U organizaciji kluba iz Neština, u nedelju 23.03. na Fruškoj Gori, održano je prvo kolo prvenstva Srbije u kombinaciji (Kup). Osim toga što je jedna od trka kupa Srbije, takođe je i memorijalnog karaktera u sećanju na našeg prijatelja Sašu Palinkaša, koji je tragično preminuo krajem oktobra 2012. godine.
Što se tiče same trke, nisam baš zadovoljan. Ako pogledate plasman, videćete da sam zauzeo 3. mesto od domaćih takmičara, a 5. mesto sa takmičarima iz inostranstva. S' obzirom na konkurenciju (10tak boljih domaćih takmičara) pomislićete, pa nije tako loše. Ali, ako pogledate splitove, moj trek i zaostatak za bolje plasiranima, videćete da to nije tako.
Da se trka završila na 11. kontroli, sa sigurnošću bih mogao da kažem, kao prethodnog dana na Kalemegdanu, da sam istrčao skoro pa idealno, ali ne, trka traje do overavanja finiš kontrole.
Na sledećoj, 12. KT pravim grešku od skoro 3 minuta. Što zbog mene, što zbog tačnosti karte. Moja zato što nisam iskontrolisao pravac do kraja, a u tom delu, kao i sve do pojasa između 16. i 17. kontrole karta nije reambulisana.
Trebalo mi je dosta vremena da se relociram, i zbog toga toliko vremena viška na 12. kontroli.
Do 13, takođe ima raznih detalja, ali tu nisam pogrešio jer sam držao dobar pravac.
U pojasu oko 14. KT ima takođe svega i svačega, ali sam iskoristio suvi jarak sa severne strane kontrole kao zaustavni orijentir, te nisam imao previše problema, samo sam išao znatno sporije zbog iskustva sa 12. KT da bih registrovao ono što se registrovati može, a da nije nešto neucrtano.
Na 15. kt isključivo moja greška, video sam kontrolu koja nije bila moja na istom objektu koji sam tražio. Tu sam izgubio 1 minut.
Poslednja u nizu grešaka je 16. KT gde sam izgubio 2 minuta, ali isključivo zbog karte. Kao što može da se vidi na treku, došao sam u reon kontrole gde je bio objekat identičan onome koji sam tražio, ali, naravno, neucrtan. Zastao sam, pogledao malo bolje u kartu i video vrtačicu kod broja 16 na karti. Posumnjao sam u svoju preciznost i pravac i krenuo južno. Išao sam tačno onoliko koliko ima od vrtačice kod broja 16 do mesta gde je krug na karti, ali kontrole, naravno, nije bilo. S obzirom da sam i do tog mesta prošao pored par plitkih rupa, posumnjao sam u tačnost karte i počeo da se vraćam. U povratku sam video takmičara koji me je jurio 6 minuta, ujedno i pobednika ove trke, kako overava KT i kako odlazi sa nje.
Do kraja nije bilo problema.
U toku pauze od par meseci između dve sezone sam zaboravio da u pojedine trke, za koje znamo da "karta pliva", ne smem da ulazim previše opušten, već moram da očekujem sve. Recimo da je ovo prva srpska trka u šumi, da se prvi mačići bacaju u vodu i da se ovakve stvari sa moje strane, nadam se, neće ponavljati.
Нема коментара:
Постави коментар