Ako se vratite na početak godine i pročitate tekst kojim sam najavio sezonu, a zatim uporedite sa narednim rečenicama, videćete da je ova sezona i zaista bila jedna od najtežih do sada.
Što se tiče rezultata u toku godine i pored svih poteškoća, oni iz godine u godinu samo rastu. Moram biti iskren, variraju u toku godine, ali samo zbog obaveza na fakultetu i neplaniranih okolnosti.
- U februaru mesecu na prvenstvu Mediterana sam prvi put nastupio tj. debitovao za seniorsku reprezentaciju o čemu možete pročitati na OVOM linku. Dao sam sve od sebe, nisam imao drastične greške, međutim konkurencija je bila izuzetno jaka, pa nije bilo mesta i za mene na postolju. Međutim, mogu biti zadovoljan onim što sam pokazao, jer je to bila samo uvertira za godine koje su pred-a-mnom, a svojim radom u kontinuitetu doćiće i rezultati po zasluzi, kao što su i do sada dolazili.
- Pored mediteranskog prvenstva, nastupio sam još i na svetskom juniorskom prvenstvu i prvenstvu Jugoistočne Evrope. Na svetskom juniorskom prvenstvu sam ostvario veliki pomak za razliku od pre 2 godine, međutim ne i onako kako sam priželjkivao. Kao što znamo, delom svojom krivicom kada sam zbog greške na dugoj distanci bezveze bacio ulaz u top 30 (bio sam 82 od 165 takmičara), a delom i svima dobro poznatog događaja i sukoba sa vršiocem dužnosti selektora dan uoči kvalifikacija za srednju.
- Na prvenstvu jugoistočne Evrope osvojio sam jednu medalju. Kažu jedna ali vredna, a ja to potvrđujem, s obzrom da sam saznao da ću ići 3 dana uoči prve trke, da nisam bio dovoljno odmoran od prvenstva Srbije na dugoj distanci, s obzirom da sam NAMERNO stavljen u lošiju grupu u startnim listama, s obzirom da sam bio razočaran izborom terena i koncepcijom za dugu i sprint distancu i da smo imali slabog trećeg člana štafete, kao i to da sam svaki dan posle trke učio i više razmišljao o ispitima nego o trkama. To je znatno lošije od prethodne (2013.) godine kada sam bio prvak Balkana i postavio domaći zadatak mlađima od sebe što se tiče odnosa prema timu (štafete) i postignutih rezultata (4 medalje), međutim, takav je bio splet okolnosti. Sreća je te sam uopšte i nastupio na pomenutom nastupu za reprezentaciju.
- Što se tiče prvenstva Srbije u kombinaciji, posle 2 godine povratak u top 3, odnosno zauzeto 2. mesto sa malim zaostatkom za prvoplasiranim. Prošle godine zbog pripreme i upisa na fakultet nisam imao dovoljno trka za bodove, međutim, ove godine sam se vratio na mesto kome pripadam. A ako Bog da, sledeće godine će biti još bolje.
- Na kraju, još jedan, možda i najbolji pokazatelj mog progresa u odnosu na prethodne godine - prvenstva Srbije na sprintu, srednjoj i dugoj distanci. Na svakom od ova 3 prvenstva sam podigao lestvicu visoko. Na sprintu sam ove godine bio 2. (2013 - 3), na srednjoj distanci 3. (2013 - 4) i na dugoj distanci 3. (2013 - 7).
- Još jedno veliko takmičenje kojim mogu biti ponosan - prvenstvo Fruške Gore u planinskom trčanju, debitovanje u ovakvoj trkačkoj disciplini i veliko 1. mesto.
Ova sezona što se trka tiče nije prošla u najboljem svetlu, čak mislim da je jedna od lošijih u prethodne 2-3 što se tiče organizacije i koncepta takmičenja. Nadam se da će naredne biti bolje i da će konkurencija biti jača, čisto ako odradim zimske pripreme odlično i budem top za sledeću godinu da imam sa kim da se takmičim.
Нема коментара:
Постави коментар