Po dolasku iz Mađarske, sa svetskog univerzitetskog prvenstva, nije bilo mnogo vremena za odmor, kako zbog ispita koji su kucali na vrata, tako i sa sportskog aspekta, jer čas proleti 10 meseci i doleti svetsko prvenstvo u Estoniji. Bilo je ovo jako mučnih 2,5 meseca provedenih u Palanci, svaki dan 4 iste radnje: učenje, hrana, trening (koji mi je bio jedini izvor pozitivne energije) i spavanje, a neretko i neprospavane noći kako zbog stresa oko fakulteta koji je konstanta koja prati celokupne studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, tako i zbog poremećenog metabolizma, jer je zbog vrućine bilo nemoguće učiti u periodu od 11 do 17h, te sam bio prinuđen da praktično deo dana zamenim za noć.
Doduše, ni sada nije mnogo bolja situacija, jer je nova školska godina uveliko krenula, a ukoliko mi odobre dodatne ispitne rokove kao reprezentativcu - sledeći je već kroz mesec i kusur dana, ali ako ništa drugo, makar spavam dovoljno i kako treba i u Beogradu imam više prijatelja od kojih podrška, razgovor i po koji izlazak makar na kafu neizmerno znači.
Bitka se nastavlja, izazovi će u narednih godinu dana biti najveći do sada - savladati najteže ispite na fakultetu, ukomponovati adekvatne pripreme za svetsko prvenstvo i izbalansirati odnos sa svima koji čine moje okruženje i utiču na mene, a sa druge strane kreirati zid i eliminisati sve što negativno utiče. Neizvesnost je takođe najveća do sada, ali ne preostaje mi ništa nego da se borim, nemam izbora do okončanja studija.
Što se tiče proteklog vikenda i dva 4. mesta, ne nasjajniji način da se završi prvenstvo Srbije u kombinaciji. Međutim, krajnji cilj je svakako ispunjen, a to je da sam sakupio dovoljno bodova za 1. i dugo očekivanu pobedu u ligi, što je bio jedan od ciljeva za ovu sezonu, te sam tako nakon juniorskih osvojenih liga, osvojio i seniorsku. Bodovanje možete pogledati na ovom linku (izabrati kategoriju M21E - seniorsku elitnu kategoriju). Ovo je pored letošnjeg trijumfa na državnom prvenstvu na dugim i WRE pobede (oba na Kopaoniku), najveći uspeh u mojoj dosadašnjoj karijeri.
 |
| Foto: Branislav Radosavljević |
Naredne godine, prioriteti će biti znatno drugačiji. Prvo, veliko je pitanje zbog pomenutih teških ispita koje moram da rešim i koji iziskuju i po 2.5 meseca konstantne pripreme bez ikakvog seckanja, koliko ću biti fleksibilan da ispratim celu ligu - čak i u odnosu na ovu godinu kada sam trčao tačno 7 trka koliko je potrebno za bodovanje od ukupno 13 koje se boduju u toku sezone, a drugo: akcenat će biti pre svega na fizičkoj pripremi za svetsko prvenstvo, te je pametnije odraditi kvalitetne treninge, nego igrati igre na sreću na pojedinim trkama (kao u Šidu na 4. i 12. kontroli) i tako izgubiti 2-3 dragocena dana i potrošiti novac na odlazak na iste koji je ionako oskudan.
U subotu 15.10. u pančevačkoj Narodnoj bašti, održana je sprint distanca. Po dužini staza, broju kontrolnih tačaka i skautingu terena, znao sam da me čeka brza, kratka i specifična trka. Tako je i bilo, specifičnost je u tome što je bilo mnogo kontrola na terenu koje su bile blizu i svaki odlazak do pogrešne značio je nenadoknadivu grešku. Ja sam imao jednu takvu i jednu zbog lošeg starta.
Loš start u vidu čitanja pogrešne strane karte i gubitka 10 sekundi trčeći na pogrešnu stranu. Druga greška je bio gore pomenut odlazak na "protivničku kontrolu" i gubitak 20 sekundi, iako sam video svoju i otpisao je u prvom mahu.
U suštini, trka je bila prosta, tako da nije bilo ni mesta ni vremena za nadoknadu.
U nedelju 16.10. u šumi Lipovača, nadomak Šida održano je poslednje kolo gorepomenute lige Srbije. Vreme kišovito, polumaglovito, prohladno - po meni idealno za naš sport.
Prelep teren na kome nikada nisam trčao uneo mi je veliku dozu raspoloženja, a celokupan ambijent dodatno je podgrejao osećaj sreće da sam ponovo posle dužeg vremena u prirodnom staništu svakog iskrenog ljubitelja orijentiringa - u šumi. Ubrzo nakon zagrevanja i starta, sipeću kišicu zamenio je hladan tuš prvo na 4. a zatim na 12. kontroli, koje su negde. Ne bih se zadržavao previše na tome, slika govori više od reči. Nije loše da postoje ovakve trke da me otrezne, da u Srbiji ponekad treba razmišljati kao postavljač kontrola - trči okolo, traži je sa puta i pomoli se Bogu da vidiš kako je neko overava ili izlazi sa nje - a ne prateći objekte nacrtane na karti koji treba da postoje i u prirodi. Prevše sam se opustio trčeći letos kvalitetne trke (sarkazam). Šteta, dobro se mazalo kroz šumu, moglo se trčati i 40 minuta.
 |
| Jesenja idila |
Нема коментара:
Постави коментар