Popovica, Orlovo bojište - nedelja, sunčani, prohladni, jesenji dan na Fruškoj Gori, oslikan svim nijansama žute i zelene. Karta, teren na kome do sada nisam trčao, kompas, postavljene kontrole sa stanicama, čista šuma i dobro društvo - dan idealan.
U nedostatku savezovih kampova, ovakve prilike se jednostavno ne propuštaju, a odlične su za razbijanje monotonije svakodnevnog tabananja po beogradskom asfaltu.
Staza je bila dužine 4km sa 120m visinske razlike, a istrčao sam je u vremenu od 33:03 i zauzeo 1. mesto ispred Aleksandra Petrovića (44 min) i Slobodana Ivkovića (45 min).
Bez grešaka i jako do 6.kt, a onda rutinski do kraja, bez previlikog cimanja na, uvek neugodnim, strimim delovima.
Varijanta do 1. kt može biti samo pod znakom pitanja, ali kada sam video da je po sred grebena, a sa informacijom iz biltena gde stoji da je karta iz 2006. i da je doreambulisana 2016. - jasno je bilo da je ključ samo u makro detaljima u šumi, pa sam tako i izabrao malo dužu, ali sigurniju varijantu. Istu je upotpunilo to što u prirodi nisam video 2. stazu (pored broja 11.) koja je navodno vodila do kontrole.
Šteta što nema nekog dobrog projekta da se objedini cela Fruška Gora kvalitetnim kartama, bio bi to sjajan o-centar za obuku mladih takmičara, organizovanje kvalitetnih međunarodnih takmičenja, privlačenje ljudi iz inostranstva, promociju turizma u Srbiji i naše zemlje, kao i omasovljenja našeg sporta. Ali, uvek postoji ali.
Нема коментара:
Постави коментар