Pripreme za sezonu 2014. i debitovanje u seniorskoj reprezentaciji

Prošlo je skoro 2.5 meseca od poslednjeg posta, pa je red i ja da se oglasim da sam živ, zdrav, da vredno radim i da sa velikim ushićenjem čekam početak sezone, sezone koja će biti jedna od najtežih do sad.

"Najtežih do sad" podrazumeva svo utrošeno vreme na fizičku i tehničku pripremu za minimum 3 velika nastupa za reprezentaciju u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, učenje za fakultet koje ne može da se poredi sa srednjom školom, organizacija vremena i usklađivanje svih obaveza, kao i efikasnost na svim pomenutim poljima. Da bi neko bio efikasan na toliko strana mora da ima dovoljno vremena za odmor i relaksaciju kako ne bi došlo do povrede ili psihičke opterećenosti, prave ljude koji će mu pružati ljubav i podršku, kojima može da veruje i sa kojima će moći da se opusti kada je to potrebno.

Obzirom da uvek postoje i oni koji ne žele da uspem u svim zacrtanim ciljevima i koji mi ne misle baš najbolje, trudim se da se izolujem od takvih ljudi i priča i da sagradim jedan nepropustivi zid koji je sačinjen od bliskih prijatelja i porodice koji imaju sve osobine u drugom delu prethodne rečenice.   

U periodu nakon poslednjeg posta, koliko mi je dozvoljavalo vreme, učestvovao sam na nekoliko orijentiring i atletskih trening trka u sklopu priprema za predstojeću sezonu. 

1. Poslednji dan novembra obeležila je memorijalna atletska trka Duška Radovića na Adi Ciganliji u Beogradu, a trčao se krug oko jezera, odnosno 7.7km.                                                                                 
                              
2. Zatim, mesec dana kasnije, prvog vikenda 2014. godine startovalo je prvo kolo zimske trening-lige u Radovanjskom lugu, nadomak Smederevske Palanke i Velike Plane. 

   3.  Narednog vikenda je bilo 2. kolo na izuzetno zanimljivoj Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu gde svaki put kada trčim naročito uživam.    

   4.  Vikend kasnije je obeležilo 3. kolo na Banovom Brdu u Beogradu, a trening-trka je bila memorijskog tipa. U prilogu su svi isečci (koje smo gledali posebno na svakoj kontroli) spojeni na jednom mestu. 

5. Drugog dana februara učestvovao sam na 47. međunarodnoj trci poznatijoj pod imenom "Beli kros" na Košutnjaku u Beogradu. Prvi put sam nastupio u seniorima, jer imam skoro 20 godina te više nemam pravo da trčim u juniorima. Bio sam na trenutak iznenađen ovim pravilom, jer sam planirao da trčim 4km u juniorima, dok se u seniorima trči 8km. Ipak, na moju sreću, zbog prejakog vetra i hladnoće, organizator je smanjio dužinu za seniore, pa se trčalo 5 umesto 8km.

Da skratim, s obzirom na uslove u kojima se trčalo, deo staze sa uzbrdicom (x5krugova), vreme od 18:48 na 5km  sasvim je ispunilo moju ličnu satisfakciju.

Za 2.5 nedelje me očekuje odlazak u Portugal na mediteransko prvenstvo gde ću debitovati za seniorsku reprezentaciju. Imam veliku čast da, posle juniorske, branim boje i seniorske reprezentacije Srbije, a nadam se da ću na nastupima u budućnosti biti uspešan bar upola kao u dosadašnjim juniorskim (u kojim mogu da nastupam i ove godine), ako ne i više.
Kao što sam naglasio, nastupiću u kategoriji seniora (M21E), a pored mene putnici za Portugal su i: Marko Rakić (M20-juniori), Nikola Bilić (M20-juniori), Slađana Jovanović (Ž21E-seniorke) i Dragana Dokmanović (Ž21E-seniorke). Očekuje nas težak zadatak i izuzetno jaka konkurencija uz ni malo naivan teren.
Do tad, tu je i finiširanje prva 2 ispitna roka, tako da vreme curi brže nego ikad.

Sumiranje rezultata iz 2013. godine

U daljem pisanju, izdvojiću najbitnije rezultate koji su obeležili ovu godinu.

1. Posle, ne tako sjajno odrađenih, zimskih priprema tzv. baze, kao reprezentativac sam učestvovao na mediteranskom prvenstvu u Antaliji koje se održalo u periodu od 21. do 26. februara. To je bila moja prva zvanična orijentiring trka za 2013. godinu. Kamp u Paraćinu, koji je prethodio odlasku u Antaliju, je bio dobra uvertira za sprint na kome sam nekoliko dana kasnije osvojio bronzanu medalju u kategoriji muškaraca do 20 godina. 

• Pored osvojene bronzane medalje na sprintu, osvojio sam i 4. mesto na srednjoj distanci.
• Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku. 

2. Dva meseca kasnije, pored redovnih trka u Kupu, imali smo prvenstvo Srbije na srednjoj distanci gde sam u kategoriji seniora zauzeo 4. mesto. Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

3. U Kragujevcu, tačnije Šumaricama, 13. aprila je održano prvenstvo Srbije na sprint distanci. Na tom takmičenju se u Srbiji prvi put koristio sistem kvalifikacija i finala. U finale sam otišao kao prvoplasirani u svojoj kvalifikacionoj grupi, a u finalu sam osvojio veliko 3. mesto. 

• Ova medalja mi je veoma draga jer je to prvi put da sam osvojio jedno od 3 prvoplasirana mesta na nekom dnevnom prvenstvu Srbije u kategoriji seniora.
• Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

4. Tri meseca kasnije, posle stvari koje nisam pomislio da će mi se desiti u životu, usledilo je moje omiljeno takmičenje - Kopaonik OPEN. Ako se podsetimo trke iz 2012. godine gde sam osvojio svoju prvu medalju na trci za svetsku rang listu (WRE), može se steći utisak koliko ovo takmičenje izaziva emocije u meni.

• Baš kao i godinu dana ranije, ponovo sam zablistao i osvojio još jednu bronzu na WRE trci. Ovog puta, konkurencija je bila znatno jača, skoro i da ne može da se poredi sa prošlogodišnjom.
• Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

5. Početkom septembra se moj trud konačno isplatio. Godine i godine treniranja nagrađene su  na prvenstvu jugoistočne Evrope u Rumuniji, gde sam trčao kao reprezentativac Srbije, osvajanjem 4 medalje: zlatne na sprint distanci, srebrne na srednjoj distanci, bronzane na dugoj i u štafeti sa Filipom Stevanovićem i Lukom Terzićem. 

Posle raznih stvari koje su projurile kroz mene: spremanje prijemnog, neodlazak na veliki broj trka, privatni problemi, kasnije ono što me je slomilo (nisam upao na budžet + novi-stari privatni problemi), sezonski posao, treninzi za prvenstvo jugoistočne Evrope, konačno se desilo nešto lepo. 

Period od sredine maja do pred kraj druge polovine avgusta mogu slobodno da obeležim kao najgori period u svom životu, izuzev jedine svetle tačke, a to je bronzana medalja na trci za svetsku rang listu sredinom jula na Kopaonik.

Ali zato, kamp na Fruškoj Gori, 5-6 dana provedenih u Rumuniji i period posle toga su mi vratili samopouzdanje, a osećaj kada nekome ispričaš da si šampion jugoistočne Evrope ne može biti lepši.

Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

6. Za kraj je ostalo prvenstvo Srbije na dugoj distanci. Iako sam zauzeo 7. mesto što na prvi pogled ne govori da je rezultat dobar, ja sam zadovoljan jer da nisam napravio 2 greške koje se dešavaju svakome, bio bih u top 3. Tokom cele trke sam imao dobar tempo i uglavnom sam kontrolisao ritam. 

Detaljnije o ovom nastupu možete pogledati na sledećem linku.

7. Ostale rezultate, kup trke itd. možete pogledati u mesecima koji se nalaze na desnoj strani bloga. 

• Iz godine u godinu sve više napredujem, a o tome dovoljno govore medalje i u Srbiji i u inostranstvu.
• Na žalost, svi ovi rezultati, i kao član orijentiring kluba Jasenica iz Smederevske Palanke takmičeći se u Srbiji i kao član reprezentacije takmičeći se u inostranstvu, ni ove godine najverovatnije neće biti nagrađeni od strane opštine Smederevske Palanke, kao ni prethodnih.
• Da podsetim samo: 2010. osvojeno srebro na dugoj distanci, 2011. srebro na sprint distanci, 2012. srebro na dugoj distanci i zlato u stafetama i sada 4 medalje, ali to verovatno nije dovoljno da bih bio u konkurenciji sa fudbalerima i ostalom ekipom.
• Naravno, navikao sam na sve to, tako da ne patim od toga da li ću biti nagrađen ili ne i da li će neko pohvaliti trud i zalaganje. Naučio sam da cenim svoje rezultate, pa mi je lična satisfakcija na prvom mestu.

Period koji dolazi obeležiće gužvu i muke oko polaganja kolokvijuma i ispita na fakultetu. Učim, treniram, a stižem i da izađem malo kako bih odmorio mozak malo od svega. 

Započeo sam pripreme za narednu sezonu još pre mesec dana, sada sam u fazi kraćeg zatišja zbog uskog rasporeda oko obaveza na fakultetu, ali će i to uskoro proći. Da je dan malo duži bilo bi mi dosta lakše.

Naporno je, mnogo se uči za razliku od srednje škole, ali šta je tu je, gura se i tako mora.

Poslednje zvanično takmičenje za 2013. - štafetno prvenstvo Srbije, Fruška Gora

Kao što sam naglasio 14. oktobra sam započeo pripreme za narednu sezonu. Trenira se 5 do 6 puta nedeljno u zavisnosti od obaveza na fakultetu, a trenutno su u prvom planu dužinski treninzi. Dosta učim, pa me trčanje nekako opusti i pozitivno utiče na psihu. 

U subotu 26.10. sam nastupio na poslednjem orijentacionom takmičenju za 2013. godinu, pa se tako sezona u Srbiji i zvanično završila. Na terenima Paragova (Fruška Gora) održano je dvodnevno takmičenje.

Prvog dana je bilo prvenstvo Srbije u štafetama, a drugog poslednje (15.) kolo prvenstva Srbije u kombinaciji (Kup).

Ekipa orijentiring kluba Jasenice, kojeg sam član skoro 8 godina, na štafentnom prvenstvu je nastupila u sledećem sastavu: Filip Stevanović (1994.), Luka Marković (1992.) i Sava Lazić (1994.).

U konkurenciji od 11 seniorskih ekipa ekipa zauzeli smo 7. mesto.

Za razliku od prošle godine, nastupili smo u izmenjenom sastavu. Zbog obaveza na fakultetu, Luku Terzića je zamenio Luka Marković te je i rezultat bio znatno izmenjen. Pad sa 2. na 7. mesto dovoljno govori o tome koliko smo bili oslabljeni u odnosu na isti period godinu dana ranije.

Iskren da budem, očekivao sam malo bolji plasman... Ali dobro, s obzirom da je do poslednjeg momenta bilo neizvesno da li ćemo uopšte nastupiti (imao sam kolokvijum dan kasnije), bar smo imali ekipu.

Filip je trčao prvu izmenu, i dosta dobro odradio posao - zamenio je prvi. Sledeći je krenuo Luka. Znali smo da neće moći da ide kao Filip i ja jer nije fizički spreman, ali smo očekivali neko vreme između 40 i 50 minuta. Na žalost, napravio je par grešaka koje su mu oduzele dosta vremena i koje su uticale da padnemo na začelje.

Ja sam trčao poslednji. Bile su male šanse da prestignemo mnogo ekipa, a kamoli da uđemo u top 3, ali sam ipak odlučio da idem maksimalno i odradim trku kao da je pojedinačnog karaktera. 

Prvu i jedinu grešku pravim na 4. kontroli. Ovde gde sam prošao postoji staza koja nije ucrtana na karti i koja me je malo zbunila. Tu sam izgubio minut-2.

Ostalo je bilo dosta solidno i veoma sam zadovoljan, a ostvareno vreme u odnosu na ostale takmičare dosta govori o tome - skoro 4 i više minuta razlike. Ovo učenje pozitivno utiče na rezultate :)

Pojedinačni rezultati                    Ekipni rezultati

Drugog dana, na žalost, nisam nastupio jer sam imao kolokvijum...

Nastavljam u istom tempu sa treninzima, ubacio sam u program i vežbe snage, a uskoro ću napraviti jedan test na 6, 8 ili 10 km što će mi biti kvota za poređenje sa narednim testovima. U planu su takođe i krosevi ili atletske trke koje će se organizovati u Beogradu u narednom periodu, čisto kao trening-trka, a neke od značajnijih provera će biti novogodišnja trka na Ušću u Beogradu poslednjeg dana decembra, kao i Beli Kros sredinom januara (naravno ako se ne poklopi sa ispitom).