PS mix štafete & WRE Memorijal Čika Duška - Metropole jugoistočne Evrope 2020

Proteklog vikenda održane su dve trke u okviru takmičenja Memorijal "Čika Duška Jovanovića" - Metropole jugoistočne Evrope, koje tradicionalno organizuje PSK Pobeda iz Beograda.

Prvog takmičarskog dana na programu su bile mix sprint štafete - državno prvenstvo. Dva muška člana i jedan ženski činili su jednu klupsku ekipu. 

Za OK Paraćin trčali smo Strahinja Strelić, Milica Krstić i ja. 

Oni sa kojim sam bio u kontaktu pre trke, znali su moju prognozu za prvo i drugo mesto koje sam pogodio, kao i borbu svih ostalih za treće, uključujući i nas. Na žalost, Strela je bio MP overivši "protivničku" kontrolu, mada i da nije bio, Milica nije mogla brže pa bi zauzeli 5. mesto. Svojom trkom sam relativno zadovoljan jer sam nadoknadio nekoliko pozicija i sustigao nekoliko takmičara uz 2 greške od po 20 sekundi?! Međutim, najviše mi je krivo što sam uopšte trošio energiju dan pred WRE jer mi zapravo nismo ni znali do 22:00h uveče da smo diskvalifikovani. Pored interesantne staze i dobre organizacije na uvek neugodnom Jerkoviću, ovo je veliki kiks organizatora bez obzira na probleme sa obradom vremena. 

Ako su loše dodelili takmičarima staze u programu - lepo odštampaš split, zadužiš nekoliko ljudi i kontrolora koji su bili slobodni da to provere ručno i rešen problem (makar seniorima koji imaju tri izmene). Kasnije kad se završi trka možeš ceo dan da ispravljaš stvari u programu, a ne da posle kompletne trening nedelje neko trči bezveze ako ne mora, pogotovo ako pred sobom ima još jednu važnu trku sutradan. Sve u svemu "duplo golo", em sam bezveze trčao iako sam 100 puta svojim timskim članovima napomenuo da obrate pažnju na brojeve i da je samo to bitno, em nemamo plasman. Shit happens.

Rezultati                   Prolazna vremena

Narednog takmičarskog dana - istočna Srbija, međa homoljskih i kučajskih obronaka, neposredna blizina manastira Manasija i krupajskog vrela - farma "Bela reka". Predeo koji očarava i sjajni tereni za orijentiring koje smo mi orijentirci "tek zagrebli" zahvaljujući klubovima OK Paraćin, PSK Pobeda i OK DIF. Pored Samanjca, Bele reke, Resavice i Govedarišta, pred nama je čitavo prostranstvo ovih planina, a u budućnosti ne treba uopšte prezati od nekog velikog svetskog takmičenja - bilo ono seniorsko, juniorsko ili veteransko jer taj deo naše prelepe zemlje itekako ima šta da ponudi i zaslužuje hiljade inostranih takmičara.

 

Krupajsko vrelo

Da se vratim na svoj jučerašnji nastup. Izreka kaže "od sjaja do očaja", a ja bih je primenio obrnutim redom reči "od očaja do sjaja". Kako sam prošlog utorka krenuo sa ozbiljnim pripremama za narednu sezonu, tako bez dana pauze i uzaludnom trkom dan pre nisam bio baš svež. Međutim, čistina šume ne dozvoljava ti da se "vučeš". Od starta krećem malo teže uzbrdo iako sam drugu KT našao prvi po splitovima. Trčim, ali se mučim. 95% je iz toga proizašao ogroman kiks ka 3. kontrolnoj tački. Nakon overavanja 2. KT, sjurujem se nizbrdo ka vrtači i krećem njom pravolinijski ka putu. Sledi prekid u sećanju i sledeće mesto kog se sećam je vrtača severno. Liči na vrtaču južno od vrtače gde je moja KT, ali kompas ne pokazuje dobro. Izlazim iz nje, krećem napred, vidim dve vrtače, situacija opet liči na mesto kod 3. KT, ali opet, em kompas ne pokazuje dobro em ima još nekih staza što me totalno baca u rebus. Kreće stres, vreme ide, a tek je početak trke. Konačno sa nevericom utvrđujem gde sam i odatle praktično kreće možda najbolji pejs koji sam ja ikada držao na nekoj trci. U nivou je trke sa Baba iz 2018. kad sam 8km vazdušnom linijom išao 60 minuta, a post o tome možete pogledati na ovom linku s tim što je to bila godina u kojoj sam trčao WOC pa treba imati u vidu razliku u fizičkoj pripremi sada i tad. Neverovatno dobar osećaj na kraju kad sam video da sam uspeo da nadoknadim 4:40 koliko sam izgubio samo na 3. KT, jer više nije bilo mesta za kalkulaciju. Ovo me je podsetilo na još jednu trku - 2013. godina, SEEOC Rumunija, srednja distanca, kada sam bio 2. za jednu sekundu, iako sam na 2. KT izgubio skoro 5 minuta, praktično identična situacija kao sada. To možete videti na ovom linku. U svakom slučaju, ove greške juče ne bi bilo "samo" da sam se kao čovek odvojio desno na stazu i išao sve stazom. Toliko priče oko gluposti.

Na 16. KT sam uspeo da stignem i Ćoru, tako da mi je tada "pao kamen sa srca" jer sam pretpostavljao da je jako teško da neko ide brže, bez obzira na sve. Tako i bi, dovoljno za pobedu.

Rezultati                     Prolazna vremena