Nakon prošlogodišnjih dešavanja, došao je novi izazov na sličnom, ali po meni još težem terenu. Međutim, ni ove godine nije prošlo bez iznenađenja - nameštene startne liste i razmera koja ne priliči ovakvom terenu.
Bilo je evidentno nameštanje startnih lista o čemu ne bih dalje trošio reči, bitno je samo da nisam podlegao pritisku, sa jedne strane, i da sam dosta solidno sve vreme trke držao stvari u svojim rukama, pa me konkurent nije stigao (iako je u jednom trenutku, na 11. KT, prišao na samo 100-150m, o čemu svedoče i splitovi, a bilo je i ljudskih svedoka).
Što se tiče razmere, ni tu ne bih trošio previše reči s obzirom da se na više mesta vodila polemika, u koju ja uopšte ne želim da se upuštam. Ako neko smatra da je poenta našeg sporta kao u streljaštvu/streličarstvu, gde fokus i vid dolaze do izražaja, onda nema problema. Međutim, pošto se ja bavim drugim sportom, gde je poenta da takmičar uz pomoć karte i kompasa, prepoznajući detalje na karti (i terenu), krećući se pomoću tih detalja i koristeći različite orijentiring tehnike, kao i taktike, pronađe određeni broj kontrolnih tačaka zadatim redosledom i koji se zove orijentiring, onda razmera od 1:15000 na ovakvom terenu (ne punom, nego prepunom detalja) apsolutno nema smisla, osim ako ste ljubitelj prirode i sporta i imate ceo dan na raspolaganju da šetate i tražite 27 tačaka. Naravno, sve ove reči nisu usmerene protiv organizatora, njima sam skrenuo pažnju u jednoj rečenici, nego pojedinim ljudima koji se, slobodno ću reći, malo zanose.
Možeš ti trenirati na ovakvim terenima koliko hoćeš, ali ako je potrebno stati na svakoj raskrsnici da ti ne promakne neka staza (koja je od krucijalne važnosti za neku rutu), onda ti džaba ovako fantastičan teren dostojan velikog međunarodnog takmičenja.
Nešto sasvim drugo su kontinentalni tereni kao recimo Fruška gora, gde bez ikakvih problema razmera od 1:15000 može da se koristi.
Tok trke:
Što se konkretno mog nastupa tiče, prilično sam zadovoljan kako je sve prošlo, uprkos pomenutim okolnostima. Svakako je moja greška da čak nisam ni video u biltenu/biltenima da je pisalo da je razmera 1:15000 jer to u mojoj glavi nije ni postojalo kao moguća opcija, ali pred start sam se vrlo brzo pomirio sa istinom, a kada sam uzeo kartu u ruke, uz zaprepašćenje, momentalno morao da se prilagodim. Sreća pa su prve 2 kontrole bile proste, pa je bilo vremena za kakvu-takvu adaptaciju.
Na 3. KT pravim grešku u reonu kontrole, tj. gubim 40 sekundi jer je bila iza nekog panja koji je zapravo u nekom šišljaku.
"Varijanta", do 5. KT jer se ništa nije moglo ispratiti je bila - drži visinu do puta. Toliko o praćenju karte na 1:15000. I praktično do puta samo sam pretpostavljao gde se nalazim. Zbog par krupnih objekata.
Na 7. KT gubim 1 minut u reonu kontrole jer tu nije tako gusto zeleno kao što je nacrtano. Lično sam bez problema prošao iznad odseka gde se nalazila kontrola, zbog čega je nisam odmah ni video, pa sam imao vremena da razlgedam kartu i teren...
Sa 9. na 10. KT ista "taktika" kao na 5. KT. do raskrsnice pred 1. KT gde sam pokušavao nešto da razaznam, a kad nisam uspeo pri stajanju od 15 sekundi, samo je bilo: "pravac do cilja", pa okolo putem. I recimo, upravo ta situacija mogla je da me košta prvog, ako ne i 2. mesta, jer da je razmera 1:10000 sigurno ne bih imao problema sa čitanjem i išao bi putem bližim liniji, a ne 500m duže. Na toj KT zaostajem 1:20 po prolaznom vremenu, a verujem da sam izgubio još više, jer sam tu baš bio svež.
Na 11. KT idem okolo jer nisam imao poverenja u kartu i prostor uz liniju između kontrola. Međutim, ni od odvajanja sa puta do kontrole ove staze nije bilo, vegetacija nije dobra, pa jedno 100m nisam znao gde se nalazim i da li idem u dobrom pravcu, niti da li sam dobro "isekao" ka temelju. U nekom trenutku pronalazim stazu tik pred kontrolu i odvajam se ka kontroli. Na tom mestu me je stigao Dušan, koga sam pretrčao na 3. KT i koji je upravo išao onu varijantu ka 10. KT koju ja nisam mogao da ispratim zbog razmere. To dovoljno govori koliko vremena sam izgubio na ove 2 kontrole. A što je interesantnije i što sam na početku posta pomenuo, Ćora koji me je jurio 3 minuta, bio je 100-150m iza.
S obzirom da sam se zaprepastio kada sam video i samog Dušana, znao sam da sam u potencijalnoj opasnosti. Od tog trenutka sam polako pojačavao tempo.
Sve je bilo ok do izlaza sa 18. na 19. KT gde mi prvi put blokira novi kompas. Prvobitno sam mislio da je do mene i uspeo sam nekako da se orijentišem i odredim pravac ka 19. KT. Međutim, situacija se ponovila kad sam kreno sa iste KT ka 22. Kazaljke nisu mrdale na svaki moj pokušaj da se pomerim i okrenem. Srećom, bio sam dovoljno pametan da ponesem rezervni kompas, ne zbog toga što sam mislio da će se nešto ovakvo desiti, nego zbog bojazni da ću pasti na neki kamen i slomiti ga. Uz stajanje od oko 1 min kec iz rukava je profunkcionisao i trku sam sigurno priveo kraju. Štaviše, razlika u odnosu na ostale se povećala i više nego što sam očekivao.
Sve u svemu, 4 minuta viška prema činjeničnom stanju nakon istrčane trke + bar 2 minuta na varijanti ka 10. KT, što je sasvim solidno za 95+ minuta trke na ovakvom terenu. Dosta drame, ali nedovoljno da me slomi.
Od sutra kreću pripreme za WOC 2021.
Нема коментара:
Постави коментар