 |
| Foto: Trail race Kopaonik |
Razmišljao sam da li ovaj post da pišem pre ili posle odlaska u Rumuniju, ali sam ipak prevagnuo da to bude pre. S jedne strane jer je bilo nekoliko događaja koji bi ostali u senci reprezentativnog nastupa, a sa druge jer bih možda izostavio neke stvari.
Na trku "Trail race Kopaonik" želeo sam da odem i ranije, ali zbog orijentiring takmičenja na Kopaoniku, priprema reprezentacije ili nastupa na reprezentativnim takmičenjima nikako nisam mogao da se uklopim. Od 2019. godine Kopaonik Open-a u orijentiringu nema, određena reprezentativna takmičenja sam preskočio iz razloga koje sam naveo u prethodnim postovima, dok je ove godine jedini fokus, što se reprezentacije tiče, onaj na SEEOC - Prvenstvo jugoistočne Evrope, koje će se u Rumuniji održati od 24. do 28. avgusta, pa se otvorio prostor i za nastup na ovoj trci. Još jedan razlog, koji je bio i presudan za odlazak, je i to što će moj klub, PD "Avala", u krajem februara 2023. godine organizovati planinsku trku "Avala trail race", pa sam ispred kluba išao i da promovišem ovu našu trku.
Za organizaciju sportske manifestacije "Trail race Kopaonik" imam samo reči hvale. Okupiti toliki broj ljudi na Kopaoniku, sprovesti ih kroz najlepše predele Kopaonika, sjajno obeležiti staze, obezbediti sjajne okrepe i startne pakete, napraviti onako dobru atmosferu je zaista za svaku pohvalu.
Svojim performansom sam takođe prilično zadovoljan - zauzeo sam 6. mesto od preko 150 muških učesnika. Stazu od 15.5 km sa 540+ metara uspona, prešao sam za 78:20. zaostajući za trećim mestom svega 2-3 minuta. Iz ove perspektive, mislim da je postolje bilo dostižno, ali s obzirom da nisam ranije trčao deo staze sa druge strane vrha Gobelja i deo prema Markovom kamenu s te strane, ipak je presudilo iskustvo takmičara koji su tog dana bili bolji, a koji češće idu na trail trke, dok su neki i žitelji Kopaonika.
Generalno, rezultat nije ni bio u prvom planu, već je to za mene bila neka vrsta međukoraka u pripremi za dugu distancu na SEEOC-u u Rumuniji, neka vrsta testa kako će se moje telo ponašati i kakvu povratnu informaciju će mi telo vratiti nakon određenog perioda jačih treninga zaključno sa danom ove trke, odnosno - pokazaće mi koliko sam u tom trenutku spreman fizički.
Nakon trke, usledilo je 4 vrlo intenzivna dana treninga trčanja i dugih šetnji u sopstvenoj režiji, odnosno pod pokroviteljstvom svog kluba PD "Avala", a u ime kluba se po tom pitanju posebno zahvaljujem predsedniku Slobodanu Gočmancu i načelniku Nikoli Spaskoviću. Za ta 4 dana prešao sam što trčanjem, što hodanjem preko 100 kilometra.
Od četvrtka 04.08. do nedelje 07.08. usledio je kamp orijentiring reprezentacije pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta, a u organizaciji Orijentiring saveza Srbije.
Kamp je bio odlično organizovan i drago mi je da je prošlogodišnje loše iskustvo ispravljeno. Sve je pripremljeno na vreme, sve informacije su bile dostupne na vreme, a naše je bilo samo da se prepustimo treninzima.
Jedina zamerka je prvi trening jer sam više puta naglasio da je deo šume oko "Markovog kamena" upropašćen i neprohodan i neko je zbog toga mogao da se povredi, ali srećom takvih negativnih stvari nije bilo osim što smo trećinu treninga morali da prohodamo.
I dalje ostajem pri konstataciji da je važno da se ode na teren pre štampe karata i izrade koncepcija bilo za trening kamp, bilo za selektivnu trku, kako bi se prohodnost proverila i eventualne krupne stvari na karti ažurirale. Za to ima sredstava i uz dobar plan se može uraditi, a ima i ko, no i ovo sve što se radi u toku 2022. godine je jako veliki pomak u odnosu na ranije, tako da treba neki korak više ostaviti i za 2023. godinu.
Na ovom linku:
kliknuti odabirom Srbije za zemlju, možete pronaći livelox snimke trekova sa treninga skoro svih učesnika na kampu.
Finale ovog posta rezervisano je i za trke od proteklog vikenda - 2 dana Vojvodina Open-a. Ne bih trošio previše reči. Loše vreme, pa je bilo malo takmičara, a u skladu sa tim brojem takmičara je bila i organizacija - kao da smo svi došli na neki trening, a ne na 2 kola "prestižne" nacionalne orijentiring lige. Dužine staza smo saznali na dan trke, a za dugu distancu i razmeru kada smo kartu uzeli u ruke.
Ja se generalno nisam previše potresao oko svega toga jer je jedini razlog zašto sam nastupio prethodnog vikenda bio boravak na karti pred SEEOC, a tako sam se psihički i postavio - idem da odradim jači trening, kakva god organizacija bude bila.
Posledica takvog stava je su bile i pobede oba dana, kao i vremena provedena na stazi, gde je cilj bio kontrolisanje ritma i, zbog klizavog terena, kontrola kretanja, kako se ne bih povredio pred put.
Staza je 1. dana bila čak i super koncipirana, dok je drugog dana bio solidan "trejl rejs Vojvodina open", gde se trčalo 85% putevima i stazama, uz izuzetak 2-3 fine kontrole i samopovređivanje od 2. ka 3. kontroli gde karta nije ažurirana, pa smo se cepali kroz kupine da preprečimo put, što samo pokazuje da su se staze pravile iz fotelje.
U svakom slučaju, 2 prva mesta i to je to.
Za kraj "par reči" o predstojećem SEEOC-u: 4 discipline (sprint, duga i srednja distanca koje su individualne i štafeta - ekipno), 4 vezana dana sa trkama. Moja fizička spremnost je na boljem nivou u odnosu na prošlu godinu, ali to ništa ne mora da znači u rezultatskom smislu jer je konkurencija jaka i svi takmičari su približnih performansi, baš kao i prošle godine. U tom smislu, vrlo bi bilo neozbiljno praviti bilo kakve prognoze i očekivanja. Deviza je: "pametno i jako, a na početku mirno". Želim svim svojim drugarima iz tima puno sreće na nastupima, a verujem da će oni koji su vredno radili tokom cele godine ostvariti makar 1 rezultat kojim će biti posebno zadovoljni.
 |
| Foto: Milivoje Simić |
Нема коментара:
Постави коментар