Kamp reprezentacije & 25. PTT Kup

 

Dva vrlo inzenzivna o-vikenda su iza mene - prošlog sam učestvovao na reprezentativnom kampu na Fruškoj gori, dok sam ovog trčao srednju i dugu distancu na Divčibarama u okviru 25. PTT kupa.

Kamp na Fruškoj gori je bio odlično organizovan, sa raznovrsnim i dobro koncipiranim treninzima, a moram da naglasim i sa odličnom atmosferom u celom timu - bukvalno je sve bilo potaman i što se tiče samih treninga i što se tiče smeštaja, ishrane i transporta.

Nadam se da će se i ubuduće nastaviti ovako - potpuno ispravno i kako treba, zaista je dobar reper kako dalje i ponoviću ono što sam već rekao: sa ovakvom ekipom koja je pripremila i realizovala ovaj kamp, ima nade za nas sportiste i posle ovakvog kontinuiranog rada mogu se očekivati i neki bolji rezultati.

Meni je taj profesionalan odnos i međusobno poštovanje vrlo važno i znam to da cenim i zaista deluje motivišuće na mene, da sada još jače zapnem sa treninzima do kampa na Kopaoniku, a zatim da se odradi dobar "tapering" pred SEEOC, za kada bi trebalo forma da mi bude na vrhuncu što se tiče ove sezone s obzirom da je SEEOC jedino reprezentativno takmičenje na kome ću nastupiti ove godine.

Jako pozitivna stvar što se tiče kampa je i to da na njemu nije bilo "uljeza" - odnosno da su svi koji su bili tamo u treningu. Još malo da se uozbilje omladinci koji se priključuju iz mlađih kategorija i može to u Rumuniji za ove naše uslove (jugoistočna Evropa) da bude sasvim pristojno.

Treninge sam iskoristio i da testiram neke stvari, pa sam tako na nekim taktizirao, a na nekim kao što su npr. intervali išao najbrže što sam mogao, dok sam u pauzama hodao i to je bio pandan treningu 4x1km sa 3 min šetnje, što je baš ono što nama orijentircima treba.

Sve u svemu, jako pozitivni utisci i sve pohvale za selektora i ekipu.

Drugi dan posle kampa osetio sam bol srednje jačine u predelu levog kvadricepsa, pa je trening morao da bude umanjen i prilagođen situaciji, uz agresivniju terapiju mazalima i masiranjem, delom i alternativne treninge kroz vožnju bickle i sa neizvesnošću do petka da li ću uopšte ići na Divčibare, a ako i odem na 1. dan da li ću trčati dugu distancu.

Odlazak na Divčibare ima svoju posebnu priču, ali ću je skratiti maksimalno. Autobus iz Beograda koji u proseku stiže oko 12:00 na mesto gde su bili start i cilj, u subotu, na dan trke, stigao je u 12:40, pa nisam stigao ni da se zagrejem i skoncentrišem kao čovek. Imao sam svega 4 minuta trčanja do starta i brzi odlazak u toalet.

Kad na to dodam da simboli na karti nisu bili dobre veličine, kao i da postoji neka staza koja ide između ove 2 koje su nacrtane pred 1. KT (ili jedna od 2 nacrtane nije lepo nacrtana) i nakon čega dolazite u neku paprat i nemate pojma gde ste - ne možete zamisliti bolji početak trke, zar ne?! Na 1. KT sam izgubio čak 1.5 minut!

Međutim, posle toga sam se malo konsolidovao i do kraja trke izgubio ukupno samo 50 sekundi - 20 na 5. KT, i po 15 sekundi na 18. i 20. KT. Na kraju, zauzeto prvo mesto sa neverovatnom razlikom od preko 11 minuta u odnosu na drugog i ostale takmičare imajući u vidu da je ipak srednja distanca.

Rezultati i prolazna vremena 1. dana

Moj utisak posle prvog dana, a možda i još više posle 2. je da Zagiju treba dobar pomoćnik kako bi ovaj fin potencijal od Divčibara mogao da se održava i ubuduće u pristojnim uslovima. U suprotnom, bojim se da takmičenje nema svetlu budućnost jer karta kroz drugačiju vegetaciju, nove staze i nove vikendice iz godine u godinu treba da dobija novi izgled, a ona ostaje praktično ista, što nije adekvatno onome što se dešava na terenu... Taj pristup da se startnina drži na minimalnom nivou, da se samo pokriju troškovi organizacije (u smislu štampe karata, obezbeđivanja medalja, plaćanja prevoza i dnevnica, a NE i reambulacije karte) posebno pojačavaju moju bojazan. Videćemo da li će se nešto promeniti za sledeću i naredne godine.

Posle iskustva od prvog dana sa stanjem na terenu i zaostatkom takmičara, a imajući u vidu da tek treba da se trči duga distanca, cilj mi je bio da prođem što "jeftinije" na trci što zbog noge koja me je bolela u toku nedelje, što zbog toga da bih oporavak od vikenda skratio na što manje dana posle takmičenja. Ako sam prvog dana trčao skoro nezagrejan, na recimo 90%, drugog dana je to bilo za nijansu laganije, na nekih 85%.

Bio mi je cilj da što pre stignem Mareta koga sam jurio 3 minuta i da se tu uparim sa njim i idem njegovim tempom, ukoliko je raspoložen da ide zajednički. Međutim, Mare je nešto filozofirao posle izlaska sa 13. KT, pa sam morao da nastavim sam i tu sam zapravo malo i pojačao tempo u odnosu na period do 13. KT.

Generalno stabilna trke, osim u delovima gde putevi i vegetacija nisu valjali. Ukupno sam izgubio oko 6 minuta: 2 minuta na 2. KT gde između nje i 1. ima svega i svačega u prirodi, a na karti ne; 30 sekundi na 4. KT gde nije dobra vegetacija od asfalta pred 4. KT i skroz nizbrdo do nje; 1 minut na 9. KT gde pre asfalta opet postoje neke neucrtane staze oko ovih kuća; barem 1 minut na 12. KT gde je vegetacija kriminalna, a i ova staza se ne vidi u svom početnom delu; 30 sekundi na 13. KT što je posledica gubljenja volje za životom u traženju 12. KT, kao i još 1 minut na 18. KT gde takođe ima/nema svačega. Moram dodati da sam napravio i 540m uspona prema quickroute-u, što značajno odstupa od onoga što piše na karti, za razliku od prvog dana gde se podaci poklapaju.

Sve u svemu, ubedljivo prvo mesto u ukupnom plasmanu, sa preko 20 minuta prednosti u odnosu na drugog i ostale takmičare.

Rezultati, prolazna vremena 2. dana i ukupni rezultati

Sledi mesec i kusur dana treniranja, zatim kamp na Kopaoniku, takmičenje Vojvodina Open i najvažniji nastup ove godine - Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) u Rumuniji.