U subotu 21.05. na Kalemegdanu održano je Prvenstvo Srbije u mix štafetama. Za PD Avalu nastupile su 3 ekipe, dok je moj tim činilo sledećih troje takmičara: (1) Siniša Savić, (2) Milena Žolnaj, (3) Sava Lazić.
Bez obzira na to što smo na kraju bili diskvalifikovani, ipak smo imali plasman, kakav god da je i to je najvažnije, s obzirom da je proglašenje pobednika održano preko 45 minuta mimo predviđenog vremena (ranije), a da je Savketu očitan čip nakon proglašenja koje je počelo ranije (odnosno pre predviđenog vremena kada je proglašenje zaista trebalo da počne).
Nadam se samo da je to urađeno na ispravan način i da mu nije namerno dodeljena druga kombinacija da bi bili diskvalifikovani, jer nakon onakvih scena od strane predsednika i generalnog sekretara Orijentiring saveza Srbije koji je bio organizator, ništa me ne bi čudilo. Razlog više da to urade ležao je u tome što bi naša ekipa zauzela 3. mesto da nismo diskvalifikovani zbog njegovih navodno promašenih tačaka.
U svakom slučaju, jedan od razloga zašto pišem post toliko nakon održanog takmičenja je i taj da se ne bih bavio karakternim osobinama predsednika i generalnog sekretara Saveza, već suštinom. Možda nije adekvatna kazna, ali je u ovom trenutku sasvim dovoljno to što više sa njima ne komuniciram lično (osim mejlom, za potrebe Orijentiring saveza Beograda gde vršim dužnost generalnog sekretara), kao i to što sam podneo ostavku na mesto člana Komisije za razvoj orijentiringa pri Orijentiring savezu Srbije. Nakon takvog ponašanja prema nekome ko je toliko toga uradio kako za sport, tako i lično pomažući dotičnima, a da ne pominjem reprezentativne nastupe, titule državnog prvaka, itd. zaista nemamo o čemu više da pričamo.
Prvenstvo Srbije u sprintu, Bežanijska kosa sever 1, 22.05.2022:
Trebalo mi je dosta vremena da se smirim od subote, međutim ostao sam dovoljno pribran da u nedelju osvojim državno prvenstvo u sprintu.
Organizator je bio SU Urbana šuma, klub koji se prošle godine nije proslavio u organizaciji noćne trke na Ušću, 3. kola Orijentiring lige Beograda, naprotiv. Pribojavao sam se šta će i kako će biti, ali sam uspeo da odolim svemu i trijumfujem. Start je kasnio 15 minuta, karta nije bila završena do kraja, kružnice i linije koje povezuju kontrolne tačke nisu bile presečene, na malom prostoru je "nabijeno"14 kontrolnih tačaka na karti, umesto da se najkasnije na 21. KT napravi okret karte zbog preglednosti, priprema za štampu nije dostojna državnog prvenstva, ali makar su kontrolne tačke bile na mestu i makar je staza bila tehnički zahtevna i interesantna, uprkos, po meni, velikim propustima za ovako važno, pa i veliko takmičenje. U svakom slučaju, organizator takmičenja je napredovao u odnosu na prethodnu godinu, nadam se da će se trend poboljšanja nastaviti...
Ja lično, kao ni prethodnog dana na Kalemegdanu, nisam nešto specijalno grešio. Maksimalno po 10 sekundi skupa oba dana. Držao sam fokus dovoljno dugo i to je bilo to. Iako nisam bio fizički u nekoj specijanoj formi zbog puno obaveza koje sam imao u prethodnom periodu, non-stop sam u treningu sa kartom što se tiče sprint karata, jer ih u kontinuitetu crtam, koncipiram staze, radim pripreme za štampu, pa od toliko vremena provedenog sa sprint kartama ovo je sasvim normalno. Tako bi bilo i u Mirijevu da smo imali regularnu trku.
Juče, u subotu 11.06.2022. imali smo test na 3000m na atletskom stadionu na Košutnjaku. Istrčao sam distancu za 10:21 što je daleko od mog zvaničnog najboljeg vremena - 09:45, trka u atletskoj dvorani koja je kasnila preko pola sata u januaru 2018. pred moje prvo svetsko prvenstvo u Letoniji, za koju tvrdim da sam bio još spremniji i da bi vreme bilo još brže da je trka krenula na vreme.
Uprkos tome što fizička spremnost trenutno nije na željenom nivou, ovo je dobar presek pred ono što sledi, a to je 2.5 meseca priprema za jedini reprezentativni nastup ove godine i pik sezone - Prvenstvo jugoistočne Evrope (SEEOC) u Rumuniji. Sasvim dovoljno vremena ima do ovog takmičenja, obavio sam sve krupne obaveze koje sam imao za ovu godinu i koje su iziskivale dosta laganih treninga, za razliku od prolećnog dela sezona, u narednom periodu imamo samo 2 takmičenja, tako da verujem da će sve doći na svoje mesto do druge polovine avgusta. Tada planiram da uradim test ponovo i verujem da će razlika biti drastična u odnosu na vreme juče. Zapravo, baš tako i treba da bude, jer zbog toga što Orijentiring savez Srbije nije obezbedio uslove ja ne idem ni na svetsko (kraj juna) ni na evropsko prvenstvo (početak avgusta), tako da moja fizička spremnost i treba da bude na maksimumu baš u avgustu, kada mi je pik sezone.
Osim ovih dešavanja koje sam naveo, organizacije takmičenja o kojima ne bih mnogo pisao (jer ću pisati kada napustim mesto generalnog sekretara Orijentiring saveza Beograda), u poslednje vreme susrećem se sa nizom neprijatnih situacija - od pretnji advokatima, pretnji šamarima, psovkama, do scena na državnim prvenstvima. Sa "personama" koje se tako ponašaju momentalno prekidam komunikaciju i na taj način za sada vrlo dobro izlazim na kraj, ne posustajem u svom radu, međutim vrlo lako može da dođe trenutak kada više jednostavno neću želeti da uopšte viđam takve osobe u svom okruženju i da ću poželeti da takvo okruženje promenim drugim sportom za koji imam perspektivu, iako nisam ni više tako mlad. Nekoliko meni mnogo dragih ljudi je upravo to i uradilo, što je katastrofalno za sam sport jer sam siguran da bi bili korisni za razvoj i unapređenje po mnogim pitanjima (da ne pričamo koliko i meni lično fale da upotpune skup zdravorazumnih i nadjačaju one drugačije). Ja ne želim i trudiću se maksimalno da se to ne desi. Videćemo kako će se dalje odvijati situacija, ali jedno je sigurno, na takva ponašanja i pretnje sigurno neću ostati nem i na sve ću reagovati adekvatno, u skladu sa propisima.
Na žalost, za pojedine stvari je i bilo rešenja (leka) i moglo je da se promeni na Skupštini OSS-a održanoj u martu mesecu ove godine, ali je prilika propuštena. Samim tim, kada nije napravljena bolja ekipa koja će sport da vodi u pravom pravcu i da sve anomalije iskoreni, tako nam se i vraća. Imao sam priliku da budem svedok mnogih stvari u poslednjih 10 godina i suština je da je sposobnih ljudi spremnih da se uhvate u koštac, sarađuju i podignu sport na viši nivo zapravo jako malo i moj zaključak je da će još barem 15 godina proći da bi stvari došle na svoje mesto. Kako će u tom periodu moje vreme kao takmičara proći, ostaje da jednog dana, kada budem u situaciji da pre svega finansijski pomognem Savez i najbolje takmičare, preuzmem lidersku poziciju i kao predsednik nacionalnog saveza postavim sport na mesto koje zaslužuje, a koje je daleko od ovog sada. Do tada mi ne preostaje ništa osim da još ozbiljnije radim na svim poljima kako bih bio u mogućnosti da zadatku odgovorim na željeni način.
Нема коментара:
Постави коментар