Posle 2 meseca pauze, ponovo u punoj ratnoj (sportskoj) opremi predviđenoj za takmičenje. Iako u sred ispitnih rokova, zbog čega sam na žalost propustio ovogodišnju Balkanijadu i prvenstvo na srednjim, za državno prvenstvo na sprint distanci, koje je održano u Smederevu, sam uspeo da izdvojim malo vremena. Pored rezultatskog, razlog više je bio da se malo opustim i podignem sebi samopouzdanje za finiširanje godine na fakultetu i kao podstrek za predstojeće treninge i trke.
Bez obzira što nisam išao na trke, vredno sam radio u svakom smislu. U Palanci sam od 26. jula i od povratka sa Kopaonika učim i treniram u punom ritmu. Imao sam u međuvremenu malih zdravstvenih problema zbog ogromne temperaturne razlike, ali je i to sada iza mene.
Državno prvenstvo na sprint distanci se, kao i prethodnih godina, sastojalo iz kvalifikacione i finalne trke. Na žalost, odziv takmičara je bio izuzetno slab, pa se u kvalifikacijama borilo samo za bolje startno vreme, a bilo je samo pitanje redosleda koji će zauzeti 6 malo boljih takmičara u finalu, uz dužno poštovanje prema svima koji su učestvovali u seniorskoj kategoriji.
Kao što sam i rekao, kvalifikacije su služile samo za bolje startno vreme u finalu. Meni lično se dopala trka, pre svega jer je teren nov. Svakako je interesantnije kada trčite na nepoznatom terenu, za razliku od finala, na čijoj karti se trčalo 2010. godine i gde je bilo očigledno kako će trka izgledati.
Bez obzira na prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi, napravio sam i 2 veće greške: (1) na potezu 7-8KT, gde bih ja, da sam na mestu organizatora, naglasio prolaz kroz šrafirano sa gornje strane tamnom ljubičastom bojom jer se pod punim tempom uopšte ne vidi i logičkim razmišljanjem takmičar kada vidi šrafiran ceo kvart ne pretpostavlja da je nešto izuzeto i (2) na potezu 13-14 gde sam izabrao pogrešnu varijantu, bolja je bila desna varijanta.
Nisam zadovoljan kako sam istrčao finale. U pravom smislu glagola "(is)trčati". Pre podne se nisam forsirao previše, a bilo je dovoljno vremena za odmor. Međutim, kao da me je vrućina iscrpela (finale je bilo u 14h na 34 stepena!!!), a za to sam sam kriv jer se nisam dovoljno hidrirao. Nisam očekivao da ću ujutru biti u duksu i jakni, a da ću se popodne kuvati i u dresu bez rukava... ishod je bio da nikako nisam mogao da povučem jače i brže, pored 2 greške.
*(1) varijanta sa 8-9KT, gde sam se zaleteo ka šetalištu, umesto da idem odmah desno. Tu sam izgubio 15 sekundi.
*(2) pretrčavanje 14. KT za oko 50m (25m napred + 25m nazad). Tu sam takođe izgubio 15 sekundi.
Sve to je rezultiralo tek trećim mestom i zaostatkom od 1 min za prvoplasiranim takmičarima. Mada, kad vratim malo film unazad, treba uzeti u obzir i da sam učio do pola 4, spavao do 5 i autobusom u pola 6 došao u Smederevo. Svakako to ne umanjuje Popinjovu pobedu na čemu mu čestitam, kao i Žobli takođe!
Te kombinacije sa učenjem, treniranjem, takmičenjima, predavanjima, vežbama i još milion stvari su postale normalne stvari sa kojima sam naučio da se nosim i pomirio se sa činjenicom da rezultati zbog brojnih faktora neće biti nikad na maksimalnom nivou. Uvek će biti to nešto što će uticati na koncentraciju, da li direktno ili indirektno zbog umora, ali tako je, međutim to i jeste čar orijentiringa i ono što ga razlikuje od samog trčanja gde na ishod trke može da utiče samo fizički umor.
Idemo dalje, još malo i vraćam se u Beograd, gde nastavljam u punom ritmu sa svim aktivnostima, još jače i još bolje!
Нема коментара:
Постави коментар