Stabilna i brza trka, uz 1 sitnu grešku na polasku sa 3. na 4. KT gde nisam video ogradu između zgrade i dvorišta. Kasnije se sve to nadoknadilo, a kako je trka odmicala tako je razlika u odnosu na mlade lavove rasla.
Lepo je trčati u svom rodnom gradu - Smederevskoj Palanci, a posebno na karti koju bih svakako ja jednog dana nacrtao da domaćini to nisu uradili, jer sam sličnu stvar imao na umu još 2009. godine.
Jubilarni 10. po redu Beograd Open održan je u Lipovičkoj šumi. Teren sličan Mikulji na kojoj sam odrastao, samo mnogo veći površinski i sa više čistije šume. Napravio sam jednu grešku na 17. KT od oko 2.5 minuta jer sam posumnjao u sebe i pomislio da sam stigao do jarka pored ovog. Tako sam krenuo na zapad, ali posle jedno 100m shvatio sam da sam ipak bio na dobrom mestu, vratio se i pronašao kontrolu. Sve ostalo je bilo rutinski, osim 3 nesigurnosti: na putu do 3. KT gde nakon proseke postoji još poprečnih puteva i na putu do 11. kontrole gde karta nije najsjajnija - prvo na ivici karte severno od ljubičasto šrafiranog (putevi, šuma neka gusta, neki odseci), a zatim kod same 11. kontrole gde postoje put i vegetacija u nizu: zeleno-belo-zeleno-belo.
Međutim iskustvo i nedostatak ozbiljnije konkurencije doneli su više nego ubedljivo 1. mesto.
U svakom slučaju lep teren, blizu Beograda, ali se ipak treba ozbiljnije
pozabaviti kompletnom kartom, pre svega u reambulaciji puteva i
vegetacije.
Нема коментара:
Постави коментар