Kopaonik OPEN, kampovi, Balkanijada, Univerzitetski sportski savez, prvenstvo Mađarske

субота, 4. јул 2015.

Kopaonik OPEN, kampovi, Balkanijada, Univerzitetski sportski savez, prvenstvo Mađarske

Dinamičan period se nastavlja, puno događaja u kratkom roku koji nose mnogo neizvesnosti. Jedina izvesna stvar je prošlost koja se ne može promeniti, kao i odlazak na Kopaonik u okviru takmičenja koje organizuje moj klub, kao i kampa koji sam pripremio. Zašto ovakav početak teksta? - Mnoge stvari ne ispadnu onako kako planirate iako krenu u dobrom pravcu.

Već sam morao da donesem neke teške odluke, a u naredne 2 nedelje me očekuje još jedna. Ukoliko po izlasku rezultata ispita bilans uspeha ne bude onakav kakav je planiran, bojim se da ću morati da otkažem odlazak sa reprezentacijom na Balkanijadu, odnosno prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC.

Još na početku kalendarske godine sam izneo 2 cilja: budžet na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i medalja na Balkanijadi. Baš ovako kao što sam i napisao, prvi cilj je na prvom mestu i isključuje drugi ukoliko do Balkanijade šanse za budžetom nisu izvesne. S obzirom da ukoliko julski ispitni rok ne prođe kako je planirano, izvesnost prelazi u opasnu fazu, koju neću povećavati svojim odlaskom na Balkanijadu i rizikom da i ove godine budem samofinansirajući student. Videćemo još šta će biti, ali gotovo sigurno neću napraviti istu grešku kao prošle godine kada sam imao mnogo više razloga za izostanak sa Balkanijade, a ipak sam otišao zarad nekih viših ciljeva.

Što se tiče drugog cilja, žao mi je ako bude isključen prvim, ali naredne godine ću imati samo motivaciju više, s obzirom da su se otvorile još neke mogućnosti. S obzirom da sam student, a da se naredne godine održava svetsko univerzitetsko prvenstvo u Miškolcu, Mađarskoj, velike su šanse da će srpski orijentiring ponovo imati predstavnika, posle desetak godina pauze. Razlog više se pridodaje tome da sam dve godine za redom prvak na Univerzitetskim prvenstvima, kao i skorašnjem prijemu i koktelu u KST-u koji je organizovao Univerzitetski sportski savez, gde su ostvareni novi bitni kontakti.

Pre toga, u pauzi između ispitnih rokova, a po isteku junskog, bio sam na zasluženom odmoru nekoliko dana, mada se pod odmorom podrazumeva odmor od svakodnevnog učenja, ne i fizičkog odmora...

Bio sam na kampu reprezentacije na Fruškoj Gori, koji je bio solidna uvertira pred 2 prvenstva Mađarske gde sam imao 3 stabilne i solidne trke.

Na kampu smo imali 3 treninga u četvrtak i 1 u petak. Komentar oko kampa ću zadržati za sebe ili za neku drugu priliku.

Kamp 1

Kamp 2

Kamp 4

Kamp 3

Što se tiče Mađarske, na programu su bile 3 trke: u subotu kvalifikacije, a zatim finale njihovog prvenstva na srednjim, dok je u nedelju bilo štafetno prvenstvo. Kao što rekoh, 3 vrlo stabilne trke, bez većih grešaka i oscilacija, jedina stvar koja je falila je malo više snage, ali je to sasvim normalno u datom trenutku i situaciji.

Prvih 12 iz kvalifikacija je ulazilo u finale. U kvalifikacijama sam zauzeo 7. mesto, dok sam u finalu bio 17. Sasvim zadovoljavajuće, obzirom da je cilj bio da se uđe u finale, mada sam prvenstveno otišao u Pečuj na dobre trke i da pobegnem iz svakodnevnice.

Sutradan, na štafetama, nismo imali ukupan plasman. Blažo je dobro išao, zamenio treći, ja isto solidno, zamenio sam četvrti, međutim mladi Nikola Maksimović nas je zavio u crno i svrstao u hiba tj. diskvalifikovanu kategoriju jer je odustao. Svakako dobra ekipa, druženje, dobre trke, solidni rezultati i sve to je doprinelo da zaplanirani odmor bude na maksimalnom nivou.