OLS 1. i 2. kolo i DP Long

Orijentiring sezona u Srbiji započela je zapravo 06.04. trkom na Kalemegdanu u sklopu Pionirskog prvenstva Beograda i Pobedine sedmodnevne akcije pod nazivom "Metropole jugoistočne Evrope", mada za mene ipak trkom na Andrevlju (Fruška gora) koja se bodovala kao 1. kolo Orijentiring lige Srbije (OLS), jer sam ispred Orijentiring saveza Beograda ispratio organizaciju Pionirskog prvenstva.

Foto: Milivoje Simić

Što se tiče Andrevlja i srednje distance - iako sam penjući se 60% staze osećao posledice trke iz Slovenije od 2h i 45 min, prilično stabilna trka, osim izgubljenih barem 30 sekundi na 1. kontroli gde teren sumnjam da je ovako strm u prirodi kako je prikazan na karti i da su odnosi baš takvi. Možda grešim, ali nisam jedini kome je situacija sumnjiva. Takođe, 15-20 sekundi sam bio sporiji nizbrdo ka 13. KT gde sam malo odšetao posle iskretanja noge na stablo. Ostaje mi dosta da radim na jakom brdu jer me tu pratioci sustižu dok nizbrdo, na ravnom i blagom brdu hvataju beleške registracionih tablica 😂 mada sa ovom ad hoc bazom (mada više kretanjem od nule sa dobrim back-up-om) za početak sezone nije ni moglo previše da se očekuje u borbi prsa uz prsa sa Bugarinom.

Rezultati               Prolazna vremena

Foto: Mirjana Milačić Bajić

Vikend kasnije (13. i 14.04.) trčalo se u Despotovcu, gradu koji je dobio ime po Despotu Stefanu Lazareviću i okolini na potezu iza Manastira Manasija - selo Lipovica, lokalitet Bela reka. Nova sprint karta dobila je sve najviše ocene: štampa karte (odličan papir), lep teren, zanimljive koncepcije sa puno varijanti - baš kako treba, štaviše zatvaranje saobraćaja od strane policije i organizatora je nešto što retko viđamo na našim trkama i za svaku je pohvalu.

Moja brzina trenutno nije na željenom nivou, tako da i bez 10-ak sekundi koliko imam viška plasman ne bi bio drugačiji. Balans u treningu ne dozvoljava previše iskakanja u bilo kom pravcu, tako da idemo korak po korak do reprezentativnih trka koje me čekaju na leto. Na sreću ili na žalost upisah ja i ovde 100 bodova za ligu i tako posle ovog i 1. kola sa Andrevlja sam vodeći sa maksimalnih 200 bodova. Trka se, takođe, bodovala i za svetsku rang listu, tako da je i tu bilo nekih solidnih bodova.

Posebno sam ponosan na Mareta, mog team mate-a, koji je bio 3. od naših takmičara, mada može on još bolje, siguran sam.

Rezultati                 Prolazna vremena

Foto: Dejan Ilić

Drugog dana "Metropola jugoistočne Evrope" i "Memorijala Čika Duška Jovanovića" bila je duga distanca - državno prvenstvo. Nekako posle odlično organizovanog sprinta, pozitivne atmosfere u putu do farme Bela reka, smanjenih svih rizika pred start duge distance: kapa na glavi, butonke sa ekserima na nogama, dobro obučen za hladno vreme, insistiranja na dovoljnom razmaku između domaćih i inostranih takmičara u dirigovanoj startnoj listi po WRE/IOF pravilima (koje pojedini zloupotrebljavaju kada se ne napravi dovoljan razmak), ništa nije ukazivalo na to da će biti problema na šumskoj trci.

 

Međutim, kao da su se organizatori malo istrošili "u svakom smislu te reči" za 1. dan, pa je drugi bio prilično nategnut, makar što se ažuriranosti karte tiče. Skidam kapu na prihvatanje apela za promenu papira za štampu i za odličnu koncepciju, ali osećaj razočaranja posle trke zbog stanja karte i onim što je u prirodi - teško je sakriti, posebno zato što je trka bila državno prvenstvo na dugoj distanci.

 

Foto: Marko Radovanović

 Jednostavno, ovakve stvari su nedopustive. Ne bih previše ulazio u to ko je, kada i kako kontrolisao kartu, ali osnovno je da makar prođete 1 dužu stazu, ako ne i sva mesta gde se nalaze kontrolne tačke, Da je to učinjeno lako bi se došlo do zaključka šta treba dodati, ispraviti, izmeniti, međutim mentalitet našeg naroda da idemo u megalomaniju (9 dana manifestacije) ne dopušta nam da stvari odradimo kako treba do kraja. Umesto lepo da to traje pristojnih nekoliko dana, mi volimo da budemo nerealni i zapravo najvažniju trku prepustimo slučaju i igranju igre na sreću - bingo.

Foto: privatna arhiva

Traženje vrtače u zelenom (žbunju) u juniorskim, veteranskim i kadetskim kategorijama ili da od 21 kontrole u seniorskoj kategoriji vi na bar 9 imate problem koji treba da rešite tako što ćete gledati u pasulj šta je pisac (kartograf) hteo da kaže ili ukoliko nije u njemu problem, onda da se zapitate svaki put kada stanete da li je moguće da organizatori nisu prošli i proverili celokupnu kartu.

Odgovore na sva ova pitanja možda nikada nećemo saznati, ali da ja pređem na sabiranje vremena koje sam izgubio na 14 od 21 kontrole, što svojom krivicom, što tuđom na koju nisam mogao da utičem, a koja je dodatno podgrevala već posle izlaska sa 5. KT zagrejanu glavu.

• 4. KT - moja greška od 1:10, prošao nadomak kontrole i nisam je video.

• Potez od 5. kontrole do polovine deonice 5-6 gde ima "milijardu" neucrtanih puteva i gde do donje ivice crvenog kruga nisam znao zasigurno gde se nalazim i gde sam zastao jedno 10 puta, barem. Izgubljen barem 1 minut.
• Potez 6-7, ideš nizbrdo a izlaziš iznad 7. kontorle?! + 30 sek.
• Potez 8-9, voziš se 2km 4min/km i dolaziš do mesta gde nestaje put i tu "blejiš" 1-1.5 min da shvatiš gde si i šta nije u redu sa kartom OPET.
• 9-10 raskrčena šuma, opet šetaš 30 sek. da ne pogrešiš
• 13-14 moja greška 15-20 sek. - došao prvo do kamene vrtače pored
• 14-15 deo koji odnosi "pobedu" - gde apsolutno ne znaš gde si nakon 250m trčanja putem posle 14. KT. 15. KT sam našao slučajno tako što od muke i stajanja više nisam znao šta da radim, nego sam uhvatio pravac od nekud ka uvali u kojoj se nalazi niz od 4 vrtače i tako došao tik do kontrole. Pri tom, ovaj put, odnosi, vegetacija - ništa to.
• 15-16 misliš dečija kontrola, kad ono dođeš na mesto gde treba da bude, a nje nema. Posle zujanja na potezu od 15m, nađeš je na padini (ćitaj između 2 izohipse) ka vrtači levo.
• Krećeš da se voziš 3:40min/km ka 17. KT međutim staješ posle 300m i hoćeš da se upucaš na koju raskrsnicu si došao, jer, jelte, put praktično iste jačine kao onaj kojim si krenuo nakon 16. KT nije ucrtan. Shvataš nekako posle 30 sek gledanja oko sebe da treba da nastaviš u određenom pravcu, podižeš brzinu opet na max i razmišljaš: "čim krene teren da pada, a posle vrtače, skrećeš na prvoj stazi desno", međutim skrećeš stazom koja na karti ne postojiš i gubiš još 1 minut na tom mestu dok shvatiš gde si i šta je moglo da se desi.
• Posle toga ti je svejedno više i ne obraćaš pažnju na puteve, vegetaciju, pola orijentira, ne reaguješ na prokrčenu šumu pred 17. KT.
• ... i za kraj gubiš titulu prvaka Srbije na dugoj distanci 2 kontrole pre cilja na još čudnijem potezu 19-20 kt gde kao sa 6. na 7. ideš uzbrdo, a padaš nisko...

To je bilo ukratko o DP na dugoj distanci sa nekih 12-15 minuta viška. Trka ubrzo zaboravljena kao da nije ni postojala. Radi podsećanja za svoje pojedine čitaoce koji zameraju moju reakciju na ovu trku i na ovu kartu kačim OVAJ post kao poređenje u smislu da nisam bio ni u prvih 3, a da to uopšte nema veze sa mojim stavovima i pogledom na sport, plasman, vreme za koje može da se istrči trka, itd. Dakle, stojim iza toga da je ovo državno prvenstvo moglo (lagano) da se ide 70-72 min. i to je to.

Rezultati                     Prolazna vremena                    Ukupni rezultati

Zahvaljujem svom klubu OK Paraćin na svemu što je do sada uradio za mene. Trudim se da svojim izbalansiranim treninzima podignem nivo fizičke spremnosti, iako to nije tako lako između vikenda u kojima imaš po 2 trke na kojima daješ maksimum, a posle kojih treba i odmoriti. Međutim vrlo brzo sledi jedan gep do prvenstva Srbije na sprint distanci, tako da eto prilike za podizanje forme.

Three regions cup, Slovenija (29-31.03.)

Još jedan trening kamp je iza Orijentiring kluba Paraćin. Nakon trening vikenda na Babama, trening vikenda na mađarskoj "Boroki", treninga na Samanjcu, 2 sprint treninga u Beogradu, na red je stigla i Slovenija sa Three regions cup-om u okolini Kranja, Škofja loke i Komende.

Samanjac 24.03.

U petak popodne napravili smo kraći "intro" na karti od jedno 30-ak minuta i upoznali se šta nas otprilike čeka naredna 2 dana. Vidljivost prilično dobra, ali pojedini delovi pod suvom travom usporavali su trčanje jer kada idete brzo, posebno nizbrdo brzo, ne znate šta gazite i velika je verovatnoća da se "polomite" po granju i posečenim granama. To je malo uticalo na moj motiv da se lomim na trkama, što je, kad sam malo razmislio, uticalo da ne uđem u 3 na srednjoj distanci prvog dana, što sam, iz ove perspektive, mogao lagano. 

Međutim, šta je bilo, bilo je, solidna trka, sa jedno 2 minuta grešaka u reonu kontrola.

Drugog takmičarskog dana na programu je bila duga distanca, konkretno prvenstvo Slovenije na ultra dugim stazama. Čekalo me je 16.5km vazdušnom linijom sa oko 580m uspona (po organizatoru). Kako kažu moj garmin 230 i quick route, prešao sam 21.76km sa oko 730m uspona - žestoka trka, a koja jako podseća na prošlogodišnju dugu distancu sa svetskog prvenstva koju možete pregledati ovde. 

Tada je staza bila dužine 16.1km vazdušnom linijom sa oko 640m uspona. Ako bih poredio ove 2 trke, vremenski sam sada bio efikasniji i pobedio sebe u odnosu na Letoniju za nekih 3 minuta, ali kako kaže prosečan pejs - fizički sam bio znatno jači tada, na WOC-u.

Pouka iz ove 2 trke je - pronaći neku sredinu, odnosno balans između boljih varijanti i još bržeg trčanja, posebno uzbrdo, a da bih tu sredinu dostigao, potrebno je još da radim na dužim, brdskim treninzima sa umerenim pejsom i srednjim deonicama uzbrdo sa više ponavljanja.

Što se same trke tiče, solidno sam se držao i psihički i fizički, istrčano na iskustvo. Nekih 4-5 minuta grubih grešaka je bilo nepotrebno, međutim to je procentualno zanemarljivo u odnosu na 2h i 45 minuta koliko sam proveo na stazi. Naravno, težim da to svedem na nivo statističke greške. Ono što je vidno nedostajalo za ovako dugu trku je zimska baza, koju nisam imao iz razloga pomenutih u prethodnom postu - odnosno neizvesnosti da li ću uopšte ostati da se takmičim u ovom sportu. Polako se vraćam u ritam i to je proces u kome samo treba biti strpljiv.   

Na sledećim linkovima možete pogledati rezultate i prolazna vremena, kako po danima, tako i ukupno, kategorija M21E. Interesantno je da je puno takmičara drugog dana odustalo.

Rezultati                    Splitovi

Jako sam zahvalan svom novom klubu, https://www.facebook.com/orijentiringklub/ na svemu što je do sada uradio za mene, ovo su za zemlju Srbiju retke, nestvarne i neuobičajene stvari ukoliko se ne bavite nekim ekipnim sportom.

Narednog vikenda, tačnije u subotu 06.04. započinjemo sezonu orijentiring takmičenja u Srbiji, a prva trka održaće se na Andrevlju, na Fruškoj gori - srednja distanca. Ova trka će se bodovati za novoformiranu Orijentiring ligu Srbije, kao 1. kolo lige.

Boroka kup, novi klub, novi početak nakon ispunjenja ciljeva

Poslednji post, 15. oktobar 2018. godine. Kada pomislim, kao da je bilo pre mesec - mesec i po dana, a ne pre 4.5 meseci. Nakon te trke i nekoliko dana kasnije osvojene titule sa Atletskim klubom Partizan na prvenstvu u krosu gde smo ekipno zauzeli 1. mesto na državnom prvenstvu u Pančevu - usledila je pauza. Dao sam sebi određeni period da razmislim o pojedinim stvarima koje se tiču sporta i fokusirao se na učenje i rad na sebi u edukativno - poslovnom smislu. Povlačenje iz reprezentacije sam objavio još nakon svetskog prvenstva u Letoniji kada sam ispunio sve svoje inicijalne ciljeve, a nakon ovog perioda razmišljanja rešio sam da se totalno povučem iz sporta iako većina meni bliskih ljudi nije bilo za to. Razloga je bilo bezbroj i ne bih sada o tome dužio jer sam pisao mnogo puta, ali ukratko - oni koji treba da rade u interesu sportista, reprezentacije, rezultata i sporta to ne rade kako treba.

Posle nekog vremena i određenih događaja situacija se u par dana promenila iz korena i došao sam u situaciju da sam sada aktivniji u sportu više nego ikada. Međutim od tog trenutka ništa više nije isto u smislu da su oni inicijalni ciljevi ispunjeni, a da se sada formiraju totalno novi - praktično kao skroz nova paradigma. 

• Pre 2 nedelje sa novim klubom - Orijentiring klub Paraćin - odradio sam vikend-trening-kamp na Babama, a trekovi i karte su u prilogu. Lepo vreme, prijatan ambijent i ljudi koji znaju suštinu sporta kao svoj džep. 

•  Trening, Košutnjak - intro pred Mađarsku.

• Boroka Kup, Juniper Open spring. Tradicionalno takmičenje u južnoj Mađarskoj. Iako ono faktički jeste takmičarskog karaktera, meni je ono bilo u formi trening kampa kao i treninzi na Babama i Košutnjaku, ali možda malo u življem ritmu nego tada.
• Baš kao i 2015. kada je počela borba protiv ljudi koji su zalutali u sport i koji su okupirali sredstva saveza, a protiv kojih sam odneo pobedu više puta od 2016. do 2018. i konačno se proletos izborio za odlazak na svetsko prvenstvo, tako sam i sada na samom početku. Kao i kada gradite kuću, potrebno je prvo napraviti nacrt i plan, zatim iskopati i napraviti temelj, pa stubove i zidove, pa ploču, pa dalje kada to postavite lako je dizati sprat po sprat - Tako je i u ovom slučaju, jak temelj imamo, sada nastavljamo dalje jako do ispunjenja novih ciljeva. Kratkoročni su: državna prvenstva, evropsko univerzitetsko u Češkoj (Olomouc, krajem jula, ukoliko se bude išlo) i prvenstvo jugoistočne Evrope - Moldavija. O dugoročnim - kasnije tokom sezone.
• Još jedna jako važna stvar će ubuduće biti zastupljena: podrška, pomoć i mentorstvo prema članovima u novom klubu u ispunjenju njihovih sportskih ciljeva takođe.

 Rezultati 1. dan                     Splitovi 1. dan

Rezultati 2. dan                Splitovi 2. dan               Ukupni rezultati