U periodu od 04-09. septembra u Turskom gradu Bursa, 35km od Azijske obale Mramornog mora, održano je prvenstvo jugoistočne Evrope (nekada balkanijada) na kome su učestvovale reprezentacije Bugarske, Rumunije, Italije, Turske, Moldavije, Makedonije, Crne Gore i Srbije.
Reprezentacija Srbije je nastupila u punom sastavu u kategorijama žena i muškaraca 16, 18, 20 i 21E i zauzeto je, posle više godina, 3. mesto u ukupnom plasmanu reprezentacija.
Rezultat
Što se mene lično tiče, tamo nisam otišao potpuno spreman. Naime, posle kampa i takmičenja na Tari (10-15.08.) od 20 dana, morao sam da pauziram 15 dana iz razloga što sam se na Tari povredio. Dijagnoza je bila 2 fibroze (kidanje tkiva) u delu prepone i mišića poviše kolena, kao i grč 1x1cm na sredini butnog mišića, a sve to je ustanovljeno 10 dana nakon same povrede. Nakon te pauze od 15 dana, kao i 2 elektro terapije osećao sam se malo bolje, ali ne dovoljno da mogu sve 4 trke da istrčim maksimalno (u punoj brzini). Ali nije bilo dileme da li ću ići ili ne. Taktika je bila: istrčati sprint kako-tako ali bez grešaka, a na dugoj, srednjoj i stafetama ignorisati bol i dati sve od sebe, pa kako bude. Iako povređen, moram da priznam da sam u tajnosti priželjkivao plasman u prvih 6 na svakoj pojedinačnoj trci, a u štafetama bilo koju medalju, pa tako mogu da kažem da sam veoma zadovoljan postignutim rezultatima.
Nakon 22h truckanja po Srbiji, Bugarskoj i Turskoj stigli smo u Bursu, ogroman grad sa preko 2.5 mil. stanovnika. Grad sam po sebi je lep, uređen, infrastruktura je svuda ista, džamije su na svakom koraku i to treba videti, ali neprijatan miris, gužva i toliko nametanje islama su neke od stvari koje su meni lično smetale.
Kao što rekoh, put je bio dug, ali je bilo i neplaniranog trošenja vremena, pa tako nismo stigli da odemo na model za dugu distancu, što je po meni osnovna priprema... Umesto toga, odrađen je futing u trajanju od 40 minuta, kao i istezanje u blizini hotela.
Prvog takmičarskog dana, a ujedno i pojedinačnog, na programu je bila sprint distanca u selu kakvo je bilo vekovima u nazad - Cumalikizik, inače predgrađe Burse. Sam odabir mesta mi se svideo, uske ulice, kaldrma, sprint za razmišljanje, upravo onakav kakav volim.
Pažnja je morala da bude na nivou od početka do kraja, posebno zbog toga jer je krajnji deo bio šumovit što je dodatno unelo neizvesnost među takmičarima.
Uprkos povredi, nisam mogao da idem brzo, ali samim tim išao sam sigurno i skupa sam imao, recimo, 20 sekundi grešaka - 10 sekundi na odabiru varijante 9-10, kao i 10 sekundi kod pretrčavanja 14. KT. Ostalo je bilo ok, ali razlika za prvoplasiranim od 2 min. i splitovi pokazuju koji je bio moj tempo trčanja. Plan za prvi dan je bio uspešan, zauzeo sam 5. mesto i izašao na postolje. Ne mogu da kažem da mi nije bilo krivo, jeste (prošle godine sam bio drugi), da sam otišao tamo sa snagom kakva je bila u julu, nesebično mislim da sam mogao da zauzmem jedno od 3 prvoplasirana odličja.
Drugi dan obeležila je duga distanca, na nadmorskoj visini od oko 1700 metara, odmaralište - Uludag. Obzirom da je karta bila na razmeri 1:15000, što se na takmičenjima u Srbiji NE koristi, a treninge na istoj sam imao 3 puta ove godine, taktika za dugu je bila sledeća: u prve 3kt ući u fazon, ići polako i bez grešaka, a zatim izvući maximum do kraja.
- Uzeo sam kartu, potrčao do startne prizme i stao, pola minuta sam se dvoumio, ići pravo što više uz liniju i rizikovati ili sačuvati se mentalno i fizički za drugi deo trke a ići okolo. Odlučio sam se za drugu, sigurniju varijantu i nisam pogrešio. Štaviše, prva kontrola je odlučivala o daljem razvoju trke jer je bila dugačka.
- Na trećoj KT sam napravio prvu grešku i to od 4 minuta. Plan mi je bio da je napadnem sa donje strane, kao što sam i krenuo, ali prešao sam prvu uvalu, nisam je registrovao.
Kada sam bio kod druge, tačnije kada sam prošao ispod kamenog odseka mislio sam da sam u uvali pre, i da ne dužim više - paralelna greška koja je najčešća kod takmičara. Posle par minuta "pretresanja terena" pronašao sam KT i nastavio dalje.
- Obzirom da sam bio ljut na sebe zbog greške, rešio sam da probam da nadoknadim vreme na sledećoj KT. Imao sam malih problema sa trčanjem nizbrdo zbog noge, što je bio slučaj svakog dana pri nizbrdicama.
- Posle dobro odrađene 4. i 5. KT sledi niz grešaka:
- na 6. sam došao prvo na kamen sa desne, a zatim na kontrolu.
- Ka 7. najverovatnije nisam gledao kompas, već sam samo jurio nizbrdo. (+ 1min)
- Ka 8. sam otišao neplanirano na put sa leve strane, pa sam morao da pravim korekciju varijante koja na kraju nije bila loša. (+ 1min)
- Vrhunac je obeležila 9. gde nisam video stazicu sa leve strane koja vodi pravo do kontrole, a takođe sam pravio korekciju u dolasku do puta kojim sam išao. (+ 3min)
- I na kraju 10. kt gde je trebalo da siđem uvalom do "jačeg puta", a zatim da dodjem do mesta gde bi se popeo do kontrole pod uglom od 90 stepeni. (+ 1min)
- Na 11. kt sam video Apostola koji me je jurio 6 min. i shvatio da iako sam grešio da plasman neće biti toliko loš kako sam prvobitno mislio.
- Do 12.kt smo imali različite varijante (ja levo putem, a on od raskršća puta i uvale izohipsom sa desne strane linije), a stigli smo u isto vreme, s' tim što je on krenuo jedno 40 sekundi posle mene.
- Do kraja smo išli zajedno (13, 14, 15) i ispostavilo se da je on zauzeo prvo mesto, a ja drugo.
Kada sam došao na cilj, nisam verovao da sam na postolju jer je 10 min. grešaka za ovu dužinu staze mnogo. Došao sam do liste sa rezultatima i uverio se - bio sam drugoplasirani i osvojio srebro. Gledajuću spltitove i analizirajući trku, taj hendikep sporijeg trčanja a manji broj grešaka u odnosu na ostale takmičare se ispostavio kao dobitna kombinacija.
Nakon razočaranja na prošlogodišnjoj dugoj u Makedoniji gde sam bio tek peti, ponovio sam rezultat iz Bugarske od 2010. godine gde sam takođe bio drugi.
Bio sam srećan, uprkos stvarima koje su se izdešavale u periodu pred odlazak na SEEOC osvojio sam medalju na dugoj distanci koja mi je omiljena. Volim ja i sprint i srednju, ali nekako duga je kompletnija, treba biti jak mentalno i posle dosta pređenih kilometara održati koncentraciju i balansirati snagom.
Trećeg dana, ujedno i poslednjeg pojedinačnog bila je srednja distanca. Prvi deo je bio sa leve strane asfaltnog puta, dok je drugi deo obuhvatao reon 5, 6. i 7. kt duge distance. Cilj je bio na istom mestu.
- Do prve kontrole lagano bez problema, dok sam na drugoj izgoreo.
- Skrenuli su nam pažnju na sastanku da je prvi deo nezgodan i da treba obratiti pažnju.
I inače kada počinjem trku, ne jurcam na početku, već prve 2-3 kontrole uvek odradim sporije. Prošao sam prvu uvalu i ispratio je, zatim sam prošao i drugu ali na terenu kao da nije postojala. Od treće uvale, u kojoj je inače bila i kontrola potrčao sam dalje, ali posle 4-5 koraka sam stao. Bilo mi je nešto sumnjivo, karta oseverena, uvala tu, ali greben strm.
- U drugom startnom boksu sam obratio pažnju na opise elite, čija je prva KT bila naša treća. Dok sam bio u zabludi, na 30m ispod kontrole, pored mene su protrčali Sirakov, a posle nekog vremena i Zinka, tako da sam znao da sam na pravcu između prve i treće, ali ne i gde tačno. Posle 4 min vrtenja naišao je Apostol koji me je za razliku od duge toliko i jurio.
- Do kraja smo išli zajedno smenjivajući se na čelu, kontrole na kojima sam ja bio ispred su bile 4, 5, 7, 9 i 10.
Na kraju, još jedno 5. mesto i treći izlazak na postolje.
Rezultati Splitovi
Poslednjeg takmičarskog dana, bila je ekipna trka - štafete. Imali smo jaku ekipu, Filip Stevanović, Nikola Bilić i ja. Priželjkivali smo medalju, ali je na štafetama sve moguće. Neizvesnost do samog kraja.
Prvi je trčao Filip, izmenio je treći, 3 min posle Rumuna i vrlo brzo posle Bugarina. Nikola, je odradio najtežio deo posla, odlično je istrčao drugu izmenu i napravio je razliku u odnosu na sve takmičare.
Bio sam srećan, jer sam krenuo prvi u pohod na medalju od reprezentativaca Srbije. Na meni je bilo samo da održim razliku i da ne overim pogrešnu kontrolu.
- Bez obzira na ushićenje, morao sam da eliminišem euforiju. Od startne prizme sam izbacio sve druge misli iz glave i koncentrisao se samo na pojedinačne kontrole start-prva, prva-druga...
- Na četvrtoj gubim 1 min zbog lošeg odabira varijante. Nisam pogodio stazicu koju sam hteo, pa sam morao da idem zaobilazno.
- Sledeća greška bila je na 12. kontroli, uz manju korekciju na 7. i 11. Pri prelasku potoka sreo sam Apostola koji je išao na sedmu. Pitao me je za nju i pokazao sam mu gde je. Znao sam da nema šanse da me stigne, ali ta komunikacija sa njim mi je malo poremetila koncentraciju pa sam napravio grešku. Došao sam prvo do prve, pa tek onda odatle do 12. kontrole. i tu sam izgubio skoro 3 min.
- Napravio sam još jednu grešku posle koridora od oko 1 min. na 14. kontroli i to je to što se tiče moje staze.
Uzeli smo dugo priželjkivanu medalju, a dodatno slavlje je bilo iz razloga što je to bila ona najsjajnija - ZLATNA i veoma sam srećan zbog toga, jer smo dokazali da imamo dobru ekipu i da možemo!
Ovo je za mene najuspešnije prvenstvo jugoistočne Evrope (Balkanijada) do sada, gledajući same rezultate: SREBRO na dugoj distanci, PETO mesto na sprintu, PETO mesto na srednjoj i ZLATO na štafetama. A ono što je podjednako bitno, je to da ima prostora za smanjivanje grešaka i dovođenja tehnike i brzine na još bolji nivo.
