Kako mi je zbog niza nesrećnih okolnosti 2018. godine izmakla prilika da trijumfujem na istom mestu (takođe državno prvenstvo u sprintu, na istoj karti, tada sam zauzeo 3. mesto) u znatno jačoj konkurenciji i u životnoj formi pred dva svetska prvenstva, a posle mediteranskog gde sam osvojio 3 medalje, ovog puta ništa nisam prepuštao slučaju i, iako sam u 25% lošijoj formi nego 2018. godine, uspeo sam da pobedim.
Ovi podaci su vrlo precizni, s obzirom da je na dosta dužoj i tehnički težoj trci 2018. godine vreme po kilometru bilo dosta brže nego ove godine.
Generalno, staza je bila prosta i trkačka, što meni nije išlo u prilog s obzirom na brojne obaveze koje sam imao u poslednja 4 meseca, međutim iskustvo i prisebnost u poslednjem delu staze (od 10. kontrole do cilja, kada je praktično jedino i mogla da se napravi neka "razlika") doneli su mi željeni rezultat. Od grešaka mogu jedino da izdvojim loš odabir varijante od 1. do 2. kontrolne tačke, a ukupno imam možda 10 sekundi "grešaka".
Ovo je 7. pojedinačno državno prvenstvo za redom koje osvajam od 2019. godine, a nadam se da će se niz nastaviti.
Ono što bih dodao za kraj je da bi UO OSS, takmičarska komisija i ostali nadležni za dodeljivanje organizacije državnih prvenstava i drugih takmičenja trebalo da razmisle da li je u redu da se u roku od 10 godina 3 puta održava državno prvenstvo na istoj karti, sa istom lokacijom starta i cilja, itd... Postoji toliko postojećih terena, a i onih gradova bez orijentiring karata u Srbiji, da možemo narednih 100 godina održavati državna prvenstva na različitim lokacijama, pa čak i kola OLS.
Nakon iskustva sa Rajca i ovog 3. po redu prvenstva u sprintu na istoj karti u roku od 10 godina, pitam se da li postoji neki dokument u nacionalnom savezu sa standardom za organizaciju državnih prvenstava. Mislim da je to ono na šta treba obratiti pažnju u budućnosti ukoliko želimo regularna i kvalitetna državna prvenstva.
Нема коментара:
Постави коментар