Grad Olomouc na jugoistoku Češke republike i moravska oblast bili su domaćin 1. ikada održanog Evropskog univerzitetskog prvenstva u orijentiringu. Tako sam nakon 1. ikada održanog Prvenstva jugoistočne Evrope u orijentiringu koje je 2011. godine u Makedoniji preimenovano iz starog naziva "balkanijada" i 1. ikada održanog Mediteranskog prvenstva u orijentiringu (Španija, 2012.) deo još jednog istorijskog početka. Nakon puno godina 2012. sam takođe bio začetnik nove tradicije odlazaka na Svetsko juniorsko prvenstvo (JWOC), a 2016. i na Svetsko Univerzitetsko prvenstvo (WUOC).
Tako će se, nadam se, nastaviti niz i na prvom odvojenom svetskom sprint prvenstvu sveta koje će se održati 2020. u Danskoj, a nekoliko dana kasnije i na Evropskim univerzitetskim igrama čijih će orijentiring kao sport biti po prvi put sastavni deo. Da nakon mog prerastanja svih ovih juniorskih, univerzitetskih, a kasnije i penzionisanja iz seniorske reprezentacije ne bude ostala praznina, svojim angažovanjem na mnogim nivoima utičem na to da se uslovi održe i unaprede za sve generacije koje dolaze. Da li ću u tome uspeti ne zavisi mnogo od mene koliko od svesti ljudi na određenim pozicijama i njihovim radom, kada su se već pozicija prihvatili. U svakom slučaju, zahvalan sam Orijentiring savezu Srbije na svim pozitivnim stvarima učinjenim kako za sport, tako i indirektno za mene lično, a onih negativnih nadam se da će biti samo na nivou statističke greške.
Nakon perioda od novembra do februara meseca kada je važila odluka da se
povlačim iz sporta i kada sam trenirao jedva dva puta nedeljno zbog
obaveza kojima sam se isključivo posvetio, a koje se ne tiču sporta,
mnoge stvari su se promenile. Novi klub, angažman u OSB-u, puno obaveza
koje su me praktično zatekle, promenile su situaciju iz korena. Samim
tim, bio sam svestan da, bez standardne zimske baze i sistemskog
treninga, imam zahtevan zadatak pred sobom i puno ljudi koji jedva
čekaju neki moju grešku ili neki moj poraz na trci da leče svoje
komplekse.
Psihički sam se pripremio za, zbog pomenute neudrađene baze, prilično
nenormalnu sezonu. Ta psihološka priprema, shvatanje i prihvatanje
okolonosti puno su mi olakšali posao, s obzirom da se ni u jednom
trenutku nisam stresirao oko bilo kakvog rezultata. Činjenica da deo
takmičara koji su bili glavni konkurenti nisu više aktivni značajno mi
je olakšala situaciju. Koliko su mi obaveze dozvoljavale dizao sam
kilometražu na nedeljnom i mesečnom nivou, analizirao, psihološki se
pripremao i tako na razne načine olakšavao sebi svaki odlazak na trku.
Osim prvenstva na dugim u Beloj reci gde nisam mogao protiv loših delova
karte, uglavnom mi je polazilo za rukom da se oduprem svim pritiscima.
Kopaonik je bio samo šlag na tortu pred odlazak u Češku.
O potencijalnim rezultatima nisam ni razmišljao niti se istima uopšte
opterećivao. Kada imate protiv vas Univerzitet u Cirihu koji je skoro
prema Svetskom ekonomskom forumu proglašen za 6. na svetu, a 2. u Evropi
po kvalitetu i uslovima i koji šalje kompletan tim u svim kategorijama i svim disciplinama, nema potrebe da sebi stvarate psihološki
pritisak veći od onoga što standardno u sebi nosite pred start trke.
Treba biti ponosan što, kao student, već preko "planiranog" broja godina
studiranja, imate priliku da se takmičite na ovom takmičenju, a naredne
godine na domaćem terenu probate sa minimumom uslova koji su vam na
raspolaganju probate da iznenadite nečim "većim".
Tako rasterećen sam se ponašao i na samom takmičenju. Svojom zaslugom, Strahinja Strelić, inače moj nekadašnji reprezentativni kolega sa više juniorskih reprezentativnih takmičenja, sada student Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i ja, kao predstavnik Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, imali smo direktan prevoz - "od vrata do vrata" do Olomouca gde smo bili smešteni u studentskom gradu, što je u mnogome olakšalo put. Na takmičenju je učestvovalo 50 Univerziteta iz 19 zemalja sa preko 180 takmičara.
Odmah po dolasku 23.07. odradili smo prijavu, raspakovali se i krenuli organizovanim prevozom do mesta Prostejov (karta gde su se trčale kvalifikacije za sprint distancu na svetskom seniorskom prvenstvu 2008. godine koje sam gledao na live prenosu), gde smo uradili model-trening-trku za sprint. S obzirom da sam poslednji dan na Kopaoniku povredio levo stopalo udarcem u šiljak opalog drveta i pri povratku u Beograd jedva preneo stvari u stan, bio sam jako zabrinut kako će ići oporavak. Dve dobre kreme, jedna iz Aloja vera programa, a druga - Aqua ICE, znatno su mi olakšale bolove i otok je počeo da se smanjuje, ali je i dalje bio prilične veličine. Tokom treninga osećao sam bolove i imao malih problema, međutim kako su sati odmicali bilo je sve bolje.
Sutradan, u sredu 24.07. imali smo model-trening za srednju distancu. Noga je bila sve bolje, a i samopouzdanje je raslo, iako sam znao da nisam na nivou od prošle godine pred svetsko seniorsko prvenstvo u Letoniji ili kao pretprošle godine kada sam 10km išao 35:03.
Na popodnevnom oficijalnom sastanku nakon programa otvaranja takmičenja, saznao sam da će sprint kvalifikacije služiti samo kao redosled startovanja u finalu. To mi je odgovaralo jer je značilo "jedna trka manje", dakle mogao sam lagano istrčati i ne trošiti se za finale. I Strahinja i ja smo tako postupili i sačuvali se za finalnu trku.
Ono što je smetalo bila je velika vrućina na kojoj su nas organizatori držali ceo dan. Tako iako smo se "sačuvali" od kvalifikacione trke, mene lično je celodnevni boravak napolju na vrućini jako iscrpeo iako sam se dovoljno hidrirao i pokušavao da budem u hladovini. Start kvalifikacija bio je u 09:30, dok sam u finalu startovao oko 17h.
Kada sam se tehničko-taktički pripremao za sprint, sa informacijom da će biti samo 15 kontrolnih tačaka pretpostavljao sam da će biti brzo i ne tako tehnički teško, što je i bio slučaj. To mi nije mnogo išlo u prilog s obzirom na pomenutu fizičku pripremu koja ne može da se poredi u odnosu na prethodne 2 godine. U analizi nekoliko sprint trka od prošle godinje, došao sam do zaključka da sam nekih 20-25 sekundi izgubio samo na trčanje na ovoj trci, što uopšte nije malo za sprint distancu. Osim toga, iako sam video sve 3 moguće varijante za dugačku deonicu do 2. kontrole potkralo se još nekih 10 izgubljenih sekundi u odabiru 2. po redu najbolje varijante, kao i još po toliko na 12. i 13. kontroli. Na 12. jer mi se učinilo da je gornji deo ograde zatvoren, a na 13. je ipak bilo kraće preko levog mostića. Kada se pogleda 30 izgubljenih sekundi nije strašno, ali uz dodatak slabije fizičke spremnosti zaostatak od 2:31 za prvoplasiranim je bio neminovan.
Ipak vreme od 13:51 na pređenih 3.51km i avg pejsom od 3:57 min/km i nije tako loše kada se uzme sve u obzir jer je ovo u odnosu na sprint u Palanci i prvenstvo Srbije na Novom Beogradu, koji su uporedivi sa ovom trkom, znatno, znatno brže istrčana trka. Zauzeo sam 59. mesto od 82 takmičara.
Narednog dana održana je srednja distanca. Kako imam solidan ranking na svetskoj rang listi (WRE) tako sam sebi "začinio" start pred podne. Koliko je to imalo svoje prednosti - nekoliko utabanih putića kroz visoku travu i kupinjare, tako sam nadrljao na temperaturi od preko 30 stepeni. Kako smo model imali na karti koja se naslanja na ovoj koja se koristila za trku, opet svojim skautingom sa velikom verovatnoćom sam bio siguran i gde će biti karantin, start i kako će ići tok staze. Jedino nisam bio 100% siguran gde će biti ciljna arena.
Krenuo sam sigurno do prve kontrole, a onda greška koja me je koštala znatno boljeg plasmana. S obzirom da se na svakoj strci koristi SI-air sistem za overu kontrolnih tačaka, trenutak boravka na kontroli je sveden na minimum. U tim mili sekundama pogledao sam ka brdu i uputio se uzbrdo, ali kako trek kaže samo 1 izohipsu, a ne kako sam ja mislio, bar 2 - do ovog temelja. Kako temelj nisam video, nisam se obazirao previše na to i nastavio po mom razmišljanju izohipsom, ali sam očigledno postepeno počeo da se spuštam, što je preraslo u prosto nemoguć spust do ogromne stene. Nakon ove žute fleke ispod temelja koji je nacrtan na karti, imam totalni prekid filma i mislim da ću do kraja života pokušavati da se setim šta se tačno dogodilo. Naravno, kada sam shvatio gde se nalazim, u totalnom šoku, "peglanje" uzbrdo do kontrole i nastavak dalje. Nisam se obazirao na grešku jer nisam ni bio svestan da sam izgubio 4:30 na tom mestu, što je dobro da nisam znao jer bi "poludeo" i verovatno nastavio da idem iz greške u grešku. Uz tu konsolidaciju kontrole su se nizale prilično dobro, a i pejs je bio solidan, iako mi je bilo jako teško zbog vrućine. Pred kraj sam napravio još 2 greške: 1 min sam izgubio na 18. kontroli jer sam bio na liniji kontrole i sasvim blizu nje, ali gustiš i nisko rastinje bili su mnogo gušći u prirodi oko kontrole nego što je bilo prikazano na karti, što me je navelo da se spustim niže; na 19. izletoh sa vrtače do gustiša levo misleći da je tu rupa, ali sam se vrlo brzo ispravio.
Kako se vidi po splitovima sa 51. mesta na 1. kontroli, pao sam na 78. mesto na 2. KT, zatim konstantno poboljšavao plasman i vratio na 53. da bi uz te dve greške na 18. i 19. KT konačno zauzeo 56. mesto od 82 takmičara. Ukupno sam izgubio oko 6 minuta što je razlika od oko 20 mesta na rezultatskoj listi.
Poslednjeg takmičarskog dana na programu su bile sprint štafete. Prvi put u ovom formatu trčalo se u 3 kategorije: 2 muškarca, 2 žene ili mix muško-žensko sa istog Univerziteta. Strahinja i ja smo trčali u MM kategoriji, a još jedna zanimljivost bila je to da se trčalo 2 puta, pa sam tako ja trčao 1. i 3. izmenu, a Strahinja parnu - 2. i 4.
Iz pethnih žila sam u 1. izmeni istrčao ovu trku i bukvalno dao poslednji atom snage. Tako je i razlika sa sprinta od 2:31 došla do razlike od oko 1:20. Zaista se ne sećam da sam ikada trčao ovako brzu trku, koja u prvom i poslednjem delu staze ni malo nije bila naivna, kontrole koje su bile blizu vrlo lako su mogle da prevare takmičare, što se i dogodilo u Švajcarskom timu gde je ekipa koja bi bila ubedljivo prva bila diskvalifikovana zbog overene pogrešne kontrole već u prvoj izmeni. Na ovoj trci podeljenoj u dva dela nisam imao ni jednu jedinu grešku. Razumljivo, 3. izmenu sam išao pejsom sporijim bar za 0,15 po km jer sam potpuno izvukao svoj maksimum u 1. izmeni, ali mislim da to nije ni bitno kada nismo imali šanse za plasman na postolje, a i uglavnom je plasman zavisio od Strahinje. 
Da je on nije napravio par grešaka, najviše što smo mogli da izborimo bilo je 20. mesto. Za sve preko toga potrebno je biti jako spremniji i pametno istaktizirati sa snagom, a ne pući kao ja u 1. izmeni. Ovako smo zauzeli 21. mesto od 25 timova.Još jednom skauting je odrađen, opet je 90% pretpostavki i bilo u realnosti, što nam je obojici dosta značilo.
Rezultate, prolazna vremena, staze u svom originalnom izdanju i sve ostale detalje u vezi takmičenja možete pogledati na sledećem linku.
Нема коментара:
Постави коментар