Jul u delu popuplacije naše zemlje koja se bavi orijentiringom obično je rezervisan za takmičenje sa dugom tradicijom - Kopaonik Open. Ovo je ujedno i planina na kojoj sam odrastao, doživeo mnoge trenutke za pamćenje (kako lepe, tako i one kojih se manje rado sećam - izlazak sa karte na svom prvom reprezentativnom nastupu, Evropskom prvensvu za mlade 2009.) i planina gde sam vremenom usavršio sve svoje orijentiring tehnike.
Kopaonik sam 2017. godine doživeo i na sasvim drugačiji način, gde je orijentiring, zbog poznatih malverzacija sa odlaskom na svetsko prvenstvo, bio u drugom planu, pa sam od 3 nedelje boravka samo 2 dana izdvojio za orijentiring takmičenje, a ostalo vreme je bilo rezervisano za visinske kondicione pripreme. Od tada, Kopaonik predstavlja planinu za mene važnu na još jedan, poseban, način i, nadam se, planina na kojoj ću ubuduće brusiti formu za sva važna reprezentativna takmičenja.
Ove godine u dogovoru sa rukovodsvom kluba moj klupski drug Mare i ja otputovali smo na Kopaonik nekoliko dana pre početka takmičenja i tako se prilagodili nadmorskoj visini i spremno dočekali 1. dan i trku na Kadijevcu. Iznenađenja za mene nije bilo, ali verujem da su se pojedini ljudi iznenadili Maretovim 3. mestom u eliti. Ovo je samo početak njegovih dobrih rezultata. 
Imao sam prilično stabilnu trku, ali bih izdvojio 2 situacije koje bi mi uštedele oko 3 minuta: izlaz sa 7. kontrole u pogrešnom pravcu kada sam izgubio 1 minut i varijanta sa 20-21. kontrolu gde sam u trčanju sa klupskim drugom Milićem i ponesen njegovim prisustvom nastavio pravo uz liniju, umesto da se spustim na put i trčim punom brzinom okolo gde bi išao 2 minuta brže. Time sam prekršio sopstveno pravilo - ne obaziri se ni na koga tokom trke na Kopaoniku. Međutim, to me nije sprečilo da budem ubedljivo 1. prvog dana takmičenja.
Drugog dana trka se seli na teren sa nekoliko desetina metara višom nadmorskom visinom. Prvi put ikada u toku takmičenja se prelazi asfaltni put što je sjajna stvar za bolju kombinaciju i iskorišćenje terena, međutim, s obzirom da su asfaltni put prelazila i maloletna lica, štaviše i oni najmlađi u kategorijama do 12 godina, organizator je morao obezbediti redara za kontrolu saobraćaja na tom prelazu, što nije bio slučaj. Nadam se da će to ispraviti naredne godine jer smatram da je to jako opasno po bezbednost dece, a sreća da nije bilo problema.
Drugi kiks organizatora bio je u delu između 13. i 14. kontrole gde karta nije pipnuta, a da moja konstatacija nije bez pokrića kako pojedinci umeju da zamenjuju teze, samo ću ih podsetiti da imam fajl karte iz 2015. godine, tako da to što fali na karti, nalazi se na terenu godinama. Do tog mesta bio sam u pristojnoj prednosti u odnosu na, u tom trenutku, drugoplasiranog, kada sam dakle zbog neucrtana 2 "jaka" puta i totalno drugačije vegetacije izgubio 3 minuta i tako je situacija direktno uticala na plasman.
Osim te situacije izdvojio bih još 2, gde sam svojom krivicom izgubio 2 puta po 30-40 sekundi: na 3. kontroli gde sam "ispao" malo iznad kontrole koja je bila sa suprotne strane kamena i na 12. kada sam ranije počeo da se penjem, napravio paralelnu grešku u mikro reonu sa identičnim objektima i tako ranije tražio kontrolu. Međutim, to je zanemarljivo u odnosu na ono što je usledilo greškom organizatora. Tako sam 2. dana zauzeo 2. mesto sa oko 2 minuta zaostatka za prvoplasiranim i oko 5-6 minuta viška.
Trećeg takmičarskog dana silazilo se u Rašku na sprint distancu. Novi most, novi karantin, odlična koncepcija i moja, izuzev prve kontrole - moja greška i četvrte kontrole - greška organizatora, stabilna trka rezultirali su ubedljivim 1. mestom.
Na 1. kontroli greška u izboru varijante totalno nepotrebno. Takmičar koji je startovao ispred mene odlazi napred, ja po inerciji krećem tom varijantom misleći da je kontrola negde u pravcu između škole i pijace, sporije savijajući kartu i već blizu škole kapiram da je kontrola kod fudbalskog terena i da moram da idem "srednjom varijantom" jer kod mosta između 1. i 2. kontrole moram više da kružim. Idealna varijanta bila je od startne prizme odmah levo gde bih uštedeo sigurno 20 sekundi.
Loša reakcija na startu i na to moram da obratim pažnju ubuduće. Ono što nije bilo do mene je 4. kontrola gde je maslinasto zeleno, verovatno, novi parking koji nije reambulisan, a kontrola je bila bočno zakačena za ogradu, pa se sa početka sokaka nije videla što bi bio slučaj da je situacija kao na karti. Tako nastavljam do sledećeg sokaka, zbunjen sam jer kontrole nema, vraćam se nazad, ulazim u prethodni sokak do kraja i nalazim kontrolu na ogradi pod uglom od 60 stepeni. Na toj kontroli sam izgubio takođe oko 20 sekundi. Do kraja brzo, stabilno i ubedljivo do novog 1. mesta.
Četvrta trka bodovala se za svetsku rang listu (WRE) i Orijentiring ligu Srbije. Dobar start i - uprkos neobeleženom delu karte sa opalim drvećem gde se gubi određeno vreme u sedanju na stabla i prelaženju istog jer drugačije nije moguće ispod 2. kontrole - ukupno prvo vreme na 3. kontroli. Zatim racionalna varijanta ka 4. kontroli i ulazak ponovo u raskrčeno i opalo. Doduše tu nije bilo strašno, kao u delu blizu potoka između 5. i 6. kontrole gde je bilo jako rizično i gde su se mnogi ispovređivali.
Na tim mestima gubim ukupno oko 2.5 minuta što se jasno vidi po splitovima, ali uprkos tome preuzimam vođstvo na 6. kontroli odakle se razlika samo uvećavala zaključno sa 11. kontrolom, nakon koje malo posustajem uzbrdo zbog silne energije koju sam izgubio ranije u preskakanjima i konačno gubim prvo mesto na 13. kontroli koja je pogrešno postavljena.
Godinama sam trčao ovaj teren i tačno sam stvorio sliku gde bi 13. kontrola trebala da se nalazi. Ponesen tim utiskom trčim "belom" šumom, dolazim do prve u nizu velike stene i od nje se odbijam do mesta gde treba da bude kontrola, međutim nje nije bilo. Poznajući određene organizatore koji vole da se "šale" i "sakrivaju" kontrole pokušavam da pregledam ugao svakog manjeg kamena ispred te velike stene, ali opet ništa. Vraćam se nazad do iste te stene, razmišljajući da li da odem na cilj ili šta više da radim, u daljini mi se učini nešto kao crveni deo prizme - kad ono - moja kontrola na ivici grupe kamenja u "beloj" šumi. Niđe veze. Izgubljeno 3 minuta i prvo mesto. Do kraja trčim već frustriran iskustvom sa ove kontrole i kontrole koja me je koštala 1. mesta drugog dana i pravim još nekoliko sitnih grešaka u reonu kontrole koje realno u plasmanu ništa ne bi promenile da se nisu ni desile.
Poslednjeg takmičarskog dana bilo je prvenstvo Srbije na srednjoj distanci. Standardnim skautingom pred trku okvirno sam znao gde će biti većina kontrola u okolini cilja, međutim malo sam se iznenadio kuda će sama staza ići. Nakon prve kontrole nisam najsigurnije nastavio jer je deo šume oko 2. kontrole delimično iskrčen što mi je oduzelo nekih 30 sekundi, a 3. kontrola je bila postavljena nekih 15m niže ka potoku što sam utvrdio u kasnijoj analizi sa starijim takmičarima, tako da i tu imam nekih 20 sekundi viška. Nakon toga hvatam zalet i do 11. kontrole idem jako uglavnom bez izgubljenog vremena. Pred 10. kontrolu u punom trku udaram prednj deo stopala u stabilo što me je u tom trenutku malo zabolelo, a u popodnevnim časovima kada sam stigao do Beograda jedva sam otišao od auta do stana koliko je noga bila otečena.
Tu sustižem Ugora koga sam jurio 4 minuta. Na 11. pravimo manju grešku od oko 30 sekundi. Na 13. još oko 40. jer sam prošao iznad kontrole i nisam je video, ali se zatim odvajam od njega i do kraja nastavljam do ubedljive titule prvaka države na srednjoj distanci. Bilo je tu sitne greške od 20 sekundi pred 17. KT i sa 19. na 20. još toliko jer se put u tom delu karte nije video, pa sam na osnovu intuicije stao i relocirao se. Iako u zbiru nekih 3 minuta viška, ostali takmičari su očigledno imali mnogo više problema pa je i bez toga razlika od 7 minuta ogromna.
Poslednjom trkom sam stavio tačku i na ukupan plasman gde je OK Paraćin imao 3 takmičara u top 4. Ja sam bio prvi, Mare treći, a Milić, kome želim brz oporavak, a koji je zaradio veliku povredu zadnje lože, je bio 4.
Sve rezultate i splitove možete pogledati na sledećem linku.
Zahvaljujem se rukovodstvu OK Paraćin bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće.
Uskoro očekujte i post sa 1. Evropskog univerzitetskog prvenstva održanog u Olomoucu (Češka).
Нема коментара:
Постави коментар