Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 2024 - Iriški venac, Fruška gora

Dana 07.09.2024. na Iriškom vencu, Fruška gora, održano je poslednje individualno državno prvenstvo u orijentiringu - na dugoj distanci.

Godinama kvalitet organizacije državnih prvenstava opada, a ove godine dostignut je vrhunac u vređanju inteligencije domaćih orijentiraca.

Umesto da državna prvenstva budu najkvalitetnija takmičenja u toku godine s obzirom da su pod direktnom ingerencijom i kontrolom nacionalnog Saveza i s obzirom da su najvažnija takmičenja za sve sportiste (a posebno za seniore/ke), kontrolna funkcija onoga ko treba da je vrši ne postoji.

Mislili smo biće bolje sa novim rukovodstvom i Upravnim odborom Saveza, ali s obzirom da ne mogu da se sastanu po mesec dana i održe sastanak oko nekih mnogo manje bitnih odluka, mesecima oko nekih drugih, a kamoli oko ovako važne procene, suočavamo se sa tim da smo prevareni, po ko zna koji put, i to od ljudi koji su među nama, koje viđamo na takmičenjima, gotovo redovno. Bitno da je broj rukovodioca/delegata obrnuto proporcionalan broju sportista-reprezentativaca na Prvenstvu jugoistočne Evrope (SEEOC) gde je ove godine jedva dve medalje više osvojeno nego što sam ja osvojio 2013. godine (4) na istom takmičenju. Priča se o nekim "avionima-kamionima" kao što je organizacija nekih međunarodnih takmičenja u budućnosti, a ono najosnovnije ne može da se iskontroliše i sprovede, hit. To samo govori da treba Dunav još puno vode da pronese da bi istinski sportisti činili u ovom sportu većinu i vodili ga napred. Do tad ovako sa ljubiteljima sporta i prirode.

Dakle, nastavili smo da tonemo, što, pored ostalog, pokazuje i ova trka - sve kraće staze, sve prostije staze i sve lošija karta na državnim prvenstvima na dugoj distanci. Jako žalosno.

Dan je generalno krenuo loše - ustao sam na vreme, malo doručkovao, taman koliko treba, i krenuo na bus do "Hitne" gde je trebalo da pređem u drugi prevoz do Fruške gore.

Buseva na Čukaričkoj padini nije bilo, a vreme je isticalo i vrlo brzo je postavljeno pitanje "kako stići na zadatu lokaciju", a taxi je bio logičan odgovor... 

Dakle, zbog svoje nesposobnosti da osposobe kanalizacione sisteme, građani plaćaju taxi usluge. Gospodo političari, dugujete mi 1000 din za taxi i odštetu za pretrpljen stres pred državno prvenstvo.

Kako smo prešli "granicu" beogradskih opština i ušli na teritoriju AP "Vojvodina", osvanulo je sunce, a na Iriškom vencu kao da nije palo kap kiše. Vreme toplo i suvo.

Parkirali smo dalje od bulumente kako bih na miru mogao da se fokusiram na trku. Trčao sam solidno gde se to moglo, napravio 2 greške od po minut na mestima gde rastojanja na karti nisu dobra (3. i 8. KT), a da nisam smeo s obzirom da je staza bila prekratka za ovu disciplinu i preprosta, pa je svaka sekunda odlučivala o plasmanu, što govore i rezultati - nas trojica se nalazimo u okviru jednog minuta, a nas četvorica u okviru dva minuta.

U Pravilniku nacionalnog Saveza predviđena su pobednička vremena za ovu disciplinu od 95 do 100 minuta, a nas četvorica smo išli između 68 i 70 minuta. To jasno govori o tome kakvo je stanje u našem sportu - svako radi šta hoće i niko za to ne mari, bitno da je zabava dobra i da se ide na ekskurzije o trošku nacionalnog Saveza.

Elem, lep dan, lepa šuma, loša karta, ali ja sam svoj maksimum tog dana pružio i ovog puta je to bilo dovoljno za 3. mesto. Sledeći put će biti bolje, a važno je da se u kontinuitetu boravi na postolju i da, uprkos tome što ne trčim za reprezentaciju, moja vremena ne odstupaju od onih koji su predstavljali našu zemlju na međunarodnim takmičenjima. Šta bi bilo da se i ja pripremam za reprezentativne nastupe?! 😉

"Spomenik Sloboda se nalazi na Iriškom vencu, vrhu Fruške gore. Podignut je 1951. godine u čast palih boraca i predstavlja simbol Narodnooslobodilačke borbe naroda Vojvodine. Svečano je otvoren 7. jula 1951. godine na desetu godišnjicu Dana ustanka naroda Srbije. Autor spomenika je vajar Sreten Stojanović". Izvor: Wikipedija.

Otišao sam simbolično posle trke da pogledam ovaj spomenik, da se prisetim druženja sa tada novim klupskim drugarima na ovom mestu pre 18 godina i da se pomolim za organizatore ovoga sportskog skupa koji treba da bude sveto pismo za sve domaće orijentirce, kao i za rukovodstvo nacionalnog Saveza i poželeo da nas oslobode svog nerada, svojih kompleksa, sujete, zlonamerstva, frustracija, nestručnosti i neznjanja, kako ko.

Ukoliko organizatori pripreme dobru trku 29. septembra na Danu čistih planina na Ravnoj gori, nastupiću na ovoj trci. Ako procenim da to ne ide dobrim tokom, moja naredna trka biće vikend kasnije - Rtanj vertikal u sklopu poslednjeg kola nacionalne serije u planinskom trčanju iz programa Planinarskog saveza Srbije - 3.7 km sa 1250m uspona.

Ono što me svakako raduje je to da oporavak od 45.1 km duge "Suva trail" skyrunning trke nije trajao dugo i to da nije bilo komplikacija. Sledeća pozitivna stvar je da sam vezao ponovo niz solidnih treninga i mislim da to sve ide u dobrom pravcu za narednu sezonu. Videćemo šta nam naredni meseci donose, kakvo će biti vreme, kakvi će biti planovi, ciljevi, a samim tim i obim treninga. U svakom slučaju, pronašao sam novu iskru koja me gura da budem bolje fizički spreman i kojoj mogu da se posvetim paralelno sa ovim standardnim neizvesnostima oko orijentiring takmičenja. Druženje sa sportistima iz drugih sportova me svakim danom čini boljim i motivisanijim i samo potvrđuje moje stavove - kada treba reći "ne" i posvetiti se drugim projektima.

Rezultati i prolazna vremena

Januar-avgust 2024. - drugi čin

Pored organizacionih, poslovnih i pitanja usmerenih na politiku razvoja našeg sporta u domenu ispravnog vrednovanja članova nacionalnog tima i zastupanja interesa svih sportista koji zaslužuju adekvatan (3 puta bolji) tretman nacionalnog Saveza, učestvovao sam na solidnom broju orijentiring takmičenja, orijentiring treninga i planinskih trka.

Moja fizička spremnost, a samim tim i rezultati, tokom ovog dela sezone nisu bili na nivou od prethodnih godina jer ne nastupam za nacionalni tim zbog različitih prevaranata i interesnih grupa, međutim nakon peripetija vezanih za neuspešan pokušaj rušenja mog ugleda kao sportiste i sportskog radnika, došao je jedan fin letnji period kada sam uspeo da konsolidujem svoje treninge i da podignem formu na nešto viši nivo, što je rezultiralo završetku trke na 45.1 km sa 2650m uspona i spusta u subotu 24. avgusta na Suvoj planini, o čemu ću pisati u nastavku teksta.

Kao što sam pisao u prethodnom postu, godina je počela mirno, januar sam odradio sa sasvim solidnom kilometražom, međutim već od februara su krenule obaveze, problemi različitog tipa, a samim tim je bilo i turbulencija sa motivacijom, odnosno voljom. 

Međutim, pristupio sam celoj situaciji mirno, zrelo i bilo mi je bitno samo da držim kakav-takav kontinuitet i da ne pravim višenedeljne pauze.

Iako sam do sada mogao 100 puta da odustanem, ja nisam taj tip ličnosti. Posle skoro 20 godina u ovom sportu, na ovako visokom nivou po svim aspektima - odustajanja nema, neka odustanu oni sa druge strane koji nisu uradili pola onoga što sam ja do sada, niti će. Znao sam da je potrebno vreme da se sva loša dešavanja prevaziđu, da je potrebno jako puno strpljenja, a motivaciju za nastavak sam crpeo iz prelepih predela na planinskim trkama, kao i zadovoljnim ljudima na svim aktivnostima koje sam organizovao.

Osećaj koji imaš kada prvi testiraš novu kartu, novi teren, pa nacrtaš nešto novo, pa sve zamisli sa timom sprovedeš u delo u vidu neke sportske manifestacije, a u cilju razvoja sporta i promocije zdravog života - neprocenjiv je.

Krajem decembra u klub nam je došla nova takmičarka i tokom januara sam kad-kad sa njom trenirao malo na karti. Iz toga su proizašla ova 4 orijentiring treninga.

Februar je bio rezervisan za Beogradski sprint kamp sa Otvorenim noćnim prvenstvom Beograda - na livelox.com možete pronaći sve trening-trke sa ovog kampa, kao i takmičenja.

U martu sam trčao jednu jednostavnu gradsku trku - Konjarnik 3, koja se bodovala kao 1. kolo Orijentiring sprint lige Srbije, a pored toga sam organizovao najmasnovnije (imajući u vidu broj domaćih takmičara), dvodnevno, orijentiring takmičenje u Srbiji u proteklih nekoliko godina - 22. Trofej Beograda u orijentiringu sa novim mapama dela Lipovičke šume i Bloka 30. U nastavku je trek sa staze koju sam prvo koncipirao za mušku elitnu kategoriju, a koja je morala da doživi manju korekciju i skraćenje.

U aprilu je bilo nekoliko aktivnosti:

• prvo sam uzaludno izgubio dan na jednoj bruci od takmičenja koju je organizovao Duško Radojčić sa svojim timom. Pored raznih iskustava do sada, ovo je jedno od najvećih poniženja koje sam doživeo na orijentiringu kao sportista i kao čovek. Pri tom, doveo sam i dvoje prijatelja iz turske. Bruka živa...

• zatim sam sa Orijentiring savezom Beograda organizovao Prvenstvo Beograda u miks štafetama, a sa svojim klubom "Voždovački sprint kup" sa 3 trke u dva dana. Staze takođe možete pogledati na livelox.com

• zatim je usledio nastup na 1. kolu Nacionalne serije u planinskom trčanju 20. aprila - 20.37 km sa 1370m uspona i spusta. Prelepa priroda u ataru sela Jablanica i njegovoj okolini na obroncima Zlatibora

• sledi organizacija Gradskog školskog takmičenja, a zatim maj mesec sa nešto više orijentiring takmičenja za mene:

• prvo na redu je bilo kolo OLS u Beloj reci, a dan kasnije i državno prvenstvo na srednjoj distanci na istoj lokaciji. Organizator se nije proslavio sa kvalitetom karte i nekoliko kontrolnih tačaka koje pitanje gde su postavljene

• drugo po redu je bilo državno prvenstvo u sprintu i srpint štafetama u Bečeju. Lep teren, lepe mapice - sve u svemu, jako lep dan proveden u ovom vojvođanskom gradiću, izuzev maltretiranja od strane organizatora da po najvećem suncu i vrućini blejimo u karantinu koji nije imao ukupno 3 m2 hlada!

• između dva navedena takmičenja o-sekcija PD "Avala" odradila je i jedan zajednički trening u Šumicama.

U junu mesecu nisam želeo da idem na orijentiring takmičenja jer nisam želeo da se srećem sa gomilom licemera i prevaranata, već sam to zamenio nastupom sa Bankelom i Borcem na državnom prvenstvu u planinarskoj orijentaciji u Vrdniku i odlaskom na 2. kolo nacionalne serije u planinskom trčanju na Stolove kod Kraljeva gde sam trčao 26.1 km sa 1525m uspona i 1311m spusta.

Poslednju trku u nizu pre odlaska na aktivan odmor trčao sam na Tari. Distanca je bila 28.2 km sa 1500m uspona i 1600m spusta, a trka se bodovala kao 3. kolo nacionalne serije u planinskom trčanju Planinarskog saveza Srbije.

Ostatak jula sam proveo malo u Loznici, malo na Zlatiboru, malo na Kopaoniku, malo u Palanci, malo u Deliblatskoj peščari pripremajući Banat Open, a prve dane avgusta u Beogradu pripremajući "Letnji sprint orijentiring kamp" koji je ponovo organizovan po programu od februara ove godine - 8 trening-trka u 4 dana, ali sa novim rukovodstvom OSB-a.

Ovom prilikom se zahvaljujem svom drugu Maretu, ali i svim ostalim članovima UO koji su prihvatili da budu deo jedne nove, pozitivne orijentiring priče u Beogradu.

Na Kopu sam uradio i par laganih orijentiring treninga, a u nastavku je jedan od njih.

Priču završavam državnim prvenstvom u planinskom trčanju i 4. kolom nacionalne serije Planinarskog saveza Srbije - brutalnih 45.1 km sa 2650 m uspona i spusta iz Niške banje preko vrhova Mosor, Sokolov kamen, do vrha "Trem" i nazad sličnom putanjom.

U isto vreme jako lepo i jako strašno iskustvo iz više razloga:

• predeli, vidici i priroda su fantastični, prelepi, ali je zato bilo i jako surovih delova kojim smo prolazili zbog kojih pitanje da li ću ikada ponovo učestvovati na ovakvoj trci. 
• mislim da bezbednost planinara, pešaka, trkača treba svima da bude prioritet i da na ovoj planini nedostaju užad kao vid rukohvata na jako strmim i nepristupačnim delovima.

U svakom slučaju, jedno neprocenjivo iskustvo koje je trajalo 8 sati, 25 minuta i 38 sekundi. Kada dođete na cilj možete samo sami sebi da čestitate i kažete "ja sam kralj".

Planinsko trčanje u ovakvom formatu sa dugim trkama i velikim usponima je za mene nova stvar. Ne zalećem se, strpljivo sam sačekao da prođu svi nemiri i da od kraja juna krenem da pravim bazu za narednu sezonu kojoj se jako radujem. Ukoliko se u nacionalnom orijentiring timu ništa ne promeni u što kraćem roku, moj prioriteti će se promeniti vrlo brzo i planinsko trčanje će mi postati sport broj jedan u takmičarskom smislu. Imam 30 godina, volim da se trkam i takmičim, pa ako nema normalnosti gde treba da je ima, ne želim da traćim svoje vreme sa onima koji nisu odškrinuli vrata profesionalnog sporta, a pitaju se nešto u istom tom sportu.

Naravno, ovo ne znači da ću napustiti orijentiring, naprotiv, biću tu da ih svaki dan podsećam koliko su grešili, koliko greše i koliko ne znaju jer sa titulom ne dolazi i znanje, već se ono zarađuje kontinuiranim radom na najvišem nivou.

I da, u malo da zaboravim - na beogradskom Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje završio sam školovanje i zvanično postao operativni trener orijentiringa, tako da "ćeraćemo se još".

Januar-avgust 2024. - prvi čin

Prethodno pisanje 13. januara počeo sam sa: "U moru obaveza, već neko vreme želim da izdvojim par sati da napišem post na blogu, međutim nikako mi nije išlo za rukom da to i postignem. Ni sada nije najbolji trenutak, ali čekanja više nema!" 

Ovog puta, iako je bilo puno aktivnosti, imao sam vremena da napišem post u više navrata, međutim nisam imao volje. Nisam imao volje jer je uz puno sportskih dešavanja bilo i puno onih "vansportskih" koje traju jako dugo. 

Na polju orijentiring dešavanja u savezima situacija je metastazirala - od laži ljudi na selektorskim i predsedničkim funkcijama, kao i njihovoj očiglednoj nestručnosti i nedoraslosti za poslove kojih su se prihvatili, došlo se do nameštanja vanrednih Skupština, pritisaka, nedodeljivanja zasluženih nagrada prema važećim aktima nacionalnog Saveza, lažnog predstavljanja, lažnog optuživanja i slično.

Nije bilo mirno ni na klupskom nivou, ali je tu situacija nešto jednostavnija jer je interesna grupa saterana u ćošak i smeši joj se posao sa raznim državnim i klupskim organima, tako da o tome ne bih dalje pisao jer će se situacija razrešiti prilično brzo.

Ono na šta ću se fokusirati u ovoj objavi je ono sa čim ću se boriti, očigledno, nešto duže.

Pored toga, fokus će biti i na doprinosu sportu ispred PD "Avala", Orijentiring saveza Beograda i mene lično, kao i na nekim realizovanim aktivnostima.

U posebnoj objavi baviću se svojim sportskim nastupima od početka 2024. godine.

Godina je počela mirno sa puno organizacionih poduhvata. Prvo je od 16. do 18. februara održan 9. po redu Beogradski sprint kamp (u orijentiringu). Ponovo veliki broj učesnika, ponovo puno stranaca, ponovo kvalitetna organizacija sa lepim terenima i mapama.

Zatim, samo vikend kasnije, 2. po redu "Avala trail race" - planinska trka na 5, 10 i 15 km sa rekordnim, dupliranim, brojem učesnika u odnosu na prethodnu godinu. Preko 500 trail trkača i preko 40 ljudi u organizaciji 24. februara bilo je na Avali, a sa pratiocima učesnika sigurno oko 600 ljudi na jednom mestu. Pomerili smo granice u odnosu na 1. izdanje ne 100, nego 200%.

Velika zahvalnost mojim klupskim drugarima iz PD "Avala", a naročito Milanu Gočmancu, bez kojih cela organizacija ne bi bila moguća, uprkos mom višemesečnom angažovanju na individualnom doprinosu organizaciji.

Svi su uoči i na dan dešavanja imali svoja zaduženja koja su sjajno odrađivali, ali ovog puta smo Milan i ja izneli najviše na svojim leđima i sasvim je u redu što ćemo na 3. izdanju 2025. mi i biti nosioci organizacije ispred PD "Avala".

Organizacioni odbor za 2025. je takođe osvežen. Uvek sam za to da se novi ljudi uključe ukoliko imaju veću želju i volju ili jednostavno više vremena od drugih, uz, naravno, svu zahvalnost svima koji su na bilo koji način (možda i svojim trenutnim maksimumom) dali svoj doprinos do sada. Kvalitetne ljude treba držati na okupu i ukoliko postoji želja, za svakoga postoji zaduženje kojim može da doprinese i bude deo tima ukoliko nije destruktivan.

Nakon 2 sjajna organizaciona poduhvata, usledilo je jedan jako lep i u isto vreme jako ružan momenat koji se kasnije odrazio i na mnoge druge stvari.

Naime, 3. marta trebalo je da se održi (izborna) Skupština Orijentiring saveza Srbije i uoči nje da se proglase pobednici Orijentiring lige Srbije, Orijentiring sprint lige Srbije i laureati za "Zlatni kompas" za 2023. godinu.

S obzirom da su laureati najavljeni određeno vreme pre Skupštine, PD "Avala" morala je da reaguje jer da nije, "Zlatni kompas" za najboljeg seniora završio bi u rukama kod nekoga ko to u 2023. godini nije bio, uz dužno poštovanje prema mom drugu Marku i prema OK "Paraćin" što smo u izlaganju na Skupštini i rekli. Ne postoji ništa lično u toj reakciji, već samo borba za pravdu.

Pozitivna stvar je to što je trebalo i što sam na Skupštini dobio "Zlatni kompas" za poseban doprinos orijentiringu, apsolutno zasluženo nakon svega što sam 2023. godine organizovao kroz raznorazne projekte.

Negativna stvar je ono u šta su se upetljali tadašnji predsednik OSS-a Dobrica Jelić, kao i oni koji su stali iza njega, odnosno oni koji su navodno doneli odluku o najboljim sportistama po kategorijama koje se nagrađuju. Iako je bilo i drugih pogrešnih imenovanja, ovog puta baviću se sopstvenim slučajem.

Prvo što upada u oči je to da "stručni štab" i ekipa oko bivšeg predsednika OSS-a nije htela da komunicira o problemima oko seniorskih nastupa jer njih seniori apsolutno ne zanimaju što su i dokazali po ko zna koji put i sada, time što niko nije otišao na upravo završeno Evropsko seniorsko prvenstvo koje je održano u Mađarskoj na manje od 500 km od Beograda, pored prošlogodišnjih laži, prevara i manipulisanja oko nastupa na svetskom prvenstvu o čemu sam ranije pisao, pa ne bih da se ponavljam.

Znači rešenje koje su oni izabrali, još tada, nije da održe obećanje koje su dali kada su došli na mesto selektora i članova stručnog štaba, već da se višegodišnji najbolji senior eliminiše kako im ne bi bio kamen spoticanja na sprovođenju klupskih i ličnih interesa uz neracionalno trošenje oskudnog novca za reprezentativne aktivnosti.

Još jednom ću ponoviti - mi smo "pametni" što idemo na nastup sa dva trenera i vozačem, a Hrvati su glupi što jedan trener vodi ceo tim i taj tim postiže bolje rezultate nego mi "pametni". 

Ili, najsvežiji primer, kada na svetsko juniorsko prvenstvo ide neko ko pitanje da li ima i 16 godina i ne trči dugu distancu!

Ima tu još puno primera za šta udarna trojka stručnog štaba treba da podnese ostavke, ali ne bih da dužim dalje. Kada dođe vreme, pričaće se i o detaljima.

Elem, prva dva skrinšota su ono što je načelnik PD "Avala" (visoka funkcija u eminentnom klubu osnovanom 1950. godine) poslao OSS-u nakon prvog ignorisanja na dopis našeg Društva poslatog nešto ranije od drugog.

Treći skrinšot je prosleđen odgovor "stručnog štaba". Kako su ljudi netalentovani da sprovedu svoje prljave zamisli govori i upravo taj neoprezno prosleđen odgovor koji je stigao, gle čuda, od člana stručnog štaba (privatnim mejlom sa svoje mejl adrese i privatne mejl adrese tadašnjeg predsednika OSS-a na mejl našeg Društva) koji je ujedno u tom trenutku bio i predsednik Orijentiring saveza Beograda, odnosno, takoreći, moj kolega.

Tada sam upoznao i svog "kolegu", njegove stavove o meni, razmišljanja o situaciji, na šta je spreman u daljem nahođenju i slično.

Nakon ovih pisanija došao je i dan održavanja Skupštine čiji sam uvodni deo morao da prekinem i obavestim sve prisutne o najvećem broju dešavanja u tom periodu. Prvi čin je bio prekid dodele "Zlatnog kompasa", a drugi čin deo redovnog zasedanja Skupštine na kom sam postavio mnoga pitanja kao delegat PD "Avala", a na šta ni dan danas nismo dobili odgovore.

Epilog dodele "Zlatnog kompasa" za najboljeg seniora je da on nije dodeljen, već je novi saziv UO trebalo da oformi komisiju koja će prema Pravilniku dodeliti nagradu onome ko to i zaslužuje (meni).

Međutim, ni dan danas, 6 meseci kasnije, ništa nije učinjeno po tom pitanju što govori i o volji, želji, sposobnosti, radu novog rukovodstva OSS. Pored toga, ništa nije učinjeno ni po pitanju odgovora na sva postavljena pitanja istog tog dana.

Naprotiv, novo rukovodstvo OSS umesto da stane na stranu zaslužnog sportiste i sportskog radnika, stalo je na stranu svojih drugara, kućnih prijatelja, klupskih prijatelja, kumova, partnera u poslovima i slično, a cela situacija je metastazirala i proširila se i na odnos nacionalnog i beogradskog orijentiring saveza.

Prvo se novo rukovodstvo nije odazivalo na usmene pozive na zajednički sastanak, pa se nije odazivalo na pismene pozive na zajednički sastanak, pa su sabotirali rad OSB-a time što su dali kratak rok za konkurs za organizaciju takmičenja u 2025. godini - pa OSB nije imao vremena da sprovede sopstveni konkurs za beogradska takmičenja i beogradske klubove, pa su se "prijatelji, braća, kumovi" (novi predsednik OSS, generalni sekretar OSS, tadašnji predsednik OSB i član stručnog štaba sa čijeg mejla je stiglo "čuveno" obrazloženje za (ne)dodelu zlatnog kompasa meni) sastajali bez mene (kao nekog ko je generalni sekretar OSB-a), pa se vršio popis opreme bez mog prisustva kao gen. sek. OSB, pa su vršene opstrukcije rada OSB-a, pa je izazvana vanredna izborna Skupština OSB na koju su došli instruisani ljudi da me prozivaju za rad za koji sam 3 meseca ranije nagrađen i slične nebuloze.

Deo sage završen je ostavkom tadašnjeg predsednika, izborom novog rukovodstva i nastavkom daljeg rada OSB-a. Voleo bih da kažem "daljeg nesmetanog rada OSB-a", međutim ne mogu jer se opstrukcije nastavljaju uz neke nove "fiks" ideje, ali dobro, novo rukovodstvo OSB-a ima spremne odgovore na sve, pa ćemo videti kako će se situacija dalje odvijati - da li će pojedinci shvatiti da greše, gde greše ili će nastaviti da destrukcijom pokušavaju da "reše" problem po svim pitanjima - poslovnim, reprezentativnim, međuljudskim i sl.

Za kraj prvog čina za period januar-avgust 2024. navešću nekoliko lepih, sportskih i privatnih dešavanja, projekata, aktivnosti koje su iza mene i koje su bile pozitivne tačke u proteklom periodu u moru crnih dešavanja:

• organizacija Beogradskog sprint kampa (OSB, februar 2024.) - odlična organizacija sa puno domaćih i stranih učesnika
• organizacija "Avala trail race" planinske trke (PD "Avala", februar 2024.) - vrhunska organizacija sa dupliranim brojem učesnika
• dobijena nagrada - "Zlatni kompas" za poseban doprinos orijentiringu (mart 2024.)
• organizacija 22. Trofeja Beograda u orijentiringu (OSB, mart 2024.) - dve nove šumske i sprint mape, rekordan broj od preko 300 učesnika iz zemlje i inostranstva
• crtanje 4 nove gradske orijentiring mape
• organizacija Voždovačkog sprint kupa (PD "Avala", april 2024) - odlična organizacija 3 gradske orijentiring trke u 2 dana
• predavač za temu "orijentacija" u sklopu "Osnovne planinarske obuke" PD "Avala" za preko 30 učesnika
• organizacija desetinu klupskih treninga
• završetak školovanja na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja - zvanje "Operativni trener orijentiringa"
• organizacija nekoliko promocija orijentiringa izvan Beograda
• sve pripremljeno za organizaciju dvodnevnog orijentiring takmičenja "Banat Open" ispred PD "Avala"
• zaposlen mladi sportista kod partnera u organizaciji "Avala trail race" planinske trke čime mu je život promenjen iz korena
• organizacija Letnjeg sprint orijentiring kampa (letnja varijanta Beogradskog sprint kampa) ispred Orijentiring saveza Beograda sa novim rukovodstvom - 8 trening-trka u 4 dana
• pripremljen program klupskih treninga koji će početi od septembra
• pripremljeni novi projekti Orijentiring saveza Beograda za promociju sporta

Pored svega navedenog, paralelno sam se takmičio u 2 sportske grane i 3 sportske discipline o čemu ću pisati u 2. činu za period januar-avgust 2024.