O trenerskom i radu u sportu kao deo šire priče vezano za komentar vernog fana

 

Za početak, želim svima srećnu i uspešnu 2026. godinu!

Kako ne bih voleo da se neko oseti povređenim jer nije dobio odgovor na svoje "anonimne" komentare, iako svako ko malo bolje poznaje tu osobu može da zaključi o kome se radi, tako ću kroz ovaj poseban post sumirati svoj rad kao sportskog radnika (od 2019. godine), trenera u proteklom periodu i nekoga ko od 2010. godine radi na promenama u našem sportu kako bi sport napredovao, a sve to kao deo šire priče vezano za komentar vernog fana, uz određena pitanja koja ću postaviti i činjenice koje ću napisati, a za koje mi nije neophodan odgovor.

Komentar koji sam dobio na prethodni post sledi u sledeća 2 print screen-a:

Iako anoniman, stil pisanja, nepismenost i stavovi jasno ukazuju da je sve prethodno napisao Dušan Krnjaić. Tako da kad je tako veliki frajer, mogao je da se potpiše, ali nema veze, znamo se.

Kako bi relativno nova orijentiring zajednica znala i ne bi bila izmanipulisana ili ukoliko je neko zaboravio ili ne zna pojedinosti o tome ko je Dušan Krnjaić, ja ću u kratkim crtama opisati o kome se radi:

• počeo aktivno da se bavi orijentiringom od 2007. godine, godinu dana posle mene;
• postao član reprezentacije Srbije u orijentiringu 2011. godine i zadržao se u istoj do 2015. kao junior;
• medalje za reprezentaciju (2): 1 zlatna medalja u štafetama 2012. na SEEOC-u i 1 bronzana medalja u štafetama 2013. na SEEOC-u;
• još nekoliko istaknutih rezultata sa SEEOC-a: SEEOC 2011 - 5. mesto u sprintu, 4. mesto na srednjoj, SEEOC 2013 - 6. mesto duga distanca;
• prokockana medalja u štafetama 2014. na SEEOC-u;
• na mediteranskom prvenstvu nikada nije nastupio ni kao junior, ni kao senior;
• seniorski reprezentativac nikada nije bio;
• nema niti jedno osvojeno državno prvenstvo u seniorskoj kategoriji, a rekao bih ni medalju sa seniorskih državnih prvenstava;
• 2015. poslednji nastup za reprezentaciju ekskurzijom na SEEOC-u gde je na sprintu bio 20/21, dugu nije završio, a rekao bih da na srednjoj i u štafetama nije ni nastupio;
• generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda u trajanju od SEDAM dana 2019. godine;
• godinu dana član UO Orijentiring saveza Beograda;
• završio kurs za Operativnog trenera kao član PD "Avala", gde mu je klub platio 50% školovanja, a da on do svog odlaska iz kluba nije održao ni jedan jedini trening kao trener kluba.

Uprkos svemu navedenom, prilikom svojih prelazaka iz kluba u klubove, kako bih pomogao i njemu i sebi kako na ličnom napretku, tako i u napretku tih klubova i celokupne orijentiring zajednice, vodio sam ga sa sobom i u AOK "Košutnjak" i u AOK "Rtanj", dok smo se prilikom mog prelaska iz Rtnja u OK "Paraćin", a njegovog u SK "Magic map" dogovorili da kroz te dve organizacije u kombinaciji sa radom u Orijentiring savezu Beograda pokušamo da delujemo na brži razvoj sporta.

Kasnije smo se ponovo "udružili" prelaskom u PD "Avala" gde je konačno još jednom, a ne prvi put, izigrao moje poverenje kroz dogovorene projekte gde je, kao i u većini slučajeva, bio nepouzdan "partner".

Karakter je ono što pravi razliku, a o tome kakav je neko karakter govore njegovi rezultati koje sam prethodno naveo, uprkos mnogo više odlazaka na kampove i trke u inostranstvo, za šta je meni bilo uvek drago, jer nisam bio u mogućnosti na ista da odem jer mi do prelaska u OK "Paraćin" nisu drugi plaćali odlaske na bilo šta, izuzev reprezentativnih takmičenja što je pokrivao OSS i izuzev odlaska na EYOC 2010. kada je Opština Smederevksa Palanka donirala sredstva SD Jasenica "preko veze" mojih roditelja u Palanci, a ta sredstva su dalje preneta za troškove odlaska na EYOC te godine u Španiju.

U najvećem broju slučajeva, postojala je nekad otvorena, a nekad prikrivena ljubomora sa njegove strane o čemu savršeno govori i prethodni komentar.

Da ne ostane nezabeleženo, sumiraću u veoma kratkim crtama i svoje reprezentativne i seniorske rezultate, bez navođenja plasmana od 4. do 6. mesta koji se takođe nagrađuju diplomama na postolju na SEEOC-u:

- 15 medalja sa reprezentativnih takmičenja: 2 zlatne (SEEOC 2013 sprint, SEEOC 2012 štafete), 6 srebrnih (Mediteransko prvenstvo - MCO i SEEOC, od čega jedna 2013. godine sa zaostatkom od 1 sekunde za prvim mestom na srednjoj distanci), 7 bronzanih (MCO + SEEOC), od čega su 4 seniorske (3 na mediteranskom 2018. godine u Egiptu i 1 na mediteranskom 2021. godine u Novom Sadu), oba puta u žestokoj konkurenciji Italijana, Francuza, Turaka i Španaca, pre svega.

- 19 titula sa seniorskih državnih prvenstava + 1 sa ekipnog državnog prvenstva 2018. godine u krosu sa AK Partizan.

Pored toga, navešću još nekoliko činjenica o svojim nastupima za reprezentaciju:

• 108 nastupa na balkanskim prvenstvima, Prvenstvima jugoistočne Evrope, mediteranskim prvenstvima, svetskim i evropskim univerzitetskim prvenstvima, svetskim juniorskim i svetskim seniorskim prvenstvima. Ovo je apsolutni rekord jednog takmičara na nastupima za reprezentaciju Srbije, bilo bi ih još mnogo, mnogo više da nisam svoje mesto ustupio Dušanu Markoviću na WOC-u u Danskoj, Marku Radovanoviću na WOC-u u Švajcarskoj, da nisam preskočio nekoliko SEEOC-a i slično zbog različitih okolnosti. Dakle, ja ne idem kao pojedni na ekskurzije, već odlazim kondiciono spreman i sa željom da svaki put probam da budem bolji neko što sam bio prethodni put, a nikako da držim fenjer na začelju.

Slede odgovori na komentare:

• takođe svakome želim sve najbolje u životu, pa i Dušanu Krnjaiću, samo što dalje od mene;
• u šta sam izrastao je možda Dušanu Krnjaiću užasno, meni i ljudima koji mi žele dobro naravno da ne. Ko ti ne želi dobro, ne razume, ne ceni, nije upućen u sav moj doprinos sportu ili je izmanupulisan neistinitim pričama drugih ljudi, naravno da ne može da sagleda celokupnu priču pa da donese sud i o meni i o bilo kome drugom;
• priču o sendvičima "dame sumnjivog morala" koju je Dušan Krnjaić preuzeo ne bih komentarisao, to je takođe još jedna u nizu izmanipulisanih priča koje se plasiraju kako bi omalovažile moj lik i delo;
• kako bih ukratko opisao deo o takmičenjima koje Dušan Krnjaić, ali verovatno i njemu bliski, nisu ili nisu želeli da razumeju, reći ću par stvari, ukratko - fokus na detalje je ono kako ja radim i kako rade profesionalci u svom poslu - mora se voditi računa i o koncepciji staze, ali i o isečenim linijama koje povezuju kontrolne tačke, kružnice samog kruga KT, isečene izohipse gde treba i slično što doprinosi boljoj čitljivosti karte i smanjenju grešaka koje nisu izazvane neznanjem takmičara, već aljkavosti organizatora gde su greške neretko posledica toga da takmičar/ka nešto nije video jer krugovi i linije nisu isečene, ili karta nije ažurirana, a ne zbog svog (ne) znanja. Koncepcija staze na početku trke i neažurirana kompletna karta kod Manastira Beočin iz oktobra jeste bila kriminalna i to može reći svaki realan orijentirac koji je na toj trci bio;
• gde god odem ima problema i ja ih ispravljam, hm - ja se trudim, koliko je u mojoj moći, da ispravim anomalije u sportu koje su u srpskom orijentiringu, na žalost, posađene odavno, a njihov progres je naročit od 2010. godine do danas. Njihovo nerazumevanje Dušana Krnjaića i druge ne oslobađa od odgovornosti da i dalje nastavljaju sa istim, štaviše, ukoliko nisu svesni postojanja tih anomalija, to dovoljno govori o njihovom (ne) znanju. Sa druge strane, svojim radom u OSB-u i klubovima kao sportski radnik i takmičenjem kao sportista pokušavam, kao i ceo život, da optimizujem - ako su to finansijsko-materijalna sredstva, kao sportski radnik pokušavam da optimizujećim delovanjem ostvarim što više sa što manje uz rad na tome da se ta sredstva uvećaju, odnosno kao sportista da uz što manje resursa postignem što više (što sam kao mlađi i uradio naspram uloženih sredstava Dušana Krnjaića) ili da odem tamo gde postoje resursi ali su oni neadekvatno iskorišćeni ili nisu iskorišćeni uopšte, kao što je slučaj i sada u PD "Avala". Međutim, ni kao sportski radnik ni kao sportista nisam takva ličnost koja samo "uzima", kao pojedini user-i, već mnogostruko više sebe i "dajem" i "vraćam dato". To je ogromna razlika između mene i mnogih drugih čija imena nema potrebe da navodim, ali i mogu ukoliko bude bilo potrebe;
• ako "konfliktna ličnost" znači da ne želim da prihvatim mišljenje nekog za koga sam uveren, objektivno, da ima mnogo manje iskustva i znanja od mene i ne želim da pristanem na fiks ideje nekoga za koga sam takođe uveren, objektivno da ima manje iskustva i znanja od mene, onda jesam konfliktna ličnost, uprkos tome što svakoga saslušam, tako da je apsolutna laž da "ne znam da saslušam druge". Ukoliko procenim da neko nije uložio dovoljno vremena, znanja i iskustva da bi mogao ispravno da da sud o nekoj temi, mogu da saslušam, ali uopšte nisam u obavezi da prihvatim i uvažim takvo mišljenje. Tako je bilo uvek do sada, tako će biti i ubuduće ukoliko imam moć odluke o nečemu. Ukoliko je to nešto bezazleno što ne može da napravi neku štetu, mogu da pristanem na neki rizik ili kompromis, ali da odgovaram za nečije gluposti, što mi se desilo par puta u životu i zbog samog Dušana Krnjaića, ne pada mi na pamet i svako normalan će reći da je to u redu. Tako da odgovor na konstataciju da sam "konfliktna ličnost" leži u odgovoru na pitanje da li si ti zaista "stručan" da bih se složio sa tobom i da bi nastavili zajedničku saradnju;
• "moje znanje orijentiringa u praksi je na osrednjem nivou" - na kom je nivou onda znanje orijentiringa nekoga ko nije odškrinuo vrata profesionalnog sporta i ko se za reprezentaciju takmičio 5 godina, od čega 3 godine nešto ozbiljnije, a poslednje 2 rekreativno? 2022. godine u Rumuniji, da su takmičari bili diskvalifikovani koji su trebali, bio bih 6. na sprintu što se ne razlikuje od rezultata Alekse Bankovića 2025. u Bugarskoj, pa bih postavio pitanje - da li je Aleksa Banković svojim neznanjem došao do ovog rezultata ili svojim predanim radom i treningom? Isto važi za dugu distancu u Rumuniji, ali i na dalje rezultate da sam nastavio da budem deo reprezentativnog tima od 2023. do 2025. godine, što ne znači da neću nekada u budućnosti jer će moja sportska karijera trajati i dalje (vreme će pokazati), za razliku od nekoga ko nije ni odškrinuo vrata profesionalnog sporta, a kamoli da se duže zadržao;
• da razbijemo još jednu izrečenu neistinu vezanu za moje zalaganje za seniore, tj. sportiste uopšte - 2010. godine, što sam na početku objave i napisao, OSS je tražio da juniori plaćaju ili doplaćuju za nastup reprezentacije na EYOC-u, dok su seniori išli u punom sastavu na WOC. Svako normalan može da konstatuje da ovo nije normalno i naravno da sam već sa 16 godina koliko sam tada imao bio svestan da je to pogrešno i anomalija u radu Nacionalnog Saveza i da sam se bunio protiv toga. Isto važi i za 2011. godinu gde nismo imali adekvatan trening-kamp jer su seniori takođe u punom sastavu išli na WOC u Francusku, ali je to što sam se bunio ipak imalo efekta pa već 2011. godine kadeti i juniori nisu plaćali za odlazak na EYOC. Iste godine sam postavio pitanje zašto juniori ne idu na JWOC više od deceniju, pa je i to dalo rezultata i na JWOC sam 2012. godine otišao ja prvi posle više od 15 godina pauze i od te godine svake godine juniori idu na JWOC, tako da se i kroz te dve situacije vidi moj doprinos promenama u OSS-u (ne kažem da sam jedini zaslužan za to, ali jesam postavio pitanje i napravio pritisak da bude promena i pomaka). Već 2013. godine imamo situaciju da juniori idu na EYOC i JWOC, dok seniori nastupaju 1+1 na WOC-u, dok je na EOC išao samo Dejan Popović Pop 2012/2013. koliko se sećam o svom trošku, što je nova anomalija u sportu. I ovde dolazimo do suštine, od 2014/2015. godine dolaskom Mrguda Pajka na mesto (v.d) selektora menjaju se stvari i umesto da postoji neki balans između juniora i seniora, seniori totalno gube na značaju, dok se juniorima pruža sve i svašta, a njihova fizička spremnost kasnije (posle ere Bilića i mene) ne da je smešna, nego vređa inteligenciju normalnim, realnim i objektivnim ljudima. Tek kasnije, od 2016/2017/2018, posle 2 godine pauze, daje se prostor i seniorima da učestvuju na kampovima i to navodeći ih kao tehnička lica - i to je rezultat mojih postavljenih pitanja i pritisaka i od tada imamo i juniore i seniore na kamopovima, ali i dalje sa više podrške nespremnim juniorima u odnosno na seniore koji su osnova sporta. U poslednjih nekoliko godina imamo situaciju, koju ne bih iscela ponovo ponavljao, vezano za odlazak na kamp juniora u mađarsku, bugarsku itd. u vreme "selektorovanja" Aleksandra Petrovića, zatim se dopušta da seniorka koja ne može da trči na 3 km ni 4 min/km nastupa na WOC-u i slično, da bi finale bilo 2025. godine gde se osvaja od 40 mogućih medalja samo 1 na SEEOC-u, a nema mediteranskog prvenstva kojim bi se maskirao totalni debakl "stručnog štaba" i cele reprezentacije. Da zaključim - ne sve ni juniorima, ne sve ni seniorima, nego izbalansiran odnos prema zaslugama i ispunjenim kriterijumima, bez slanja ljudi 18+ na reprezentativna takmičenja i kampove koji ne mogu ni 4 min / km da trče na 3 km;
• "nisam dobar takmičar več dobrih 6-7 godina" - nakon povlačenja iz reprezentacije 2022. posle seeoc-a nisam imao najviše sportske ambicije, pa je sasvim normalno da imam pravo na manji obim treninga. Dokle god je selektor A. Petrović neću imati reprezentativne ambicije, međutim od ove godne pa na dalje hoću imati klupske ambicije, pa će i rezultati biti bolji o čemu će vreme pokazati. Tako da smo raspršili još jednu neistinu - manji obim treninga je krenuo 2023. godine, da bi 2024. i 2025. bio još manji, međutim od druge polovine 2025. polako sam krenuo da podižem obim da bih do takmičenja "Serbia Open" na Zlatiboru u septembru 2026. bio totalno fit, a progres će se, Bože zdravlja, nastaviti i u predstojećim godinama;
• "gledati mene kako tražim keš i ulaganje u nešto što će "možda" i to veliko možeda da napravi rezultat za prolazak kvalifikacija", daj da se ne zezamo - odgovor na još jednu neistinu možete pročitati u ovom mom postu na blogu od pre 3 godine i to je jedina istina - https://savalazic.blogspot.com/2022/12/srpski-orijentiring-iza-zavese-part-3.html , dakle, keš nikada nisam tražio, a ovo je nešto najnormalnije, minimalno, što jedan Nacionalni Savez treba da pruži jednom senioru/ki koji se sprema za svetsko prvenstvo i najbolji rezultat u istoriji našeg sporta. Ako sam ja kao sportista verovao u to i na to bi i klub i ja lično uložili još 4 puta više sredstava, onda je još normalnije da Nacionalni Savez to podrži. Međutim, kad imate skup ljudi koji nisu odškrinuli vrata profesionalnog sporta ni kao takmičari ni kao sportski radnici, onda je 1 medalja na SEEOC-u 2025. godine logičan sled događaja takvih likova, takvih razmišljanja, stavova, itd. što čini upravo takav Nacionalni Savez - zarobljen u prošlost i bez naznake da će biti bolje u skorijoj budućnosti.
• što se tiče mog angažovanja kao sportskog stručnjaka u PD "Avala", ali i ranije - licencu sam dobio početkom septembra 2024. godine i od tada do danas sam za PD "Avala" organizovao 76 orijentiring treninga, pored svih drugih organizovanih kampova, takmičenja, tim bildinga i slično. Uz to, u svojoj sportskoj karijeri imam saradnju sa nekoliko sportista individualno:
• Luka Ivković, Hrvatska - od 2015, do 2018. godine;
• Mia Krtinić, Marko Radovanović - od 2019. do 2020. godine;
• Eva Šolaja, mesec-dva 2020. godine;
• Anastasija Ljubenović, nekoliko meseci u toku 2023/2024. godine;
• Nevena Najdanović, 2025. godina.
• Luka je napredovao sa 11:50 na 09:50 na 3 km što bih istakao najveći progres kod njega, uz usavršavanje orijentiring tehnika i progresa i na tom planu - posle toga je prestao da se bavi orijentiringom zbog fakulteta i posla; Mia i Marko su tih godina bili najbolji juniori, ali su kasnije prestali da se bave sportom zbog fakulteta, posla i nedovoljne motivacije; Evi i Anastasiji nije odgovarao dugoročan sistem, a meni nije odgovarala njihova nedisciplina.
• ideja rada u ovih nepunih godinu i po dana u PD "Avala" je bila da se prvo napravi grupa za treninge sa postojećim orijentircima iz kluba i drugih klubova koji su željni orijentiring treninga, da se novi polako uključuju po preporuci, a da se sa nešto masovnijim prilivom novih ljudi krene od februara 2026. što će tek uslediti. Dakle, ovo je jedan ciljani i isplanirani protokol, koji će dati pre ili kasnije rezultate, a vreme će pokazati, tako da Dušane Krnjaiću i drugi, samo budite strpljivi i bez stresa.
• ostale paušalne komentare i pisanija Dušana Krnjaića o meni ne bih komentarisao. Sve ovo što sam do sada napisao je sasvim dovoljno.

Da bi imao šta da kažeš i pokažeš, prvo moraš da imaš rezultate iza sebe, a priča koja nije potkrepljena radom i rezultatima ostaje samo to - priča i manipulacija ljudima koji su novi, nesvesni, zaboravljaju stvari ili su bili mlađi kada se mnogo što šta dešavalo, a ostali koji podržavaju tu priču a nisu među izmanipulisanim mogu biti samo zlonamerni ili da im zbog svojih ličnih interesa odgovara ono što podstrekuje Dušan Krnjaić.

Godinu dana - "300 dešavanja" (projekata, kampova, tim-bildinga, treninga, trka, odbrana i pobeda)

Prošlo je jako puno vremena od poslednje objave na blogu, što nenamerno u početku jer nisam imao vremena od puno obaveza, zatim i s namerom u nekom kasnijem periodu jer nisam bio raspoložen samo da pišem o negativnim stvarima kao što su situacija u Orijentiring savezu Srbije i klubu, pa ponovo u poslednjem periodu nenamerno takođe zbog puno obaveza. 

To znači da je u poslednjih 14 meseci bilo puno uspona i padova, pre svega emotivnih. Kad to kažem, daleko od toga da sam gubio veru, nadu, bio u depresiji ili ne daj Bože nešto slično, jednostavno je bilo jako puno negativnih događaja koji su potirali sve što se paralelno pozitivno dešavalo, a posle kojih je bilo potrebno vreme da se sve slegne i da prođe gužva oko obaveza da bi sve što treba bilo lepo popisano i ugledalo svetlost dana - odnosno ovog bloga koji ostaje kao deo istorije, mada sam većinu toga, doduše ne baš sa dubokom analizom, objavljivao na Instagram - @sava.lazic.orienteering i Facebook - Sava Lazić - orienteering stranicama.

Ovaj post će se sastojati iz dva dela: (1) takmičarsko-organizacioni i (2) politički - i kad to kažem ne mislim na politiku na državnom nivou, nego mislim na mikro nivo dve zajednice koje predstavljaju moje trenutne preokupacije u velikom procentu vremena, pa je politika nacionalnog orijentiring Saveza i politika kluba ono što ću se u ovom delu baviti.

Ukratko, suština cele priče koja predstoji je da pokaže ko sam ja, a ko su likovi koji su zalutali u svet sporta. Na žalost, ne dešava se prvi put da pišem o tome od pokretanja ovog bloga davne 2012. godine, samo imamo nove likove sa istim ili sličnim ulogama, pozicijama, itd. 

Očigledno je da je moralni kapacitet našeg naroda toliko srozan i da je negativna selekcija na svom vrhuncu pa smo kao zemlja prvi u glupostima i anomalijama, a poslednji u nečem pametnom. Večito postoji diskontinuitet u pametnim i pozitivnim stvarima, a kontinuitet u ljudskoj gluposti prizemnih likova.

To u ove dve zajednice želim da menjam, pa sam se u obe zajednice duboko pozabavio njihovom politikom. U klubu su se svi procesi završili i "kriva Drina" je ispravljena nakon čega je dobro pobedilo, a preostaje da se to desi i u domaćoj orijentiring zajednici, odnosno na nivou nacionalnog Saveza koji je pokretač svih dešavanja i promena u našem sportu.

 

Biće potrebno puno vremena, ali je nazaustavljiv, ubrzani proces započet onog momenta kada su mi oteli nagradu za najboljeg seniora prema rezultatima iz 2023. godine, iako je trebalo da se započne sa intenzivnijem pritiskom mnogo ranije, ali očigledno da nije imao ko to da uradi. 

Na kraju dobro uvek pobedi, tako da će se, siguran sam, to desiti i na kraju ovog dugog procesa koji je u toku, a nakon koga će naš sport konačno prodisati i krenuti u pravcu u kom je odavno trebalo da ide jer sve preduslove za to ima.

1. Takmičarsko-organizacioni deo ovog posta čini sledeće:

- 14 orijentiring i nekoliko trail trka koje sam trčao

- 12 o-takmičenja + 1 trail trku koju sam organizovao

- 99 pojedinačnih treninga od čega 64 treninga PD "Avala" za 14 meseci na preko 30 različitih lokacija, 2 trening-kampa sa 14  pojedinačnih treninga u organizaciji Orijentiring saveza Beograda, kao i dečiji kamp stranih jezika "Berlitz" na kome sam u 3 nedelje, 7 radnih dana sa po 5-7h angažovanja organizovao 21 pojedinačnu trening-radionicu.

- 12 tim bildinga

Samo kad nabrojim sve ove aktivnosti koje su se odigrale u 14 meseci, a nisu jedine - bilo je tu i mnogo drugog administrativnog i marketinškog posla, crtanja, ažuriranja i proveravanja karata, samo po sebi govori nivo mog angažovanja što likovi koji su zalutali u naš sport ne mogu ni da zamisle ni da percipiraju.

Analiza istrčanih takmičenja počinje ovde. Vraćamo se na kraj septembra gde sam učestvovao na trci "Dan čistih planina" u organizaciji PSK "Pobeda" na lokalitetu "Ravna gora" - što je jedan od dva terena sa iole pristojnom kartom na Rajcu.

U tom periodu sam još uvek bio u kakvoj-takvoj formi, mada sam uoči ovog takmičenja konkretno fasovao covid, te su se posledice itekako osetile.

U svakom slučaju istrčao sam u skladu sa trenutnim mogućnostima sasvim pristojnu trku uz 2.5 min gubitka na 7. kontrolnoj tački gde se karta ne podudara sa ambijentom na terenu. Jednostavno karta tu nije dobra, kontrola je postavljena "negde" i to je to. Ne bi to promenilo poredak u rezultatima, ali bi sigurno razlike u vremenima bile još manje - Sobolev 89:20, Dušan 90:19 i ja 94:16, što znači da bih bio na oko 91:45 da sam imao više sreće kad već karta tu nije valjala.

Rezultati          Prolazna vremena

Hronološki gledano, usledila je trka Rtanj vertikal dana 06.10.2024. u sklopu poslednjeg kola Nacionalne serije u planinskom trčanju Planinarskog saveza Srbije gde smo trčali od sela Rtanj do vrha "Šiljak" - 6km sa 938m uspona (0m spusta), a moje vreme je bilo 65:01. Ova vrhunska fotka iznad je sa ove trke i što bi rekao moj drug Dule Rajković - ne da je za Instagram "feed", već za zid kuće 😁 

 

Nakon trke uz Rtanj, usledila je organizacija takmičenja "Banat Open u orijentiringu 2024" od 12. i 13. oktobra - novi deo terena, novi deo karte, novi domaćin u Šumarku - Boban, legenda Peščarinog raja sa najjačom klopom u regionu, a zatim i noćno takmičenje u planinarskoj orijentaciji 19.10.2024. na Avali.

Oko sva 4 prethodna događaja ispreplitalo se i više redovnih orijentiring treninga (koje sam započeo zvanično 06.09.2024. nakon dobijanja diplome za operativnog trenera orijentiringa), zatim tim bildinga i administrativnih poslova - to se podrazumeva, a paralelno se do koske borilo za Slobu Gočmanca i za klub PD "Avala".

U nedelju 27.10.2024. još uvek u kakvoj-takvoj formi trčao sam 2. dan Kupa OK "Dif". Nov teren, nova karta i većina stvari na jako lepom nivou, ali 2 ključna kiksa obeležila su takmičenje i prošle, a i ove godine - 1. i glavni kiks je bio na 9. KT gde kartograf nije ni pogledao ortofoto snimak, pa samim tim nije ni nacrtao kartu kako treba. Na tom mestu izgubio sam 2.5 min i napravio paralelnu "grešku". Naravno, greška nije moja, a situacija je preslikana ambijentu gde je zapravo bila kontrolna tačka, što je kartograf za izdanje takmičenja iz ove, 2025. godine i ispravio. 

Da li sam tada pisao žalbu i tražio novac nazad - naravno da nisam. To ide na dušu organizatoru. Drugi kiks što se tiče karte je reljef na otvorenom delu terena ka cilju i naselju. Uprkos tome što postoji lidar podloga, reljef je loše predstavljen i to se oslikava greškama takmičara u oba izdanja takmičenja. 

Treba pogledati kako je to radio Mile kod nas u Šumarku, Česi takođe na starom delu Šumarka ili još bolje Mađari u mađarskoj.

Ovom rečenicom sumiraću utiske sa ovog takmičenja - na 2. KT imam 10-15 sekundi viška zbog ulaska u pogrešan "jezičak" umesto na stazu - što je, razume se, moja greška, na 8. KT 40 sekundi viška takođe mojom greškom, na 9. KT greškom kartografa/organizatora gubim 2.5 min i na 16. KT takođe greškom kartografa/organizatora gubim 40 sekundi. Sve ovo zbirno je oko 4 minuta, odnosno 3 min. "tuđih grešaka" bez kojih bi sigurno zauzeo 2. mesto, a 1 min. "mojih grešaka".

Rezultati          Prolazna vremena

Nakon nastupa na ovom takmičenju, organizovao sam dva takmičenja ispred Orijentiring saveza Beograda - Prvenstvo Beograda na srednjoj distanci u Miljakovačkoj šumi 02.11.2024. i 10.11.2024. Prvenstvo Beograda na dugoj distanci na Kosmaju. Izazovne i zahtevne trke, kao i uvek, da iz takmičara izvuku maksimum - mentalni, tehničko-taktički i fizički.

Na dan slave 24.11.2024. odlazim da istrčim Štafeno prvenstvo Srbije u Lipovičkoj šumi zbog neodgovornih ljudi u nacionalnom Savezu. Takmičenje je trebalo da bude organizovano mnogo ranije, ali je odloženo zbog besmislenih razloga da bi imali situaciju da malobrojni takmičari trče trku po snegu i rizikuju da se povrede.

Posle trke uz Rtanj već sam ušao u obaveze oko Banat Open-a, a posle trke u Kajtasovu posebno oko Prvenstava Beograda i već sam krenuo sa padom forme, tako da uprkos tome što imam oko 40 sekundi viška mojom greškom ka 2. KT istrčao sam solidno, ali nedovoljno brzo za bolji plasman seniorskog tima PD "Avala" od 3. mesta. 

Da je trka bila 3. oktobra kako je i planirano, verujem da bismo i kao tim i pojedinačno postigli bolji rezultat, ali šta je - tu je. Ionako je to i bio cilj pomeranja takmičenja, da se protežiraju "posebni".

Rezultati          Prolazna vremena

Do kraja godine sa Orijentiring savezom Beograda organizovao sam još 2x2 gradska takmičenja - "Decembarski sprint kup" u novobeogradskim blokovima 1 i 34 za koje sam nacrtao nove karte, kao i "Novogodišnji sprint kup" u novobeogradskim blokovima 9A i 33.

A našlo se vremena i za noćni trening u Babama 06.12.2024. sa koga je ovaj trek pored.

Nakon sprint kupova i treninga u Babama u klubu ključa, a dugogodišnji Predsednik PD "Avala" Sloba Gočmanac umire na pravdi Boga. Moje mišljenje je da posle ugradnje pejsmejkera krajem septembra nakon čega mu je bilo zdravstveno bolje, čovek jednostavno nije izdržao psihički presiju, uticaj na članstvo, pretnje, a na kraju i krivičnu prijavu koju su željnici imovine PD "Avala" podneli protiv njega, njegovog sina, a mog druga Milana i mene. Smrt se dogodila 4. januara, a usledilo je mesec dana neizvesnosti i borbe. 

Borba je bila sa jedne strane kako odbraniti ugled, čast i obraz Slobe Gočmanca, tako i ugled, čast i obraz lično svoj i Milanov, a sa druge strane organizovati se za izbornu Skupštinu protiv zmijurina sa druge strane. 

Uradili smo sve što je bilo potrebno da se dobro organizujemo, odgovorimo na sve demagoške pamflete, lažne optužbe i lažne ideje suparničke grupe i na kraju pobedili sa timom koji danas uspešno vodi PD "Avala", već 10 meseci i sa ljudima koji su istinski videli o čemu se radi i koja je pozadina cele manipulativne priče.

Nakon izborne Skupštine PD "Avala" 1. februara trebalo je zasući rukave i odgovoriti na potrebe kluba koje nisu mogle da čekaju, a sa druge strane, paralelno, trebalo je finiširati pripreme oko 4-dnevnog Beogradskog sprint kampa u organizaciji Orijentiring saveza Beograda 14-17.02.2025. i planinske trke "Avala trail race" u organizaciji Planinarskog društva "Avala" 22.02.2025; a nešto kasnije dvodnevnog orijentiring takmičenja u organizaciji Orijentiring saveza Beograda - "23. Trofej Beograda u orijentiringu" koji je održan 29. i 30. marta 2025. kao i "Voždovačkog sprint kupa" u organizaciji PD "Avala" održanog 05. i 06. aprila 2025.

Naravno, za sve prethodno što sam naveo najveću cenu platio sam ja kroz netreniranje samo po sebi, kroz gubitak volje i želje za treniranjem što je posledica cele situacije, ali i paralelnog uskraćivanja nagrade koju sam svojim rezultatima iz 2023. godine zaslužio a koja je uskraćena montiranim procesom koji su iskonstruisali Predsednik OSS zajedno sa saučesnicima - svim članovima UO OSS, a u saradnji sa kvazi stručnim štabom koji čini organizovana sektaška grupa koja je okupirala resurse, reprezentaciju i ceo nacionalni Savez. Sve to učinjeno je apsolutnim prekrajanjem Odluke Komisije za dodelu priznanja za šta imam pouzdane informacije, što je presedan u našem sportu a koji je imao samo jedan cilj - napraviti štetu meni. E tu su napravili kardinalnu grešku - od tog momenta su potpisali sebi šut kartu. To je bila kap koja je prelila čašu koja je već bila prepuna anomalijama koje traju od kad se bavim ovim sportom, što znači 20 godina, a koje su se nagomilale posebno od 2014. godine do danas. 

Cena loše forme zbog svega navedenog videla se na prvoj trci na kojoj sam nastupio 2025. godine - Prvenstvo Srbije na dugoj distanci koje je održano u Beloj reci 27.04.2025.

Na tu lošu formu dodajem i 10.5 minuta viška pre svega zbog celokupnog ambijenta koji je pratio ovo takmičenje - neažurirana, tj. loše ažurirana karta, sitna razmera gde se ni lupom neki detalji nisu videli, isprepletane startne liste M35 i Ž21E kategorije pa imamo vicešampionku države u ovoj disciplini koja se šlepala celu stazu za takmičarom iz M35 kategorije, itd.

Skretanje pre 4. KT se u prirodi nije videlo i zbog toga gubim 6.5 minuta, zatim 30 sekundi gubim u lošem izlazu sa 5. KT, da bi pred 6. KT bio totalno zbunjen ambijentom u prirodi koji ne odgovara onome što postoji na karti, pa gubim 1 minut neposredno pred 7. KT gde zbog razmere ništa nisam mogao da razaznam na karti, da bi finale bilo na 12. KT gde gubim 3 minuta jer ne postoji livada uz objekat u sklopu koga je bila postavljena kontrolna tačka. Baš loša priča oko ovog takmičenja.

Bez ovih 11 minuta viška bilo bi to neko soldino 6. mesto uprkos katastrofa formi, što ne bi bilo toliko dramatično jer sam došao na trku znajući u kakvom sam stanju, a mogao sam da ne dođem. Mislim da je viteški ipak doći i dati sve od sebe, bez obzira na sve jer je ovo bila samo trenutna okolnost koja će se, siguran sam, već na proleće 2026. promeniti.

Prolazna vremena

Sledeća su bila na redu Prvenstva Srbije na srednjoj distanci i u Štafetama.

Na 16. KT sam izgubio oko 2 minuta zbog lošeg ambijenta na terenu u poređenju sa kartom, mada to ne bi promenilo plasman, iako bi razlika u odnosnu na one koji su napravili bolji rezultat bila manja.

Tu se već vidi mali pomak u formi nakon što sam tek počeo da treniram, ali ništa spektakularno. Polumaraton u Trstu 4. maja gde sam išao lagano i turistički je bio pozitivan impuls za dalje treniranje.

Ono što ne može a da se ne primeti je da je koncepcija staze tipično foteljaška, bez ikakvog testiranja, odlaska na teren, upoređivanja sa rezultatima nekih prethodnih izdanja trka na tom terenu, a o usponu i da ne govorim - od 1. do 6. KT sve uzbrdo, pa ponovo od 9. do 18. KT, a o čemu govore i pobednička vremena.

Rezultati          Prolazna vremena

Iako je i drugog dana bilo puno segmenata uzbrdo, koncepcija je bila bolja. Izgubio sam 4 minuta na 4. KT gde ambijent na terenu ne odgovara karti. Ostalo je bilo u redu, ali zbog rezultata fizički spremnijih članova tima u tom momentu, ali tehnički slabijih, nismo uspeli da napravimo pomak u odnosu na prethodnu godinu. Da smo svi išli po oko 45 minuta koliko smo i objektivno mogli, moglo se to i do prvog mesta, ali očigledno neki drugi put.

Rezultati          Prolazna vremena

Zona zdravog sporta, Arena sport, intervju - https://www.youtube.com/watch?v=x_Pf0PhyZm4&t=21s

Za kratko vreme imao sam čast i zadovoljstvo da gostujem u dve emisije - samostalno na Areni sport, kao i sa Milanom Gočmancem na Red TV.

Iako Red TV ima generalno drugačiji koncept od onog na šta smo navikli od emisija u kojima se priča o sportu ozbiljno, bilo je zapravo jako zabavno, interesantno i cool.

Nemam ništa loše da kažem o celom doživljaju i izuzetno sam zahvalan na prilici da predstavim sebe i svoj sport.

Nakon PS srednje i u štafetama usledila je pauza kod nastupa na o-takmičenjima za mene, a bilo je nekih lepih i korisnih projekata.

Za početak, naglasio bih još jednom da za sve ovo vreme od februara ja organizujem redovne treninge, radim administrativne poslove i pokušavam da skupim energiju, volju i želju da treniram redovno.

Prvo sam sa PD "Avala" 31.05. i 01.06.2025. organizovao planinarsku sportksu manifestaciju "Majski sportski dan" u sklopu koje je bilo i takmičenje u planinarskoj orijentaciji na Avali, kao i proslava obeležavanja 75 godina od osnivanja PD "Avala", zatim sam sa OSB-om organizovao Juniorsko prvenstvo Beograda u Bloku 33 dana 08.06.2025. da bi od 20-22.06.2025. sa OSB-om organizovao "Letnji šumski o-kamp" sa 6 treninga u 3 dana, a organizacioni ritam završio sam 28. i 29.06.2025. na Divčibarama organizacijom 28. PTT Kup-a za koji sam bio angažovan od strane Zagija za ažuriranje karte, koncipiranje staza, postavljanje i skidanje KT - dakle kompletna tehnička organizacija, a koja je prošla fenomenalno i jako sam ponosan na ovaj projekat.

Paralelno sa tim, krajem juna i početkom jula, 3 nedelje - 7 radnih dana po 5-7h  na preporuku Milana i Tanje Gočmanac bio sam angažovan na kampu škole stranih jezika "Berlitz" gde sam organizovao orijentiring trening-trke po kampusu "Ruđer Bošković" na novoj mapici koju sam nacrtao za ovu priliku i okolini koja obuhvata zgrade iz mini-naselja pored i park-šumu dela Košutnjaka. Preko 70 mladih se upoznalo sa našim sportom i bilo im je jako lepo i interesantno.

Posle Berlitz kampa odlazim na Kopaonik gde sam bio 3 nedelje trenirajući, odmarajući (konačno), šetajući, a "uskočio sam i u voz" trke "Trail race Kopaonik" gde sam trčao stazu od 16km sa oko 600m uspona. Ovo je bilo 3. kolo Nacionalne serije u planinskom trčanju PSS.

Sledi odlazak u Prilep gde sam za kratko vreme nacrtao 2 gradske o-karte veličine ukupno oko 1 km2, da bih 23.08.2025. trčao državno prvenstvo  u planinskom trčanju - "Suva trail" od 49 km sa oko 2900m uspona i spusta za nešto manje od 9 sati.

Na Kopaoniku sam precenio malo svoje trenutne mogućnosti u tom trenutku i iako rezervisano, krenuo sam brže nego što je trebalo. To je iskreni utisak posle trke, ali bez obzira na to istrčao sam je maksimalno što sam mogao u tom trenutku.

Pred odlazak na Suvu već sam imao 2 meseca redovnog treniranja iza sebe i prošlogodišnje iskustvo, tako da sam u svakom smislu trku lakše podneo nego prošle godine. Ozbiljan je bio poduhvat završiti je u roku i čitav i jako sam ponosan na sebe povodom trčanja ove trke - bio je to apsolutno "highlight" leta.

Slede septembarske orijentiring trke - državna prvenstva u sprintu i sprint štafetama 20.09.2025; puno organizovanih treninga posle letnje pauze, priprema Banat Open-a i nekoliko tim bildinga.

Na individualnoj sprint trci u Smederevu izgubio sam 20 sekundi što na varijanti sa 4. do 5. KT gde sam izabrao dužu sa gornje strane, a još veći problem je bio što je uz prugu postojala i greška kartografa koji nije predstavio dobro vegetaciju pa umesto simbola za "tamno zeleno" ili žuto sa uzanom zelenom šrafurom koja bi me odvratila od ove ideje, nacrtano je žuto sa zelenim tačkicama kojima se uglavnom obeležava prohodan teren sa nekim žbunićima ili novim sadnicama. 

Tako sam završio trčeći prugom umesto uz samu ogradu i sa 7. mestom umesto barem 5.

Prolazna vremena

Pored ove greške, već 20-ak dana uoči same trke, a i skoro do početka novembra kuburio sam sa išijasom desne noge i povezanim problemom sa zadnjom ložom jednim nezgodnim pokretom koji se dogodio tokom zamene rezervnog točka na autu.

Dan uoči odlaska u Smederevo išao sam kod kiropraktičara kako bi me "namestio" i to je bio presudan momenat da ipak nastupim na trci.

Sprint štafete sam uspeo da istrčim još brže i tačnije nego individualnu sprint trku, pa smo vrhunskim timskim radom zauzeli ubedljivo 1. mesto i osvojili titulu državnog prvaka.

Ovo je bila moja 19. titula seniorskog državnog prvaka što je apsolutni rekord od osnivanja Saveza za jednog seniora.

Rezultati

Usledio je odlazak na Rajac 28.09.2025. i teren "Šumareva kuća" na koji sam otišao jedino jer mi se trčao orijentiring u šumi i jer je teren lep, a znao sam da je karta diskutabilna iako mnogo bolja od nekih katastrofa izdanja drugih terena u tom području. 

Rezultat oporavka od povrede, solidne forme i manje kilaže nije izostao.

Samo Bog zna gde je 4. kontrolna tačka postavljena i šta je "pisac" (kartograf) u tom reonu hteo da "kaže". Izgubio sam na tom mestu ceo minut, ne svojom greškom.

Taj minut zasigurno me je koštao plasmana u top 3.

U svakom slučaju, zadovoljan sam kako sam izveo trku, a nije ni moglo drugačije da bude kad sam se lepo naspavao, došao svojim kolima, zagrejao se lepo i dovoljno, na vreme doručkovao, na vreme popio kafu, hidrirao se, fokusirao se, sve top.

Rezultati          Prolazna vremena

Usledila je fenomenalna organizacija o-takmičenja ispred PD "Avala" - "Banat Open u orijentiringu 2025" od 10. do 12. oktobra 2025. Za razliku od prethodne dve, ove godine bilo je na programu trodnevno izdanje - noćna u petak, srednja u subotu i srednja u nedelju. Lestvica je podignuta visoko, a ponovo je bilo trolova koji samo traže razlog da me nerviraju svojim nesportskim i neljudskim ponašanjem. Taj deo priče neću dalje komentarisati do okončanja eventualnih postupaka, a trenutno samo mogu da kažem da ne postoji čovek na svetu koji će mi psovati majku i proći nekažnjeno, na ovaj ili na onaj način.

Za vikend 18. i 19. oktobra 2025. bilo je jako puno aktivnosti - u subotu 18.10. sam prvo trčao 3. izmenu na Štafetnom prvenstvu Beograda, zatim sam držao trening omladincima takođe na Košutnjaku, da bih u popodnevnim časovima otišao na Avalu da organizujem noćno takmičenje u planinarskoj orijentaciji koje se završilo tako što sam došao kući u 2 ujutru.

Na Košutnjaku sam napravio grešku od 2.5 minuta na 5. KT jer je falila jedna staza u nizu, pa sam KT tražio na pogrešnom mestu, mada je suština u toj kontrolnoj tački zapravo bila da se ide okolo i da se nakon crnog iksa popne uzbrdo do KT. Takođe, ka 6. KT gubim još oko 30 sekudni na lošijem odabiru varijante. U svakom slučaju, dobar trening sa postavljenim KT na terenu.

Već u nedelju 19.10. bio sam kod Manastira Beočin na kolu o-lige Srbije da bih odmah nakon trke otišao u Vrdnik da održim još jedan trening novim omladincima.

Koncepcija staze bila je kriminalna - već do 1. KT od startnih bokseva odakle startuje trka bilo je 90m uspona!!! I da je teren ne znam kakav posle toga, kao i koncepcija staze, to se jednostavno ne radi na srednjoj distanci i to bi neko ko se bavi trenerskim poslom i predstavlja kao neko i nešto u svetu orijentiringa kod nas u zemlji trebalo da zna. No...

Pored toga, karta u "bermudskom trouglu" reona 6-8-9. KT takođe je bila kriminalna.

Ka 1. KT pokušao sam da "bežim" severno i izbegnem uspon koliko-toliko, birajući varijantu stazom, međutim preko staze je bilo popadalo drveće koje nije obeleženo na karti, pa sam tu izgubio bar 3 minuta i poželeo da se vratim u auto na presvlačenje momentalno.

Ka 2. KT recimo da pravim manju grešku svojom krivicom od oko 1 minut, da bih posle prelaska brda ka 6. KT totalno izgubio predstavu gde se nalazim jer puta nije bilo. Jedva sam se nekako relocirao i to uz pomoć Dr Bore kome se i ovom prilikom zahvaljujem. Tu sam izgubio oko 2 minuta. Od 8. ka 9. KT ponovo kriminal od karte gde takođe gubim 1 minut. Sve ostalo sam išao stabilno i tačno.

Na kraju, sa izgubljenih 7 minuta zauzimam 5. mesto iako sam komotno mogao da budem u top 3 (da ne kažem i prvi) da su okolnosti bile bolje. Žao mi je što ovom trkom, trkom na Rajcu i u Kajtasovu nisam nagrađen plasmanom u top 3 za zaista bolju formu koju sam podigao od početka jula do dana današnjeg, ali dobro, sve je to deo procesa i sportski, a kada vam je u zemlji pola trka diskutabilno, onda je bolje i nenervirati se, a doći će i naredna sezona pa ćemo ponovo stati svi na crtu i odmeriti snage. Verujem da rezultat neće izostati.

Rezultati                Prolazna vremena

Sledi trka u Kajtasovu na proširenom, novom delu terena. Greota lidar snimka i terena da ga nije uradio zaista profesionalac uz dužno poštovanje prema Draganu koga sam i sam angažovao za recimo kartu dela Lipovičke šume sa lidar podlogom.

Peščara je zeznut i pipav posao i kad nemate mnogo vegetacije kao što je to slučaj kod nas u Šumarku na Banat Openu, a da ne pričamo kad je ovakva situacija sa puno detalja u pitanju.

Ovaj teren bio nam je u planu da radimo nakon što iskoristimo sve resurse u Šumarku. 

Na kraju krajeva nije isključeno da ga nećemo raditi u našoj organizaciji i sa našom kartom nekada u budućnosti jer je predivan i jako izazovan.

Kada ga radi neko ko se nije previše bavio ovakvom vrstom tematike u svojoj kartografskoj karijeri vidi se razlika u kvalitetu u odnosu na zaista ljude profesionalce koji od o-kartografije žive.

Ponovio bih priču oko reljefa na otvorenim površinama sa trke iz 2024. godine gde maltene na identičnom mestu pravim grešku od skoro minut na 22. KT. Mora to mnogo bolje i detaljnije da bi bilo prepoznatljivo takmičarima, a ne oskudno i poluprazno pa i kad stojiš u mestu nisi siguran šta je šta.

Pored toga, mora se voditi računa i kod koncipiranja staza gde se stavljaju redni brojevi kontrolnih tačaka. Ne kažem da je samo i isključivo to uticalo na grešku od 4.5 minuta na 3. KT, ali je itekako imao uticaja redni broj na karti kome tu nije mesto. Iako sam izabrao sigurniju varijantu okolo, upravo iz razloga što je početak trke, novi deo karte, trčanje na rezultat, nisam uspeo da vidim i ispratim sve što sam želeo, neke stvari mi nisu bile ni jasne kao npr. panj koji postoji na terenu u reonu KT, a koji nije nacrtan. Sve to se mora lepo odmeriti i obratiti pažnju na svaki detalj kad se KT postavlja u takvu zonu.

Nakon ove bilo je još par grešaka - 30 sekundi u reonu 6. KT gde su neki prolazi između žbunova zarasli ili nisu ni bili lepo nacrtani, zatim 30 sekundi greške na izlazu sa 10. KT gde nije najjasnija razlika između 2 "zelene" boje i gde sam ušao u gusto, slično i na 11. KT gde sam igubio 1 minut, da bih do 22. KT nanizao odlično kontrole i na par kontrola pred kraj uspeo da nadoknadim silno vreme sa početka staze i budem u konkurenciji za 2. ili 3. mesto. No ponovo mi se nije dalo - na 22. KT ponovo ništa ne raspoznajem na otvorenom i gubim još jedan minut što me zakucava na 4. mesto.

Rizikovao sam sve vreme da pobegnem Talijanu koji mi je bio za petama od 6. KT, ali na kraju nisam uspeo sa 7.5 minuta viška, pa kad se to uzme u obzir, na kraju krajeva, nije bilo ni realno.

Ono što mogu da zaključim je da sam dosta napredovao kondiciono, bez obzira na ove sitne greške koje su delom posledica i nedovoljne fizičke spremnosti, a samim tim i kiseonika u mozgu koji je važan za razmišjanje i donošenje odluka. Naravno, daleko sam od dobrog i željenog, ali bitno je da se ide napred, korak po korak.

Rezultati                Prolazna vremena

Nakon trke u Kajtasovu sa Orijentiring savezom Beograda organizovao sam Prvenstvo Beograda na dugoj distanci u Lipovičkoj šumi 02.11; a sa PD "Avala" Prvenstvo Beograda na srednjoj distanci i 1. Memorijal Slobodana Gočmanca na Avali 09.11.2025. odakle je ova fantastična fotka iznad.

Za kraj ovog takmičarsko-organizacionog dela posta priča se seli na jug Mađarske i tradicionalno takmičenje Boroka kupa koje je održano 15. i 16. novembra 2025. u mestu Bocsa gde sam trčao još 2 puta u prethodnih 15 godina sa fantastičnim terenima po uzoru kojih smo ponovo i pokrenuli takmičenje "Banat Open" ispred PD "Avala".

Putovao sam svojim autom i sa mojom Milicom. Isplanirali smo lep vikend, a i vreme nas je poslužilo. Spavanje i obilazak Kečkemeta u subotu posle trke i u nedelju ujutru posle ranog doručka kako bi mi se slegao do starta. Nakon nedeljne trke pravac u Segedin u još jedan obilazak i na klopu. U večernjim časovima stigli smo za Bg.

Prvog dana sam imao priličan broj grešaka kad se pogleda ukupno vreme koje sam izgubio - 10.5 minuta i to: 1.5 minut na 2. KT - ovo usamljeno drveće u nivou KT se nije videlo na terenu, 1 minut ka 6. KT gde na izlazu sa 5. KT ka ogradi ne odgovara nivo predstavljene vegetacije (nemoguće je proći uz ogradu, najtamnija zelena treba da bude na tom mestu) što pripisujem organizatorima za obe KT, na 9. KT sam napravio loš prilaz KT - jednostavno nisam ispratio sve što sam želeio i tu sam izgubio 5.5 minuta; zatim 2 minuta ničim izazvano na 18. KT - nejasan ambijent mi je bio u reonu KT i još 30 sekundi na 20. KT gde je bilo malo pipavo. Moglo je i moralo je bolje, iako zapravo i nije bilo toliko loše s obzirom na vreme od 103 minuta provedenih na stazi, iako je ovo, naravno, ispod mog nivoa iz vremena kad sam bio u top formi, ali dovoljno da pobednim neke mlade nade, reprezentativce naše zemlje.

Drugog dana nisam napravio ni jednu jedinu grešku, tako da mi je drago da ovu specifičnu o-sezonu završavam na ovaj način, jednom lepom, tačnom i tečnom trkom. Naravno, treba uzeti u obzir da sam oba dana birao sigurne varijante sa više trčanja nego precizne-pravolinijske orijentacije jer još uvek nisam na nivou da mogu da trčim brzo i dugo i još da paralelno mislim i donosim ispravne odluke, tako da su varijante vrlo svesno birane na ovaj način. Da sam u top formi i da je ideja i cilj takmičenja takmičarski, svakako bih se trudio da testiram sebe, stavim se van zone komfora i pokušam da sve vreme idem uz liniju ili u što većem broju slučajeva gde je to logično i izvodljivo. Ovog puta sam došao po puno km orijentiringa i puno km trčanja i tako je i bilo - 20.7km orijentiringa vazdušnom linijom, a 36.8 km trčanja u 2 dana.

P.S. ne znam da li primećujete - imali smo dve verzije karte 😁 Desi se i Mađarima po neki propust 😉

Rezultati i prolazna vremena

2. Politički deo posta:

Posle svih ovih lepih orijentiring aktivnosti, prosto mi je žao da kaljam svoj blog "renesansnim ličnostima" ali, na žalost, ove teme ne smeju da ostanu neobrađene, zbog istorije ovog sporta.

Kad smo kod istorije, u 2025. godini dogodila su se 2 presedana koji će se pamtiti jako dugo - 1. i osnovno, uz konačan epilog nakon godinu dana raznih muljaža kojom su se bavili Predsednik OSS-a, sa svojim saučesnicima oličenim u članovima UO OSS i stručnog štaba oteta mi je nagrada "Zlatni kompas" za najboljeg seniora prema rezultatima iz 2023. godine, a 2. ništa manje bitno - na Prvenstvu jugoistočne Evrope (SEEOC) za reprezentaciju Srbije nastupio je 1 seniorski takmičar u muškoj konkurenciji. Ni jedno ni drugo nije se desilo praktično od postojanja nacionalnog Saveza čime se ljudi koji trenutno obavljaju najviše rukovodeće pozicije na najjadniji način odnose prema seniorskom delu reprezentacije i obračunavaju sa sportistima koji će zlatnim slovima biti obeleženi u ovom sportu, naspram njihovih mizernih sportskih dostignuća.

Pored navedenog, ista lica skrivaju finansijske podatke nacionalnog Saveza koja su dužna da dostave klubovima kao deo materijala za godišnju Skupštinu Saveza, kršeći Statut Saveza i više članova Zakona.

Na sve ovo obavestio sam klubove članice Saveza, a ono što je najgore, niko od klubova nije reagovao ni na šta od toga, što znači da smo kao zajednica dotakli dno dna, da je pitanje da li gore i dublje može.

Tekst obaveštenja glasio je:

Поштовани представници клубова и делегати на Скупштини,

У прилогу се налази моје излагање са прошлогодишњег дела редовне Скупштине, под тачком 3, а за које никада нисмо добили одговоре ни од кога, нити је овај текст уврштен у Записник са Скупштине иако сам га послао сутрадан 04.03.2024. године у 19:00 часова, како је и наведено у Записнику (да треба да доставим писменим путем).

Поред тога, Планинарско друштво "Авала" никада до дана данашњег није добило званичну Одлуку везано за доделу Златног компаса за резултате из 2023. године. Оно што смо могли да сазнамо, случајно, из Записника са састанака Управног одбора је то да је нови сазив Управног одбора на челу са Председником Радетом Гољовићем и Потпредседником Александром Петровићем прво сазвао Комисију за доделу признања у саставу: Раде Гољовић, Љубица Бачанац, Илија Димитријевић, Ђорђе Загорац, Јелена Бабић, Миљан Мимић и Вања Ђуричић, што се може видети из Записника са 2. састанка УО ОСС на следећем линку - https://orijentiring.rs/site/wp-content/uploads/2025/02/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B0-2.-%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%A3%D0%9E-26.6.2024.pdf

Затим је та Комисија заседала и донела Одлуку да "Уколико УО одлучи да додели Златни компас за најбољег сениора у 2023, Комисија предлаже да се додели Златни компас Сави Лазићу. Комисија је донела овај став водећи се одредбама Правилника, тј. узети су у обзир успеси на државним првенствима и званичним међународним такмичењима.".

С обзиром на то да се ова Одлука појединим људима из руководства Савеза, из личних разлога, није допала, они су Комисију, која треба да буде независна, суспендовали и Управни одбор је одлучио да се ово признање не додељује никоме о чему, понављам, Планинарско друштво "Авала" никада није обавештено, нити је имало прилике за Жалбу - ово можете погледати у Записнику са 3. састанка УО ОСС на следећем линку: https://orijentiring.rs/site/wp-content/uploads/2025/02/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B0-3.-%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%A3%D0%9E-30.9.2024.pdf . 

На овај начин сви чланови Управног одбора који су гласали позитивно за ову тачку, саучесници су урушавања односа према спортистима и вредновања резултата спортиста.

Најбитније је да се ОСС заштитио консултацијом са "Правним тимом" да Савез не може бити тужен због тога, а то што је, у том тренутку, најбољем сениору начињена штета, нема везе.

Поред свега наведеног, у току 2024. године настављен је запостављен однос према сениорима и сениоркама, док је млађим категоријама пружено непропорционално много више, уз пуно неистинитих и контрадикторних информација, као на пример да за Европско сениорско првенство које је одржано у мађарској (никада ближе нашој земљи) нема средстава за наступ сениора, док су, одједном, током године пронађена та иста средства за наступ на скупом и такмичењу (практично) без конкуренције Медитеранског првенства у Италији на коме наступа 4 такмичара са вођом тима.

Исти одговор зашто није било средстава за наступ на Европском сениорском првенству лежи и у томе зашто није било средстава да се подржи најбољи сениор у 2022. и 2023. години да наступи и постигне никад боље резултате у историји нашег Савеза на Светском сениорском првенству, а то је да не постоји воља тамо где нису такмичари који су подобни Селектору, Председнику, Стручном штабу, итд. иако резултати такмичара говоре у прилог томе да треба да буду подржани, а тамо где воља постоји (али и однос отац-дете, члан стручног штаба - тренер својих чланова, што је чист непотизам) све може - да се не трчи дуга дистанца на Светском јуниорском првенству 2024. године а да Савез то финансира, да се иде у Бугарску на камп за Европско првенство за младе 2023. године који је дупло скупљи него камп у нашој земљи и да Савез то финансира, да се иде у Мађарску на камп за Европско првенство за младе 2022. године који је дупло скупљи него камп у нашој земљи и да Савез то финансира, да се иде на такмичење без конкуренције на Медитеранско првенство у Италију 2024. године и да Савез то финансира, да се иде у С. Македонију на камп 2024. године пред првенство југоисточне Европе који је дупло скупљи него камп у нашој земљи и да Савез то финансира, да иде више чланова стручног штаба, делегата и возача на наступе репрезентације него што је то потребно и да Савез то финансира (Првенство југоисточне Европе, Европско првенство за младе, Светско јуниорско првенство), а списак трошкова као вид недомаћинског и нерационалног трошења ионако оскудних средстава Савеза може да се настави у недоглед...

Дакле, ако се запитамо где грешимо код односа према такмичарима који су најпреданији и највреднији, одговор лежи у нама самима - односно у људима који су изабрани од стране нас, делегата на Скупштини, односно од стране клубова. 

Уколико мислите да истим поступањем годинама могу да се очекују другачији резултати - одговор је једноставан - не могу. 

Докле год сами себи правите медвеђу услугу, резултата неће бити, па ви и даље правите клупске лобије и односите се према такмичарима по личном нахођењу, субјективно и дискриминаторски, уместо објективно и професнионално.

У складу са наведеним, позивам делегате на Скупштини и оријентиринг јавност на реакцију.

Срдачан поздрав,

Сава Лазић

ПД "Авала"

Dok je nakon Skupštine klubovima poslat još jedan tekst na koji takođe nije bilo ikakve reakcije:

Поштовани представници клубова, 

Јуче, на Редовној годишњој Скупштини Оријентиринг савеза Србије били смо сведоци прикривања Извештаја о приходима и трошковима Националног Савеза од сопствених средстава (чланарине клубова, регистрације такмичара, организације такмичења и организације комерцијалних садржаја).

Читајући Извештај о раду Савеза одакле смо сазнали да је зарада Савеза од једног комерцијалног садржаја била 150.000,00 РСД (а приходи онда још већи, док трошкове организације не знамо), узимајући у обзир износе чланарина по клубу и по такмичару/ки, као и чињеницу да је Савез организовао нека државна првенства, долазимо до тога да се ради о процењеној вредности од око 500-600.000,00 РСД. Можда су ова средства и већа, али то као делегати на Скупштини нисмо сазнали, иако смо морали бити обавештени. 

На моје питање зашто тај Извештај нисмо добили, пред свима присутнима добио сам одговор да Генерални секретар ОСС-а није имао Изводе да би такав Извештај саставио.

Не знам за друге, али ја се не копчам на леђима.

Такође, мало касније, добили смо нову информацију да те податке ипак имају чланови Управног одбора, што значи да су они саучесници у том прикривању. 

Подсећам на члан 58 Закона о спорту који каже:

Član 58

Zastupnik je dužan da informiše organe sportskog udruženja o aktivnostima i delatnostima sportskog udruženja i njegovom finansijskom poslovanju.

Ukoliko organ sportskog udruženja, odnosno statutom određen broj članova sportskog udruženja zahteva dobijanje podataka iz stava 1. ovog člana, zastupnik je dužan da im takve informacije saopšti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Дакле, делегати на Скупштини која је највиши орган Савеза морали су да добију овај Извештај.

Поред тога, подсетићу на још неке чланове Закона о спорту:

Član 98 Zakona o sportu

Granski sportski savezi osnivaju se prvenstveno s ciljem: razvoja sportske grane, odnosno sportskih aktivnosti i delatnosti u području svog delovanja; usklađivanja aktivnosti svojih članova; reprezentovanja nacionalnog sporta u području svog delovanja; stvaranja uslova za postizanje vrhunskih sportskih rezultata; organizovanje i vođenje sportskih takmičenja; učešća u unapređivanju stručnog rada sportskih stručnjaka; podsticanja bavljenja sportom, posebno dece i omladine, u svom području delovanja.

Дакле, јако битно - стварања услова за постизање врхунских спортских резултата, поред осталог.

Član 175

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj sportska organizacija ili drugo pravno lice, ako:

1) prekrši zabranu diskriminacije sportista, sportskih stručnjaka, sportskih organizacija i drugih lica učesnika u sistemu sporta (član 4. stav 3);

Član 177

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj organizacija u oblasti sporta i drugo pravno lice, ako:

11) ne učini izveštaj o radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava dostupnim javnosti i taj izveštaj ne dostavi Ministarstvu (član 130. stav 5);

Član 178

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako:

1) prekrši zabranu diskriminacije sportista, sportskih stručnjaka, sportskih organizacija i drugih lica učesnika u sistemu sporta (član 4. stav 3);

9) kao zastupnik ne saopšti tražene informacije u skladu sa članom 58. stav 2. ovog zakona.

Зашто је све ово битно и зашто је важно да добијемо Извештај о сопственим средствима Савеза - из разлога што се управо тим средствима и делом буџетских средстава манипулише у информисању јавности и спортиста о финансирању наступа на репрезентативним такмичењима, припрема спортиста за иста као и суфинансирања неопходне опреме. 

Пре неколико година имали смо ситуацију да су потрошена средства у износу од 70.000,00 РСД на канцеларијски сто (поред лепог постојећег стола који може да се користи и напољу и унутра, а у власништву је Оријентиринг савеза Београда који канцеларију дели са Оријентиринг савезом Србије), док за припреме и опрему сениора, рецимо, средства нису могла да се издвоје.

Значи, долазимо до закључка да је важнији канцеларијски сто, који није неопходан ни у том моменту, а ни дан данас, насупрот спортистима.

Данас, у новом Сазиву имамо другачију ситуацију - да, рецимо, нема средстава за наступ на Европском сениорском првенству, али да има средстава да прекобројни људи буду пратиоци и возачи на репрезентативним такмичењима или да се иде на дупло скупље иностране кампове или да се наступа у већем броју кадета и јуниора на неком репрезентативном наступу него што то реално њихови резултати и физичка спремност заслужују.

Дакле, када се тако ради, наравно да нема новца за најбоље спортисте.

Поред тога, на Скупштини смо се дотакли теме како има мало људи који се ангажују, како има мало репрезентативаца и слично - па како да их и буде, како људи и да се ангажују, када се сениорски репрезентативци/ке дискриминишу и упућују изван репрезентативног тима, на неке приватне послове, а управо су они та база и потенцијал са највише знања и искуства да се баве како тренерским послом, тако и да учествују у раду Савеза, Комисија, Клубова и слично. 

Докле год не постоји поштовање сениора и сениорки, њиховог рада, тренирања и резултата, докле год се тај рад и резултати не вреднују адекватно, докле год се они не подржавају ако имају резултате макар имали и 40 година и докле год се они стављали у исти кош и једнако вредновали као неки кадети или јуниори који питање за неколико година да ли ће уопште остати у спорту, а сведоци смо да многи у које је улагано нису остали, чудићемо се зашто људи одлазе из нашег спорта.

Молим на озбиљнију реакцију клубова и појединаца у будућем деловању и раду Савеза, Стручног штаба и њихових комисија.

Срдачан поздрав, 

Сава Лазић

ПД "Авала"

Što se tiče ovih rečenica - Затим је та Комисија заседала и донела Одлуку да "Уколико УО одлучи да додели Златни компас за најбољег сениора у 2023, Комисија предлаже да се додели Златни компас Сави Лазићу. Комисија је донела овај став водећи се одредбама Правилника, тј. узети су у обзир успеси на државним првенствима и званичним међународним такмичењима." - kasnije sam saznao da to nije bio zvaničan i pravi stav Komisije, već je konačna Odluka Komisije bila da se meni direktno dodeli "Zlatni kompas", dakle bez toga "ukoliko UO OSS odluči" što apsolutno predstavlja samovolju predsedavajućeg Upravnim odborom i Zapisničara koji je njegov kum i Sekretar Saveza.

Nakon svega ovoga zaključak je da su svi koji imaju mogućnost reakcije, a nisu ništa preduzeli povodom toga, pored toga što su nezainteresovani za opstanak našeg sporta, takođe i saučesnici u destrukciji sporta.

Samo ću za kraj da kažem da ne treba da se čudimo onda što smo tu gde jesmo po pitanju brojnosti, kvaliteta, rezultata, organizovanosti svih segmenata, itd. sa takvom inertnošću.

Završio sam posao u klubu. Sledeći je na tapetu Orijentiring savez Srbije.