Prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC (21-25.08.)

Posle 4 godine pauze, ponovo sam bio deo reprezentacije koja je nastupala na Prvenstvu jugoistočne Evrope - SEEOC, a to će i ubuduće biti jedno od glavnih takmičenja u sezoni, makar se ne takmičio nigde u inostranstvu u toku cele godine. Ne bih da dužim, ali ukratko, situacija u savezu i odnos prema seniorima se ni u narednih 6 godina neće promeniti, tako da nema potrebe rasipati energiju na razne putešestvije i egzibicije, već se treba fokusirati na ono gde se može napraviti rezultat i biti uz mlade takmičare.

Od početka sam imao na umu da će Moldavci teško odraditi organizacioni posao na zadovoljavajućem nivou, a sve je ukazivalo na to još 10 dana uoči takmičenja kada još uvek nije bilo biltena 3. Psihički sam se pripremao za sve moguće i nemoguće situacije, ali je bilo pitanje koliko ću odoleti glupostima organizatora. Na sve to, put od 24h umesto 17h sa krntijom od busa (za šta je odgovoran OSS) i neodlazak na model dodatno su podgrevali situaciju. U sredu 21.08. stižemo u Kišinjev, glavni grad Moldavije gde smo bili smešteni, a ja se trudim da se oslobodim bilo kakve nervoze. Tome je pomoglo rastrčavanje sa Maretom od nekih 20-ak min.

S obzirom da je start prve trke, sprint distance, bio u četvrtak 22.08. u 12h, u gradiću Orhei, severno od Kišinjeva, Mare i ja odlazimo i na jutarnji futing oko 7h od oko 15 min. Ova dva rastrčavanja su mi puno pomogla da dođem k sebi od puta. Krećem zagrevanje pred trku, osećaj sjajan. Progresivno dolazim do odličnog tempa i takav se upućujem na start.

Međutim, taj dobar osećaj vrlo brzo se pretvorio u fijasko trku već zaključno sa 4. kontrolom. Prvo pre-start nije ni postojao iako smo imali informaciju da će ga biti, drugo - neorganizovanost na startu (2 puta sam ulazio i izlazio u 1. i 2. startni boks), zatim šestoro dece koja su trčala za mnom i drala se od uzimanja karte u ruke do ionako kratke 1. kontrole i na kraju završna 2 šamara - sakrivene 3. i 4. kontrola u kućice za dečije igranje, u neki mrak gde moraš da saviješ glavu da bi overio kontrolu, gde sam stajao ko zna koliko da bih ukapirao o čemu se radi. Već dotle imam skoro minut viška, tako da je suvišno dalje komentarisati i analizirati. Na staroj sprint karti koju možete videti na ovom linku

ambijent je nacrtan sasvim drugačije, tako da je egzibicija organizatora sa skrivenim kontrolama bila vrlo glupa. Staza kao staza na oko, kao i neke varijante izgledaju sasvim super, kao i svih ostalih dana, ali u prirodi nije baš sve onako kako izlgleda.

 Rezultati                    Prolazna vremena

Duga distanca, razmera 1:15 000 i novi dan. Krećem sa idejom da idem sve pravo i na nož. Krećem kroz šumu do prve raskrsnice, kad ono, nikad stići. Momentalno menjam varijantu i odlazim sigurno, okolo, putem. Iz istog razloga nisam krenuo pravo do 2. kontrole. Do druge i skoro do same treće kontrole vraćam veru u kartu, međutim pred 3. KT postoje još neki detalji, ali uz sitno stajanje i razlgedanje nalazim kontrolu. Na pola puta do 6. stižem 2 Bugarina, jednog koga sam jurio 2 min i drugog koga sam jurio 12 min; a zatim na 9. KT još 2 Turčina i tu kreće mazanje do 12. kontrole, posle koje se svi razilazimo. Imao sam određene probleme da se probijem do proseke, ali sam toliko brzo išao da je to zanemarljivo. 

Nova nesigurnost kreće nakon prelaska jarka ka stazi u zelenom koja ide izohipsom jer u tom delu postoje još barem 2 poprečna puta koja nisu na karti, ali ih ignorišem i pokušavam uz pomoć kompasa da nastavim u pravcu gde sam se zaputio. Uz malo sreće fino se snalazim i na 15m od kontrole susrećem Turke i Bugarina, koga sam stigao 2 min, koji overavaju kontrolu i kreću ka 14. kontroli. Tu dodajem gas i stižem ih ponovo. Posle 15. KT zaustavljam se na osveženju sa Turčinom, dok Bugarin odlazi. Na tom mestu sam praktično izgubio trku koja bi bila sasvim pristojna da sam je završio uz Bugarina. On mi je odmakao nekih 150-200m, a s obzirom da sam ga već 2 puta stizao, bio sam ubeđen da mi neće mnogo trebati. Dok sam overavao 16. kt bio mi je u vidokrugu, međutim dok sam izlazio na put više ga nisam video i to je pretpostavljam bio 2. prelomni trenutak. Umesto da presečem na sledeću stazu kroz šumu, u pravcu 17. KT,  (pretpostavljam da mi je iz nekog razloga rezon bio da ću ga pre stići ako idem okolo putem, što je opet glup rezon) silazim nizbrdo, ne vidim stazu u gustišu sa leve strane i odlazim u nepoznatom pravcu gde gubim 5-6 minuta. Tako i moje samopouzdanje odlazi u nepoznatom pravcu, a na cilju saznajem da me je Bugarin koga sam stigao 2 min, dobio 8 min, što govori da sam posle 16. KT izgubio 10 minuta i umesto sa vremenom od nekih 90-91 min, završavam sa 101:11 na pređenih, po garminu, 14.67km (dok je staza bila 11.3km vazdušnom linijom). Teren i vegetacija jako podsećaju na Lipovičku šumu.

Rezultati                     Prolazna vremena

Trećeg takmičarskog dana na programu su bile štafete, a ujutru se budim sa ogromnim stomačnim problemima. Već do polaska na trku imao sam 5 odlazaka do toaleta, a da ne pričam dalje, u toku dana... Dušan kreće 1. i preskače jednu kontrolu. Sloba neznajući to, kreće da trči drugu izmenu, a ja u konsultaciji sa ostalima ni ne odlazim na stazu, što je bila ispravna odluka i s obzirom na zdravstveno stanje i na još jednu trku koja me je čekala. U toku dana i uveče sam jako slabo jeo misleći da će stomak prestati da me boli, međutim nije se smirivalo. Tek u toku noći bilo je malo bolje. Iz tog razloga sam bio primoran da za doručak pojedem samo jedno parče džema i hleba. 

Sa celom tom situacijom dok nisam startovao sutradan srednju distancu, nisam ni bio svestan koliko me je isrcpelo. Osetio sam svako brdo i iako sam trčao i trudio se da dam svoj maksimum, nisam mogao da "povučem", što se može videti i na splitovima. Imam jedno 15 sekundi stajanja u gustišu pred 1. kontrolu, jedno 40 sekundi u uvali pre 4. koja je slabije predstavljena na karti pa zbunjuje, 1 minut na 6. KT iz istog razloga - postoji još 1 neucrtan suvi jarak koji zbunjuje i nekih 20 sekundi u stajanju iznad močvare koja je presušila iznad 11. KT  koja me je na trenutak zbunila. 

To je ukupno jedno 2.5 izgubljenih minuta, međutim to ne bi znatno uticalo na plasman, tako da nije ni bitno s obzirom na iscrpljenost stomčnim virusom i slabo trčanje.

Rezultati                      Prolazna vremena

I dalje se osećam kao prebijen i, i dalje je virus tu, a sigurno će biti potrebno nekoliko dana da se situacija sredi. Ono na šta sumnjamo su ili hrana ili voda koju smo pili na osveženjima na dugoj i na cilju svaki dan.

U svakom slučaju, ovo takmičenje je iza mene, a najbitnije od svega je ova tabela na slici iznad. Ona pokazuje napredak, pogotovo Maretov, u odnosu na prošlogodišnji SEEOC u Sloveniji. Jeste da su tereni drugačiji, međutim treba imati u vidu ovaj podatak, ako ništa drugo, onda kao početno stanje u novom ciklusu. Siguran sam da će Mare i Mia nastaviti da rade predano i da imaju kvaliteta za medalju. 

Što se mene i mojih rezultata tiče 15. mesto od reprezentativaca na sprintu, 11. na dugoj i 12. mesto na srednjoj distanci nije nešto za šta sam se borio, ali ako uzmemo u obzir nepredviđene okolnosti i sezonu bez zimske baze o čemu sam već pričao u više navrata i ovo mogu svrstati kao samo početno stanje u novom ciklusu, baš kao i u Maretovom i Miinom slučaju. 

Naredne godine SEEOC nas očekuje u hrvatskoj, a organizatori najavljuju mnogo bolju organizaciju. Verujem da će zaista i biti tako, a za ovaj moldavski kiks odgovornost treba da snosi i SEEOA ili kako god se piše skraćenica organizacije u sklopu Orijentiring asocijacije jugoistočne Evrope. Nedopustivo je da stanje karte bude februar 2018. da se start pomera, da su informacije neproverene i da kasne, da se startne liste za seniore pogrešno sastavljaju (sa takmičarima iz zemalja koje ne spadaju u SEEOC), itd. Siguran sam da federacije plaćaju članarinu ovoj asocijaciji i da ona treba da bude supervizor jedinom takmičenju koje se održava u toku godine.

Vojvodina Open - Vrdnik 11.08.

Na karti koja se izvorno zove Morintovo, u Vrdniku, na Fruškoj gori održano je još jedno kolo Orijentiring lige Srbije. Na žalost, prvi dan i dugu distancu zbog porodične proslave morao sam da preskočim, ali su moji takmičari Marko Radovanović (pogotovo) i Mia Krtinić dobro sproveli tehnićko-taktičku pripremu u delo i duh Mladog Lazića kao da je bio na trci :)

Danas, na srednjoj distanci, već posle 2. kontrole, a definitivno posle 5. i 11. gde sam redom sustizao Mareta (4 min) i Gazda Mileta (8 min) nije bilo upitno kakav će redosled u plasmanu biti. Bez previše filozofiranja, sa sigurnošću sam skupljao kontrole i praktično bez grešaka ušao u cilj. 

Pred 11. KT sam za nijansu oborio ritam zbog guste vegetacije kako se baš ne bih osakatio pred SEEOC, a onda od 17. KT laganini isfiniširao koridor od nekih 500m. 

Bio sam raspoložen pred trku. Jako je bitno imati u sebi taj osećaj pozitivne energije. Mislim da je razlog najpre jedno mesec ipo dana sasvim solidnog ritma u treningu. Kakva god da je bila sezona do sada, forma je u datim okolnostima na najvišem, optimalnom, nivou od početka godine i to je dobro znati zbog trka koje me očekuju do kraja sezone.

Rezultati (za mene samo 2. dan)                     Prolazna vremena

Foto: Mr Bob Radovanović

Evropsko Univerzitetsko prvenstvo 24-28.07.

Grad Olomouc na jugoistoku Češke republike i moravska oblast bili su domaćin 1. ikada održanog Evropskog univerzitetskog prvenstva u orijentiringu. Tako sam nakon 1. ikada održanog Prvenstva jugoistočne Evrope u orijentiringu koje je 2011. godine u Makedoniji preimenovano iz starog naziva "balkanijada" i 1. ikada održanog Mediteranskog prvenstva u orijentiringu (Španija, 2012.) deo još jednog istorijskog početka. Nakon puno godina 2012. sam takođe bio začetnik nove tradicije odlazaka na Svetsko juniorsko prvenstvo (JWOC), a 2016. i na Svetsko Univerzitetsko prvenstvo (WUOC). 

Tako će se, nadam se, nastaviti niz i na prvom odvojenom svetskom sprint prvenstvu sveta koje će se održati 2020. u Danskoj, a nekoliko dana kasnije i na Evropskim univerzitetskim igrama čijih će orijentiring kao sport biti po prvi put sastavni deo. Da nakon mog prerastanja svih ovih juniorskih, univerzitetskih, a kasnije i penzionisanja iz seniorske reprezentacije ne bude ostala praznina, svojim angažovanjem na mnogim nivoima utičem na to da se uslovi održe i unaprede za sve generacije koje dolaze. Da li ću u tome uspeti ne zavisi mnogo od mene koliko od svesti ljudi na određenim pozicijama i njihovim radom, kada su se već pozicija prihvatili. U svakom slučaju, zahvalan sam Orijentiring savezu Srbije na svim pozitivnim stvarima učinjenim kako za sport, tako i indirektno za mene lično, a onih negativnih nadam se da će biti samo na nivou statističke greške.

Nakon perioda od novembra do februara meseca kada je važila odluka da se povlačim iz sporta i kada sam trenirao jedva dva puta nedeljno zbog obaveza kojima sam se isključivo posvetio, a koje se ne tiču sporta, mnoge stvari su se promenile. Novi klub, angažman u OSB-u, puno obaveza koje su me praktično zatekle, promenile su situaciju iz korena. Samim tim, bio sam svestan da, bez standardne zimske baze i sistemskog treninga, imam zahtevan zadatak pred sobom i puno ljudi koji jedva čekaju neki moju grešku ili neki moj poraz na trci da leče svoje komplekse.

Psihički sam se pripremio za, zbog pomenute neudrađene baze, prilično nenormalnu sezonu. Ta psihološka priprema, shvatanje i prihvatanje okolonosti puno su mi olakšali posao, s obzirom da se ni u jednom trenutku nisam stresirao oko bilo kakvog rezultata. Činjenica da deo takmičara koji su bili glavni konkurenti nisu više aktivni značajno mi je olakšala situaciju. Koliko su mi obaveze dozvoljavale dizao sam kilometražu na nedeljnom i mesečnom nivou, analizirao, psihološki se pripremao i tako na razne načine olakšavao sebi svaki odlazak na trku. Osim prvenstva na dugim u Beloj reci gde nisam mogao protiv loših delova karte, uglavnom mi je polazilo za rukom da se oduprem svim pritiscima. Kopaonik je bio samo šlag na tortu pred odlazak u Češku.

O potencijalnim rezultatima nisam ni razmišljao niti se istima uopšte opterećivao. Kada imate protiv vas Univerzitet u Cirihu koji je skoro prema Svetskom ekonomskom forumu proglašen za 6. na svetu, a 2. u Evropi po kvalitetu i uslovima i koji šalje kompletan tim u svim kategorijama i svim disciplinama, nema potrebe da sebi stvarate psihološki pritisak veći od onoga što standardno u sebi nosite pred start trke. Treba biti ponosan što, kao student, već preko "planiranog" broja godina studiranja, imate priliku da se takmičite na ovom takmičenju, a naredne godine na domaćem terenu probate sa minimumom uslova koji su vam na raspolaganju probate da iznenadite nečim "većim".

Tako rasterećen sam se ponašao i na samom takmičenju. Svojom zaslugom, Strahinja Strelić, inače moj nekadašnji reprezentativni kolega sa više juniorskih reprezentativnih takmičenja, sada student Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i ja, kao predstavnik Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, imali smo direktan prevoz - "od vrata do vrata" do Olomouca gde smo bili smešteni u studentskom gradu, što je u mnogome olakšalo put. Na takmičenju je učestvovalo 50 Univerziteta iz 19 zemalja sa preko 180 takmičara.

Odmah po dolasku 23.07. odradili smo prijavu, raspakovali se i krenuli organizovanim prevozom do mesta Prostejov (karta gde su se trčale kvalifikacije za sprint distancu na svetskom seniorskom prvenstvu 2008. godine koje sam gledao na live prenosu), gde smo uradili model-trening-trku za sprint. S obzirom da sam poslednji dan na Kopaoniku povredio levo stopalo udarcem u šiljak opalog drveta i pri povratku u Beograd jedva preneo stvari u stan, bio sam jako zabrinut kako će ići oporavak. Dve dobre kreme, jedna iz Aloja vera programa, a druga - Aqua ICE, znatno su mi olakšale bolove i otok je počeo da se smanjuje, ali je i dalje bio prilične veličine. Tokom treninga osećao sam bolove i imao malih problema, međutim kako su sati odmicali bilo je sve bolje.

Sutradan, u sredu 24.07. imali smo model-trening za srednju distancu. Noga je bila sve bolje, a i samopouzdanje je raslo, iako sam znao da nisam na nivou od prošle godine pred svetsko seniorsko prvenstvo u Letoniji ili kao pretprošle godine kada sam 10km išao 35:03.

Na popodnevnom oficijalnom sastanku nakon programa otvaranja takmičenja, saznao sam da će sprint kvalifikacije služiti samo kao redosled startovanja u finalu. To mi je odgovaralo jer je značilo "jedna trka manje", dakle mogao sam lagano istrčati i ne trošiti se za finale. I Strahinja i ja smo tako postupili i sačuvali se za finalnu trku.

Ono što je smetalo bila je velika vrućina na kojoj su nas organizatori držali ceo dan. Tako iako smo se "sačuvali" od kvalifikacione trke, mene lično je celodnevni boravak napolju na vrućini jako iscrpeo iako sam se dovoljno hidrirao i pokušavao da budem u hladovini. Start kvalifikacija bio je u 09:30, dok sam u finalu startovao oko 17h.

Kada sam se tehničko-taktički pripremao za sprint, sa informacijom da će biti samo 15 kontrolnih tačaka pretpostavljao sam da će biti brzo i ne tako tehnički teško, što je i bio slučaj. To mi nije mnogo išlo u prilog s obzirom na pomenutu fizičku pripremu koja ne može da se poredi u odnosu na prethodne 2 godine. U analizi nekoliko sprint trka od prošle godinje, došao sam do zaključka da sam nekih 20-25 sekundi izgubio samo na trčanje na ovoj trci, što uopšte nije malo za sprint distancu. Osim toga, iako sam video sve 3 moguće varijante za dugačku deonicu do 2. kontrole potkralo se još nekih 10 izgubljenih sekundi u odabiru 2. po redu najbolje varijante, kao i još po toliko na 12. i 13. kontroli. Na 12. jer mi se učinilo da je gornji deo ograde zatvoren, a na 13. je ipak bilo kraće preko levog mostića. Kada se pogleda 30 izgubljenih sekundi nije strašno, ali uz dodatak slabije fizičke spremnosti zaostatak od 2:31 za prvoplasiranim je bio neminovan. 

Ipak vreme od 13:51 na pređenih 3.51km i avg pejsom od 3:57 min/km i nije tako loše kada se uzme sve u obzir jer je ovo u odnosu na sprint u Palanci i prvenstvo Srbije na Novom Beogradu, koji su uporedivi sa ovom trkom, znatno, znatno brže istrčana trka. Zauzeo sam 59. mesto od 82 takmičara.

Narednog dana održana je srednja distanca. Kako imam solidan ranking na svetskoj rang listi (WRE) tako sam sebi "začinio" start pred podne. Koliko je to imalo svoje prednosti - nekoliko utabanih putića kroz visoku travu i kupinjare, tako sam nadrljao na temperaturi od preko 30 stepeni. Kako smo model imali na karti koja se naslanja na ovoj koja se koristila za trku, opet svojim skautingom sa velikom verovatnoćom sam bio siguran i gde će biti karantin, start i kako će ići tok staze. Jedino nisam bio 100% siguran gde će biti ciljna arena. 

Krenuo sam sigurno do prve kontrole, a onda greška koja me je koštala znatno boljeg plasmana. S obzirom da se na svakoj strci koristi SI-air sistem za overu kontrolnih tačaka, trenutak boravka na kontroli je sveden na minimum. U tim mili sekundama pogledao sam ka brdu i uputio se uzbrdo, ali kako trek kaže samo 1 izohipsu, a ne kako sam ja mislio, bar 2 - do ovog temelja. Kako temelj nisam video, nisam se obazirao previše na to i nastavio po mom razmišljanju izohipsom, ali sam očigledno postepeno počeo da se spuštam, što je preraslo u prosto nemoguć spust do ogromne stene. Nakon ove žute fleke ispod temelja koji je nacrtan na karti, imam totalni prekid filma i mislim da ću do kraja života pokušavati da se setim šta se tačno dogodilo. Naravno, kada sam shvatio gde se nalazim, u totalnom šoku, "peglanje" uzbrdo do kontrole i nastavak dalje. Nisam se obazirao na grešku jer nisam ni bio svestan da sam izgubio 4:30 na tom mestu, što je dobro da nisam znao jer bi "poludeo" i verovatno nastavio da idem iz greške u grešku. Uz tu konsolidaciju kontrole su se nizale prilično dobro, a i pejs je bio solidan, iako mi je bilo jako teško zbog vrućine. Pred kraj sam napravio još 2 greške: 1 min sam izgubio na 18. kontroli jer sam bio na liniji kontrole i sasvim blizu nje, ali gustiš i nisko rastinje bili su mnogo gušći u prirodi oko kontrole nego što je bilo prikazano na karti, što me je navelo da se spustim niže; na 19. izletoh sa vrtače do gustiša levo misleći da je tu rupa, ali sam se vrlo brzo ispravio. 

Kako se vidi po splitovima sa 51. mesta na 1. kontroli, pao sam na 78. mesto na 2. KT, zatim konstantno poboljšavao plasman i vratio na 53. da bi uz te dve greške na 18. i 19. KT konačno zauzeo 56. mesto od 82 takmičara. Ukupno sam izgubio oko 6 minuta što je razlika od oko 20 mesta na rezultatskoj listi.

Poslednjeg takmičarskog dana na programu su bile sprint štafete. Prvi put u ovom formatu trčalo se u 3 kategorije: 2 muškarca, 2 žene ili mix muško-žensko sa istog Univerziteta. Strahinja i ja smo trčali u MM kategoriji, a još jedna zanimljivost bila je to da se trčalo 2 puta, pa sam tako ja trčao 1. i 3. izmenu, a Strahinja parnu - 2. i 4.

Iz pethnih žila sam u 1. izmeni istrčao ovu trku i bukvalno dao poslednji atom snage. Tako je i razlika sa sprinta od 2:31 došla do razlike od oko 1:20. Zaista se ne sećam da sam ikada trčao ovako brzu trku, koja u prvom i poslednjem delu staze ni malo nije bila naivna, kontrole koje su bile blizu vrlo lako su mogle da prevare takmičare, što se i dogodilo u Švajcarskom timu gde je ekipa koja bi bila ubedljivo prva bila diskvalifikovana zbog overene pogrešne kontrole već u prvoj izmeni. Na ovoj trci podeljenoj u dva dela nisam imao ni jednu jedinu grešku. Razumljivo, 3. izmenu sam išao pejsom sporijim bar za 0,15 po km jer sam potpuno izvukao svoj maksimum u 1. izmeni, ali mislim da to nije ni bitno kada nismo imali šanse za plasman na postolje, a i uglavnom je plasman zavisio od Strahinje. 

Da je on nije napravio par grešaka, najviše što smo mogli da izborimo bilo je 20. mesto. Za sve preko toga potrebno je biti jako spremniji i pametno istaktizirati sa snagom, a ne pući kao ja u 1. izmeni. Ovako smo zauzeli 21. mesto od 25 timova.
Još jednom skauting je odrađen, opet je 90% pretpostavki i bilo u realnosti, što nam je obojici dosta značilo.

Rezultate, prolazna vremena, staze u svom originalnom izdanju i sve ostale detalje u vezi takmičenja možete pogledati na sledećem linku.