Nakon otkazivanja prvobitno planiranog državnog prvenstva na sprint distanci u Vrnjačkoj Banji, raspisan je novi konkurs i Orijentiring savez Beograda je uskočio tu kao novi organizator sa trkom na Kalemegdanu. Dan je bio jako lep i topao za ovo doba godine i bilo je pravo uživanje trčati.
S obzirom da sam startovao u neparnoj grupi, znao sam da neću moći da startujem poslednji, te je i cilj u kvalifikacijama bio istrčati samo lagano i zauzeti neku središnju poziciju. Međutim, em nisam dovoljno sporo trčao, em je konkurencija bila slaba, te sam neočekivano zauzeo 1. mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i postavio se na pretposlednje startno mesto u finalu. To mi nije predstavljalo problem koliko odlaganje starta, jer sam proračunao u minut kada ću da jedem između 2 trke, kada i koliko da se zagrevam i neke svoje rituale koji svaki ozbiljan takmičar ima.
Posle prvog neprijatnog iznenađenja, usledilo je sledeće na 1. kontroli, a zatim i na 3. KT. Posle trke sam prošetao i uverio se da zbunjenost na startu nije bila usled lične dekoncentrisanosti, već je 1. kontrola u odnosu na zgradu bila previše blizu, previše udesno i severnije za razliku od pravog mesta. Dok na 3. KT mislim da je na sastanku trebalo da se napomene takmičarima da su velike tribine predstavljene posebnim simbolom.
Što se toga tiče, ispašće da kao nešto izvoljevam, ali sa aspekta ozbiljnog takmičara koji se orijentiše pomoću karte i koji obraća pažnju na detalje, pogotovo na sprintu, nedoumica ne sme da bude, jer ja ne tražim kontrolu, već objekat, a svi znamo koliko se kontrole postavljaju blizu, pogotovo na sprintu, ali dobro. Sve su to stvari koje su uticale na ishod trke (2. i 3. mesto), sa 35 sekundi (20 sekundi na 1. kt i 15 sek na 3. kt) izgubljenih u startu, mnogo je teško nadoknaditi nenadoknadivo. Što se ostalog tiče, nije bilo većih problema, osim malo izgubljenog daha usled uspona od 13. kt, preko 14. kt do kalemegdanskog platoa.
Bez obzira na prethodno, dao sam svoj maksimum i završio na 4. mestu. Staza je bila dobro koncepirana, sa solidnim usponom, baš onako kako volim. Međutim, jasno je bilo i pre trke da nisam dovoljno brz za 1. mesto i da su samo sitnice i tuđe greške mogle da me dovedu do istog, ali moj princip bavljenja sportom nije da preskačem trke/discipline na kojima sam lošiji ili imam manje šanse za pobedu i da se predajem bez borbe. Ni tih 35 izgubljenih sekundi ne bi ništa promenilo (u odnosu na prvoplasiranog), te nisam hteo da pravim probleme organizatoru, pogotovo jer ih je već imao. Još 1 od mojih principa vezanih za trke u Srbiji je ili borba za 1. mesto ili ništa, tako da prvoplasiranima svakako čestitam za dobar plasman i odlična vremena, a meni preostaje da nastavim sa pripremama za narednu sezonu kako sam započeo i pokušam da budem još bolji u svakoj disciplini iako su moje preferencije vezane za šumske trke, a pogotovo dugu distancu.
Nekoliko dana kasnije, tačnije u petak 11.11. na Novom Beogradu je održan 10. savski polumaraton gde sam istrčao novi lični rekord u vremenu od 1:19:43 i popravio vreme u odnosu na beogradski polumaraton prošle godine za 6:45. Iako mislim da sam spreman za vreme između 78:30 i 79 minuta, malo smo sporije krenuli, te je bilo teško ubrzati toliko da se nadoknadi razlika u odnosu na prvu polovinu trke, pa je tako i rezultat bio malo lošiji, ali cilj (manje od 80min) je svakako ispunjen čime sam zadovoljan.
Ovo je bila dobra provera i podstrek za dalji naporan rad koji me očekuje u toku zime.
