Kup Srbije, 6. kolo - Manastir Bogovađa (01.06.)

Posle 3 nedelje pauze, nazad na takmičenje, a posle mesec dana - povratak u šumu! Vreme leti!

U nedelju, nadomak manastira Bogovađa kod Lajkovca, održano je jednodnevno takmičenje. Lep teren, sa kojim sam se već susreo na reprezentativnom kampu 2009. godine, ali na karti koja je nastavak ove jučerašnje. Želeo bih, pre svega, da pohvalim Miška Stevanovića na organizaciji i uopšte odluci da napravi trku na ovom terenu. Čovek je sam izreambulisao celu kartu, doduše malo grublje i siromašnije na nekim mestima, i napravio sasvim finu koncepciju. Nije u redu da ima ovako malo trka u šumi što se prvog dela sezone tiče, a pre svega tu mislim na duge distance. 

Kao što rekoh, trčao sam u nastavku ovog terena na kampu pre 5 godina, ali se nisam nadao da će i u junu ove godine šuma biti sasvim ok što se prohodnosti tiče. Mogu reći da sam uživao što se toga tiče jer mrzim terene na kojima ne mogu da se pokrenem ili zbog konstantnih brda odnosno strmih padina ili zbog gustine "a la Memorijal na Rajcu" ove godine.

Što se tiče moje trke, mogu slobodno da je uporedim sa prvenstvom Srbije na dugoj distanci od prošle godine, na Vlasini.

Opet sam startovao među prvima, takmičara koji je startovao ispred mene sam zaobišao već na prvoj KT, dalje sam bio sam na svome. Fino sam krenuo, uz manje gubljenje vremena pri ulasku na 4. KT, provlačenju ka 5. i loše varijante do 6. KT gde u brzini nisam ni video stazicu, posle izlaza iz jarka, ali je tad bilo kasno.

Do 7. KT sam išao malo na sreću, tu dolazi ona priča sa početka teksta o grubljoj i siromašnijoj reambulaciji jer je konfiguracija terena malo drugačija na karti nego što je u prirodi.

Sledi niz od korektno odrađenih kontrola i to je trajalo skoro do kraja, a onda sledi mali šok za mene.

Prošao sam pored pretposlednje kontrole i nisam je video... Tu sam izgubio celih 5 minuta... baš nepotrebna greška pred sam cilj, ali kao što se u fudbalu igra dok sudija ne odsvira kraj, tako se i kod nas "igra" dok ne overiš finiš stanicu.

Postoji još jedna stvar koja mi je zasmetala kada sam radio analizu trke, a to je moj tempo i tu dolazi priča o poređenju sa trkom na Vlasini. Ok, trčao sam sam, nije bilo dodatnog adrenalina kad sustigneš nekog ili kada je u pitanju reprezentativni nastup, ali to nije razlog da ne dam svoj maksimum. Nikako da preskočim tu crtu potrage za podsticajem i štednje snage. Opet sam došao na cilj sa viškom energije i rastrčao lagano bez problema 1.5km do cilja. 

Možda će neko pomisliti da sam nerealan, ali zaista ne mogu da budem zadovoljan dok ne dođem na cilj i ne srušim se od umora. Jednostavno, kada je slučaj da overim finish i nastavim odmah tako da rastrčavam to je znak da nisam dao maksimum, a samim tim pokreće nezadovoljstvo.

Simulacija trke, nedostatak jačih trka (duga i srednja distanca) i trening sa kratom u šumi, ali vremenski što duži. To je ono što nedostaje uz bolji razgovor sa samim sobom tokom trke.

Rezultate i splitove možete pogledati/preuzeti na ovom linku

Ne verujem da ću pisati u narednom periodu, minimum 3 nedelje, a možda i više od mesec dana. Sledi ispitni rok, a ostavka selektora o kojoj se priča, ako je istinita znači da je i svaka nada za mojim odlaskom na WOC (svetsko seniorsko) u Italiji, ugašena. Nisam razočaran, sve mogućnosti su bile u opticaju, ovog puta je pobedilo nešto drugo naspram mladosti i potencijala, žao mi je što je to tako i što pojedinci gledaju stvari vrlo usko, ali to je njihov problem. Moje je da nastavim da treniram po planu, kao i do sada, da pokažem svojim rezultatima na reprezentativnim nastupima da je to usko gledanje pogrešno i ispunim ličnu satisfakciju i zacrtane ciljeve od kojih ne odstupam. Sa druge strane, nadam se da će se konačno oformiti tim ljudi koji će se u dužem vremenskom periodu ozbiljnije pozabaviti mladima koji su ključ za budućnost ovog saveza.

U narednom periodu sledi finiširanje sa ispitima, a posle toga i odlazak na Kopaonik gde ću napraviti LIČNE pripreme za JWOC (svetsko juniorsko prvenstvo) i gde ću boraviti minimum 10 dana do puta u Bugarsku. 

Prvenstvo Srbije na SPRINT distanci, Novi Beograd (11.05.)

Nakon nedelju dana i prvenstva na srednjim, u organizaciji SK MagicMap odžano je i državno prvenstvo na sprint distanci. Blokovi 22, 23, 24 i 25 na Novom Beogradu bili su domaćini ovogodišnjih kvalifikacija i finala. Organizacija je bila na izuzetnom nivou, tereni su odlični, baš po mom ukusu: sa dosta prolaza i uopšte detalja i sa lepim ambijentom cilja ispred Kombank arene. Imao sam osećaj kao da trčim svetsko ili evropsko prvenstvo.

Trčalo se u dve kvalifikacione grupe od po 22-23 takmičara, gde je najboljih 12 iz svake prolazilo u A finale. Morao sam da kalkulišem, nisam previše zapinjao, trčao sam sa jedno 75% snage kako bih se sačuvao za finale koje je bilo 5 sati kasnije, jer 3 vezana dana do trke nisam trenirao zbog 2 teška kolokvijuma i ostalih aktivnosti na fakultetu.

Zauzeo sam prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i tako se izborio da startujem poslednji u finalu.

Rezultati kvalifikacija          Prolazna vremena

U finalu je bila druga priča. Duža staza, tehnički zahtevnija, više "sakrivenih" kontrolnih tačaka i dosta sparno vreme. Od starta sam krenuo jako, međutim, to je bio loš izbor, jer sam već posle 3. KT imao 30 sekundi zaostatka, što se ispostavilo i kao konačan zaostatak za prvoplasiranim. 

Na drugoj KT nisam imao grešku, već sam došao u reon, a KT je bila u ćošku zgrade koji je bio nepravilno uvučen, dok sam 3. KT pretrčao za par desetina metara takođe zbog nepravilno uvučenog ćoška.

Posle toga sam malo oborio tempo u komplikovanijim delovima, a "pustio korak" u lakšim. Držao sam stvari u svojim rukama iako sam na par mesta ulazio kasnije ili ranije u prolaze. Bio sam svestan lošeg starta, ali se nisam predavao. Taktika posle 3. KT je urodila plodom, pa sam do kraja uspeo da se izborim za drugo mesto i titulu vicešampiona Srbije na sprint distanci.

Rezultati finale          Prolazna vremena

Prošle, kao i pretprošle sezone sam verovao da će kad-tad stvari doći na svoje mesto. Iako sam nesrećno gubio ulaz u top 3 ili bolji plasman na državnim što zbog svojih grešaka, što zbog grešaka organizatora, sada se sve vraća - dva izlaska na postolje na prvenstvima u nedelju dana.

Prvenstvo Srbije na srednjoj distanci i 5. kolo Kupa Srbije (03-04.05.)

Na terenima pod Kučajskim planinama (Samanjac, Čestobrodica, 20km od Paraćina) održano je dvodnevno takmičenje koje se sastojalo iz 2 srednje distance. Prvi dan se bodovao kao 5. kolo prvenstva Srbije u kombinaciji (Kup), dok je drugog dana bilo prvenstvo Srbije na srednjoj distanci, jedno od 3 dnevna državna pojedinačna prvenstva.

 

Malo iskusnijim takmičarima dobro poznat Samanjac, kraški teren, pun vrtača i kamenja. Tehnički vrlo zahtevan, ali isto tako i fizički, usled gomile kamenja koje otežava trčanje. Doduše, prvog dana je bila za nijansu lakša staza, ili, možda, ne tolko lakša koliko je bilo lepše vreme, za razliku od drugog dana kada je bilo magle i kiše, što je znatno ograničavalo vidljivost.

Znao sam šta me očekuje, psihički sam se dobro pripremio i od samog starta krenuo obazrivo, ali dovoljno jako. Imao sam 2 manje (na 3. i 7. KT) i jednu veću (na 10.KT) grešku. Okvirno oko 4.5 minuta viška, ali sam svakako zadovoljan kako sam istrčao jer mi je tempo bio više nego dobar, što se vidi i po prolaznim vremenima, a i u 90% trke sam imao skoro savršenu kontrolu nad kartom. Osvojio sam 3. mesto sa samo 33 sekunde zaostatka za prvoplasiranim.

Rezultati 1. dan               Prolazna vremena 1. dan

Što se tiče drugog dana i prvenstva Srbije, dosta komplikovanija priča. Komplikovanija iz 2 razloga: više uspona nego prvog dana i magla koja je, bar meni, baš otežavala posao. Zbog čega otežavala? Odgovor se krije u čitanju makro detalja - vrtače se, sa veće daljine, nisu videle, za razliku od prvog dana kada je vidljivost bila odlična. Takođe, na izlazu sa 11. KT sam imao problema sa kompasom na 30tak sekundi, ali to nije strašno koliko jeste vidljivost koja je uticala na grešeke i nesigurnost u reonu između 5. i 6; 15. i 16; kao i između 16. i 17. kontrolne tačke. Na 7, 19. i 21. su greške izazvazvane mojom krivicom. 

Ukupno imam skoro 11 minuta viška, što je mnogo za jednu ovako značajnu trku, ali kako-tako mogu biti zadovoljan krajnjim plasmanom i 3. mestom (ostali takmičari ispod 3. mesta su još više grešili), što je moj prvi plasman u top 3 na prvenstvu Srbije u šumi (prošle godine sam bio 3. na PS u sprintu). Mogu da kažem da sam imao sreće, ali je i bilo krajnje vreme, jer 2 godine za redom nesrećno gubim plasmane u top 3 na prvenstvima na srednjoj i dugoj. 

Ukupni rezultati Južnog Kučaja 2014 su dobijeni sabiranjem vremena prvog i drugog dana, zauzeo sam takođe 3. mesto, pa slobodno mogu reći da je Samanjac prošao u znaku broja 3.

Rezultati 2. dan              Prolazna vremena 2. dan                Ukupni rezultati