Mediteransko prvenstvo 2021

 

Foto: Milivoje Simić

U periodu od 08-10. oktobra, u Novom Sadu i na Fruškoj gori, održano je 9. po redu Mediteransko prvenstvo u orijentiringu. Na programu su bile jedna ekipna i dve individualne discipline: mešana sprint štafeta sastavljena od 4 člana, srednja distanca i sprint distanca.

U četvrtak smo imali trening na staroj karti Paragova. S obzirom da je to bio model za sve reprezentacije, nadam se da se nismo previše izblamirali kao domaćini, s obzirom da je karta u očajnom stanju. Kod Makedonaca je prošlo, ne znam kod ostalih...

U petak 08.10. sa startom u 13:00 časova nastupili smo prvi put u punom sastavu na nekoj međunarodnoj trci sprint štafeta - 4 člana, 2 ženska i 2 muška, gde žene trče 1. i 3. izmenu, a muškarci 2. i 4. Seniorsku miks štafetu činili smo: Natalija Tatić, Dušan Marković, Dragana Dokmanović i ja, koji sam trčao poslednju izmenu.

Teren, koncepcija staze i karta bili su sjajni, dostojni velikog međunarodnog takmičenja, čak i većeg nego što je ovo mediteransko prvenstvo. Interesantno je da sam imao sveže iskustvo trčanja na sličnoj tvrđavi u Terezinu na svetskom prvenstvu ove godine, doduše više je to bilo iskustvo uživo gledanja finala i "studiranja" karte u toku finalne trke, jer je u kvalifikacijama "zakačen" samo deo tvrđave.

Lično nisam zadovoljan rezultatom koji smo postigli, kao ni nekim svojim odlukama. Mislim da smo mogli da se izborimo sa Špancima i budemo drugi. Lično sam imao oko 50 sekundi viška - loša varijanta na drugu, petu i 13. kontrolu, kao i to što nisam skratio put do 1. kontrolne tačke. Kada se sve sabere, prešao sam 210m više nego što je trebalo (20m do 1. KT; 80m više do 2; 45m do 5; i 65m više nego što je trebalo do 13. KT) i otud taj rezultat od 50-60 sekundi viška. Na 13. KT nisam lepo video varijantu pre svega zato što linije kruga kontrole i linija koja spaja 7. i 8. KT nisu bile presečene. I pored moje nešto slabije trke, na žalost, ovog puta je ipak slabija karika bio ženski deo tima.

Srednju distancu u subotu 09.10. obeležila je kiša i prilično hladno vreme. Tehničko taktički sam se pripremio prilično dobro, ali za bolji rezultat nedostajalo je, ako ništa drugo, onda malo sreće. Činjenica je da sam bio u prednosti u odnosu na veći deo takmičara što se tiče prvog dela staze koji obuhvata stari deo karte (koja je prerađena, a možda i nacrtana od početka zajedno sa novim delom terena), otuda je bio i najveći procenat osećaja ogorčenosti posle trke, dok je finale bilo na pretposlednjoj kontrolnoj tački.

Krenuo sam prilično sigurno i Dušana video već blizu 3. i 4. kontrole. Na 5. KT pravim svoju prvu grešku pre svega zbog načina na koji je predstavljen jedan dubok jarak na karti. Na novoj karti je prenaglašen vrh zapadno od 5. KT dok je dubok jarak jugozapadno predstavljen kao neka uvalica, a zapravo prema veličini nema razlike u odnosu na onaj gde je recimo bila 2. kontrolna tačka. Tako sam izašao do kontrole br. 61. koja je na starom isečku karte bila u "plavoj rupi", odnosno u močvarici na novoj karti. Tu sam izgubio skoro 1 minut. Da sam išao sa istočne strane linije možda ne bih imao problema, ali šta bi bilo kad bi bilo...

Stari isečak karte

Na 6. KT pravim grešku od 50 sekundi u blizini kontrole isključivo svojom greškom - nisam ispratio da je kontrola sa severne strane padine, tek kada sam došao do južne padine, shvatio sam šta sam uradio i ispravio se najbrže što sam mogao.

Sledi niz odlično odrađenih deonica sve do 16. KT do koje sam se uglavnom kretao oko trećeg mesta i gde gubim oko 30 sekundi jer sam ušao prvo u pogrešan rukavac, pa tek onda tamo gde nam je bila KT. 

Sledi još jedan solidno odrađen niz deonica sve do 25. KT gde zvanično gubim sve živce (a i bolji plasman). Deo karte između 24. i 25. KT, a i oko same 25. KT nije dobar, a dobio sam kasnije potvrdu i od dela ljudi iz organizacije da sam u pravu i da ne umišljam. 

Novi isečak karte

Do pred samu kontrolu fale 2 lisičije rupe koje su praktično na istoj izohipsi, jugoistočno (uz greben) od rupe gde je bila kontrolna tačka postoji još jedna plitka rupa, kao i staza slabije vidljivosti, a sama rupa gde je bila kontrolna tačka nije na grebenu, nego na padini sa suprotne strane grebena od one strane sa koje smo dolazili sa prethodne kontrolne tačke. Došao sam do plitke kontrole, video da nema prizme i stubića i pomislio da slučajno nisam na donjoj rupi (na grebenu zapadno), iako ne bi trebalo. Krenuo sam da se penjem, došao do stazice i ništa mi više nije bilo jasno, a pritisak mi je skočio na 200. Stao sam, počeo da razmišljam šta da radim i više od iznemoglosti nego od racionalog razmišljanja krenuo sam nazad do mesta gde sam prethodno stao. Naravno, tu su me stigli takmičari koje sam prethodno video kako idu ka 23. KT, kontrolu smo pronašli zajedničkim snagama i posle toga sam samo želeo što pre da dođem do cilja, nije mi bilo ni do čega. Samo sam se presvukao i što pre otišao u autobus, a priželjkivao i što brži polazak u hotel. 

Na kraju se ispostavilo da je nas 6 bilo u oko 4 minuta, od čega sam ja zauzeo 6. mesto, a da je taj deo karte nacrtan kako treba, do samog finiša bi bila neizvesna borba za prva 3 mesta gde bih imao velike šanse da budem 3 i gde ne bih izgubio SKORO 2 MINUTA.

Poslednjeg takmičarskog dana održana je sprint distanca trkom u centru grada, baš kao i na Petrovaradinu - teren, koncepcija staze i karta bili su sjajni, dostojni velikog međunarodnog takmičenja, čak i većeg nego što je ovo mediteransko prvenstvo.

Krenuo sam prilično rezervisano što se vidi i po varijantama do 1. KT gde sam izabrao dužu za 45m (ali tehnički jednostavniju) i na 2. KT još 6m duža varijanta (ali opet tehnički jednostavnija). Na 6. KT pravim grešku od 10. sekundi jer sam ušao u pogrešan prolaz, ali sam ubrzo shvatio i korigovao se. 

Sledi niz dobro odrađenih deonica do 12. KT gde biram za 14m dužu varijantu (greškom), kao i do pretposlednje (15. KT) koja je takođe duža za 10-15m i koja je praktično presudila da delim 3. mesto, a ne da Španac bude 4. Sve ukupno sam "dodao" oko 90m - što je oko 20 sekundi viška ukupno. 

U principu prilično dobro istrčana trka. Kačmaz, turski takmičar, koji je na svetskom prvenstvu bio za oko 2.5 min, a na SEEOC-u za oko 2 minuta brži od mene na sprint trkama, ovog puta je bio samo 49 sekundi brži, što dodatno govori u prilog mom sasvim solidnom rezultatu, mada je i ova trka bila tehnički zahtevnija od obe. 

Rezultati i prolazna vremena za sve 3 trke

Rezultat na poslednjoj trci je delimično popravio raspoloženje, ali se danas, dan posle svega, ponovo oseća gorak ukus trke na srednjoj distanci zbog detalja vezanih za kartu na koje nisam mogao da utičem, a delimično i zbog rezultata sa miks štafeta. Unutrašnji osećaj da sam mogao i da smo mogli više me sigurno ne vara, ali vreme se ne može vratiti.

U svakom slučaju, osim lične satisfakcije od ovih rezultata nemam ništa, tako da iako postoji osećaj da sam nešto izgubio, to i nije baš tako.

Ostalo je još državno prvenstvo na dugim i u štafetama za dve nedelje na Kosmaju i mogu zvanično da stavim tačku na ovu sezonu, pa da okrećemo novi list.