Nakon više nedelja dileme da li ići ili ne, s obzirom na mnogobrojne obaveze i hronično manjak finansijskih sredstava, ipak sam odlučio da odem na 1 od oficijalnih trening kampova koje organizuje mađarska orijentiring federacija u sklopu priprema za svetsko juniorsko prvenstvo koje će se održati na leto ove godine, a sve u sklopu svojih priprema za svetsko univerzitetsko prvenstvo u Finskoj u julu ove godine na kome ću ''valjda'' odnosno ''verovatno'' nastupiti. Mnogo nepoznanica. Jedan od razloga zašto naslov ovog posta nosi ovaj svoj naziv je upravo ova korelacija između nepoznanica/neizvesnosti i odgovornosti koje nosi novi saziv u OSS-u. Zbog čega?
Biti reprezentativac Srbije u orijentiringu u ovih, sada već, 10 godina bilo je kako lepo zbog svih ostvarenih rezultata, osvojenih medalja za sebe i svoju zemlju, novih poznanstava, druženja, kampova, edukacije, itd. - tako i jako mučno, zbog svih dešavanja u rukovođenju savezom i mnogih pogrešnih, nazovi, odluka koje su najmanje išle u korist samih sportista i u korist sporta kao celine i jedne zajednice, a najviše u interesu i u korist određenih ''ratnih'' profitera, odnosno, u ovom našem slučaju, pojedinaca koji su razvijali sopstveni biznis na račun svojih pozicija u savezu. Sportisti koji čine predvodnicu celog saveza uvek su bili na poslednjem mestu, skloni lošim uticajima i pokušajima manipulacije ljudi na ''položajima'', uskraćivani za stipendije, pripreme za reprezentativne nastupe, opreme i samih nastupa. Neću se baviti previše i sopstvenim slučajem na nivou klubova i podgranskih saveza koji su se ponašali preslikano granskom savezu.
Međutim, ako sve što je bilo ostavimo iza sebe, postoji nada da će se nešto promeniti, a na novom rukovodstvu je da se pokaže i da ubedi sportiste da ne napuštaju sport, omogući im infrastrukturu i uslove za normalan rad i funkcionisanje, vrati poverenje. Samim tim će i sportisti biti osnovni pokazatelj i promoter našeg divnog sporta, a masovnost će se sama od sebe povećati (kao u nevidljivoj ruci Adama Smita) 😉
Što se tiče treninga koji je ujedno bio 1. dan Szeged Kup-a, srednja distanca koja se bodovala za svetsku rang listu (WRE), opravdao je svoju investiciju. Naime, u Finskoj me očekuje ekvidistanca 2-2.5m i sličan tip terena samo ''pod šumom'' i uključujući močvare, kao i razmere 1:10 000 i 1:15 000 sa istom ekvidistancom, što je neuobičajeno za naše područje i na ono što sam kao kontinentalni takmičar navikao. Cilj je bio isključiti se od svega i ići svojom glavom, bez obzira na trku, takmičare, itd. Odlična polazna tačka za analizu, analitiku, uočavanje svih prednosti i mana svoje navigacije i pripremu za naredne o-treninge koje ću odraditi u sopstvenoj režiji u toku narednog perioda do odlaska na takmičenje sredinom jula.Kako mi je u proteklih godinu dana ''omiljeno'' prevozno sredsvo voz (standardna relacija Palanka-Beograd, sredom i petkom), tako nisam propustio priliku i da se vratim iz Mađarske (Kiskunhalas-a) poznatom železnićkom trasom kojom sam išao na svetsko juniorsko prvenstvo 2012. u Košice (Slovačka) i na svetsko univerzitetsko prvenstvo u Miškolc (Mađarska), zbog pomenutih obaveza zbog kojih nisam mogao da odradim trening dan kasnije. Puno simpatičnih korelacija 😀
Нема коментара:
Постави коментар