Drugi deo sezone 2023 - Trail race Kopaonik, državna prvenstva, Business o-challenge, Banat open, orijentiring u Beogradu...

U moru obaveza, već neko vreme želim da izdvojim par sati da napišem post na blogu, međutim nikako mi nije išlo za rukom da to i postignem. Ni sada nije najbolji trenutak, ali čekanja više nema!

Ići ću hronološki, prateći objave na društvenim mrežama i svoju galeriju fotografija iz telefona, kako ne bih nešto preskočio jer je dug period od poslednjeg pisanja, a jako puno toga je urađeno, nikad više nego u 2023. i na to sam jako ponosan.

Kako u 2023. godini nisam bio član reprezentacije, jasno iskazivajući svoj revolt prema selektoru, stručnom štabu i rukovodstvu nacionalnog Saveza, kako nisam želeo da učestvujem u onome što stručni štab zove "rad po planu i programu" i kako nisam želeo da me pojedinci omalovažavaju i stavljaju u isti koš sa nekim klincima koji se bave orijentiringom jer su ljubitelji sporta i prirode, ali su im prioriteti ipak neke druge stvari, tako se otvorio prostor za neke druge projekete i stvari u privatnom životu, mimo sporta. 

To i nije tako loše jer sa jedne strane ja zaista mogu da živim sa tim da nisam član reprezentacije, da postoji život van toga, da ne mora da se ide iz reprezentativne aktivnosti u reprezentativnu aktivnost i da se živi od takmičenja do takmičenja iako sam takav život vodio praktično više od 13 godina, uostalom, takav život me čeka i pre nego što završim sportsku karijeru. Sa druge strane, to je i jasan znak svim "velikim stručnjacima" bilo da se oni nalaze u rukovodstvu nacionalnog Saveza, bilo da se nalaze u stručnom štabu reprezentacije. To što oni rade zove se neznanje, neprofesionalizam i neplansko rasipanje ionako oskudnih resursa. Kako rade, tako i prolaze na rukovodećim funkcijama, takvo mišljenje imaju ljudi o njima i takvi su nam i rezultati na reprezentativnim nastupima u svim kategorijama, bez izuzetaka, sa posebnim naglaskom na totalnu nezainteresovanost za seniore/ke.

Foto: Trail race Kopaonik

Kao što sam i naveo u prethodnom postu objavljenom u poslednjoj nedelji juna, u planu za drugi deo sezone 2023 bio je trening kamp na Kopaoniku u sopstvenoj režiji, a pod pokroviteljstvom mog kluba - PD "Avala" čiju podršku i poverenje rukovodstva imam u potpunosti. Pre odlaska na Kop, u Šumarku (Deliblatska peščara) sam testirao elitne staze za Banat open - orijentiring takmičenje koje je trebalo da organizujemo u oktobru kao klub. Uz određene korekcije kod koncepcija staza, mi smo sve imali spremno početkom jula i takmičenje smo mogli da organizujemo u bilo kom trenutku, što je retkost za organizatore u Srbiji, da tako predano rade i na vreme imaju sve spremno.

Na Kopaoniku sam bio skoro dve nedelje gde sam uradio dobar blok treninga i jednu trail (planinsku) trku - Trail race Kopaonik. Staza je bila dužine 15.6 km sa oko 540m uspona, a zauzeo sam 6. mesto od preko 200 učesnika. Organizacija na čelu sa Modžom (Nenad Mojisilović) vrhunska kao i uvek, nova trasa sjajna sa lepim vidicima, sve top obeleženo, dovoljno osveženja - čista desetka!

Avgust je obeležio drugi deo priprema za državna prvenstva (na dugoj distanci i u sprintu) planirana za septembar, marketinške aktivnosti oko novog projekta Orijentiring saveza Beograda - "Business orienteering challenge", marketinške aktivnosti za o-takmičenje "Banat open", marketinške aktivnosti za 2. izdanje planinske trke "Avala trail race 2024" koja će se održati 24.02.2024. na Avali, kao i druge privatne i poslovne aktivnosti među kojima je bio i završetak izrade novog web sajta OSB-a - https://bgorijentiring.org/  , kao i sastanak u Beogradskoj asocijaciji za školski sport iz čega je proisteklo to da je orijentiring kao sport i zvanično ušao u plan i program sportskih školskih takmičenja za školsku 2023/2024. godinu.

U nedelju 10. septembra održano je Prvenstvo Srbije na dugoj distanci - drugo pojedinačno prvenstvo u 2023. godini. Za razliku od državnog sprint prvenstva koje je trebalo da bude održano 17/18. juna, ovo je održano prema planu, u predviđenom datumu. Trka je bila dobro organizovana, međutim koncepcije staza su bile više napravljene za neiskusne seniore, nego onakve kakve bi zaista trebalo da budu - što prema pobedničkim vremenima koja su opet promašena, što prema težini deonica - do najvećeg broja kontrolnih tačaka išlo se stazama. Uz prethodno navedene utiske, dodao bih i to da jedan delić karte nije ažuriran i na tom mestu sam izgubio jedno 2 minuta. Uprkos tome što sam startovao u 12:21 po jako velikoj vrućini, prilično sam dobro izveo sve što sam zamislio i tako došao do 18. titule državnog prvaka - 15. individualna uz 3 ekipne - i to uz prednost na drugoplasiranog domaćeg takmičara od preko 13 minuta.

Rezultati i prolazna vremena        Livelox

Tri vikenda nakon ovog državnog prvenstva imamo tri kiksa organizatora gde ne bih trošio previše reči osim da su za mene sve tri trke neregularne, iako su 2 poništene, a jedna nije. Dve poništene su: odloženo prvenstvo Srbije u sprintu (sa 17/18. juna pomereno na 17. septembar kada je i održano u blokovima 28-29-25) i ponovljeno odloženo prvenstvo Srbije u sprintu za seniore (to što je poništeno 17. septembra je ponovljeno 21. oktobra iako je trebalo da bude održano 1. oktobra, ali je zbog nespremnosti organizatora pomereno). Time smo 21. oktobra dobili odloženo ponovljeno pomereno poništeno takmičenje. I kamen bi zaplakao za prethodni opis takmičenja. 

Između ovih "smehoteka" sa sprintevima (a zapravo tuga jednog sporta i jednog nacionalnog Saveza), provukla se nekažnjeno trka na Rajcu, srednja distanca u organizaciji PSK "Pobeda" u okviru manifestacije "Dani čistih planina" za koju ovaj klub organizator dobija nemala sredstva od grada Beograda (a možda i još nekoga), a neudostoji se da ga organizuje kvalitetno. Ni ovde ne bih trošio reči previše, osim da ostane zabeleženo da je mapa bila neažurirana, da smo imali pogrešno postavljene 1-2 kontrolne tačke i da mapa nije bila u odgovarajućoj razmeri. Sve prethodno navedeno vodi samo jednom zaključku - da je i ova trka trebalo da bude poništena.

Jedino su do Banat Open-a bili regularni 2. dan Stražilovskog kupa i selektivna trka reprezentacije (ako izuzmemo to da je održana na istoj lokaciji kao i poništena sprint trka 17. septembra).

Ja prosto ne mogu da se načudim šta ljudi sebi dozvoljavaju...

Pre priče o "Stražilovskom kupu", pomenuo bih novi projekat Orijentiring saveza Beograda - "Business orienteering challenge" .

BOC je održan na Adi Ciganliji, a bio je namenjen svim kategorijama zaposlenih. Nešto novo, u začetku, što bi trebalo u narednim godinama da napravi pravi bum i predstavi orijentiring kao rekreativan i zabavan sport široj javnosti u najboljem svetlu. Uz nestandardne "finisher medalje", dobre startne pakete, DJ-a, dobru okrepu, želimo da različitim ljudima približimo naš sport, s jedne strane i priredimo im dobru zabavu, sa druge strane.

Nastupilo je 64 učesnika iz 10 različitih kompanija/organizacija, od čega je najveći broj njih prvi put učestvovao na bilo kakvoj orijentiring trci.

Staza je bila dužine oko 5 km idealnom rutom kretanja, ali prilagođena tako da i početnici mogu vrlo lako da se orijentišu na dobro poznatom lokalitetu u Beogradu i da ovu distancu pređu za sasvim pristojno vreme.

U 2024. godini ovo promo-takmičenje planirano je za početak juna uz učešće, nadamo se, još većeg broja ljudi.

Vikend 7. i 8. oktobar obeležio je "Stražilovski kup" sa sprint distancom prvog dana i srednjom distancom drugog dana. U ukupnom plasmanu sam zauzeo ubedljivo prvo mesto, iako prethodni dan nije prošao najbolje za mene, pre svega zbog zdravstvenih problema koji su bili pristuni i drugog dana.

Rezultati i prolazna vremena

Foto: OK Stražilovo

Iz ove perspektive, s obzirom na zdravstveno stanje u toku novogodišnjih praznika, imam utisak da sam imao neku varijantu COVID-a ili slične "prehlade" 3 puta u toku 2023. godine - krajem maja oko sprint trke na Belim vodama, početkom oktobra oko Stražilovskog kupa i za Novu godinu (25.12.2023-02.01.2024.) što nije bilo lako podneti s obzirom da sam ja (do sada) bio godinama neko ko se retko razboli (svega možda 1 u toku godine i to nešto kratko). Koji sve virusi struje oko nas od 2020. godine i kakva zagađenost vazduha postoji u Beogradu čini me prilično frustrirajućim kada dođe do toga da moram da se zakucam u krevet po nekoliko dana... Nadam se da će moj organizam postati otporniji u toku 2024. i da će ojačati kako bi se odbranio od svih potencijalnih opasnosti...

Pre Banat Open-a, osvrnuću se na selektivne trke reprezentacije za svetsko seniorsko prvenstvo (WOC) koje će se održati u Škotskoj. Kako smo u nizu imali nekoliko neregularnih i otkazivanih sprint trka, odlučeno je da se računa samo 1 selektivna trka (na istom terenu gde je održana i trka 17. septembra), kao i srednja distanca 2. dana Banata Open-a?! 

Iako mene ovo i sva druga svetska seniorska prvenstva apsolutno ne interesuju dok se stanje u reprezentaciji ne promeni i dok se ne obezbedi ono što sam tražio prošle godine u ovo vreme, ne mogu da ostanem nem i da ne prokomentarišem selektivne trke kojim se vrši diskriminacija takmičara i kojim se mešaju "babe i žabe". Ako su u pitanju selektivne trke za sprint svetsko prvenstvo, onda trke koje nisu gradske ne dolaze u obzir za bilo kakvo selektovanje. Ako je i neka trka morala da bude uzeta u obzir iz programa OSS-a, to je trebalo da bude pre Štafetno prvenstvo Srbije i Beograda u Miljakovačkoj šumi gde se 85% trke trčalo stazama, a ne trka u deliblatskoj peščari gde je bilo neophodno ogromno znanje i iskustvo drugog tipa, da bi se neko adekvatno snašao i orijentisao. Ovakve stvari su nedopustive, a imam utisak da su napravljene iz samo jednog razloga - da ja kao organizator Banat Open-a budem oštećen ako bih eventualno promenio mišljenje oko svojih reprezentativnih ambicija. No time neću dalje da se bavim, ali neka ostane zapisano i to kao mogućnost čime se određeni ljudi bave u svom "stručnom radu" bez dana iskustva u treniranju bilo kog sportiste i bez dana iskustva u seniorskom reprezentativnom stažu.

Što se tiče takmičenja koje smo moj klub, orijentiring sekcija Planinarskog društva "Avala", i ja organizovali - Banat Open - mogu sasvim slobodno i otvoreno da kažem da je ovo najveći organizacioni orijentiring poduhvat u kome sam učestvovao i koji sam vodio. Imajući u vidu da sam učestvovao i u organizaciji Svetskog školskog prvenstva i drugih međunarodnih takmičenja, jasno je koja je težina kada izjavim ovako nešto. Dva takmičarska dana smo organizovali na sat vremena udaljenoj lokaciji, investirali smo preko 1000 eura u izradu nove orijentiring karte na terenu koji nikada nije korišćen za orijentiring, testirali sve na vreme, pripremili, postavili, odradili. Zaista sam ponosan na urađeno. 

Učešće preko 200 domaćih i inostranih takmičara govori u prilog tome da smo ozbiljnošću u priremnom radu privukli veliki broj ljudi, koji su, verujem, otišli svojim kućama zadovoljni kako je takmičenje organizovano.

To što mnogi nisu očekivali onako (za naše uslove) težak teren ne ulazi u sferu zadovoljstva organizacijom. Oni koji se nisu snašli mogu biti nezadovoljni eventualno svojim nivoom znanja i sposobnosti da se snađu. Ne bih to mešao sa zadovoljstvom oko same organizacije jer su to zaista dve različite stvari.

Banat open livelox 1. dan           Banat open livelox 2. dan

U subotu 21.10; vikend nakon ovog organizacionog poduhvata orijentiring sekcije PD "Avala", održano je to još jednom poništeno državno prvenstvo u sprintu za seniore na koje ne bih trošio reči. Lepa nova karta dela naselja "Miljakovac" nije bila dovoljna da prevaziđe sve organizacione propuste - od kašnjenja starta, dve kontrole unutar istog kruga, neadekvatno obeležene "barikade", pogrešno postavljene kontrole, ukradene kontrole, itd.

Dan kasnije, 22.10.2023. u Miljakovačkoj šumi održano je Štafetno prvenstvo Beograda i Srbije. Seniorska ekipa Avale u sastavu: Nikola Spasković, Dragan Dokmanović, Sava Lazić zauzela je 4. mesto sa zaostatkom od 7 minuta za trećeplasiranom ekipom. Lošijem plasmanu u odnosu na prethodnu godinu doprineo je i slabiji sastav. Ja sam istrčao svoju izmenu perfektno sa ubedljivo najboljim vremenom od svih seniora i razlikom od preko 2 minuta u odnosnu na takmičara koji je imao drugo najbolje vreme.

 

Rezultati i prolazna vremena

Dva vikenda za redom nakon prethodno navedenog ispred Orijentiring savez Beograda 29.10.2023. i orijentiring sekcije PD "Avala" 05.11.2023. organizovao sam još dva prvenstva Beograda - na dugoj distanci nadomak sela Babe i na srednjoj distanci na Avali.

Livelox prvenstvo BG na dugoj distanci          Livelox prvenstvo BG na srednjoj distanci

Prosto neverovatno, ali istinito, 3. decembra, s obzirom na temperaturu praktično u zimskim uslovima, održano je konačno državno prvenstvo na sprint distanci kada smo dobili nosioce titula i u ovoj orijentiring disciplini. Realno, da nemam obzira prema klubu koji me podržava, na ovoj trci ne bih nastupio, iz više razloga - organizacija državnog prvenstva kad mu vreme nije, organizacija trke 3. put na istom terenu (blokovi 28 i 29) + organizacija neadekvatna državnom prvenstvu pogotovo što je i ono bilo praktično neregularno jer je ukradena jedna kontrolna tačka u toku trke. Mada hajde, i da nije, ne bi bilo neke razlike u vremenu između takmiačara, pa da kažemo da je ono najmanje neregularno od svih održanih (ha ha). Generalno, moje mišljenje je da sve ove (moram da kažem) sprdnje od državnog prvenstva u ovoj disciplini ne bi bilo da je održana po planu 17/18. juna, kao ida je rukovodstvo nacionalnog Saveza njemu pristupilo na adekvatan - najozbiljniji mogući - način. Kad se pristupa kako se pristupalo, onda je ovo logičan sled dešavanja.

Žao mi je samo sebe i kluba u celoj ovoj priči jer smo izgubili u rezultatskom smislu - klub bodove za Orijentiring sprint ligu Srbije kroz trku na Milljakovcu, a ja titulu državnog prvaka u još jednoj disciplini (+ bodove za OSLS) jer sam u junu i septembru bio u najboljoj formi u toku 2023. godini, što je zapravo i ispravno jer je tada i vreme da sportista bude u top formi - kada su mu najvažnija takmičenja. Verujem da je trka bila održana ili u junu u prvobitnom terminu ili da je u septembru bila regularna (u smislu da su sve kontrole bile na svom mestu) da bih bio takođe 1. kao i u druge dve individualne discipline. Bilo kako bilo, 2024. godina je već počela i to je prilika za nove izazove kojima se radujem.

Rezultati i prolazna vremena

Za kraj 2023. godine sa OSB timom još 2 realizovana takmičenja - Decembarski sprint kup sa 2 sprint trke u jednom danu i Novogodišnji sprint kup sa 2 sprint trke u jednom danu + Seminar stručnog osposobljavanja sa super zanimljivim temama i edukacijama koji je posetio mizeran broj ljudi što je jako žalosno.

Livelox DSK 1. trka          Livelox DSK 2. trka          Livelox NSK 1. trka          Livelox NSK 2. trka

U svrhu organizacije Prvenstva Beograda na dugoj i srednjoj distanci ažurirao sam dve šumske karte (Babe i Avala), dok sam u svrhu organizacije poslednja 2 takmičenja nacrtao 2 sprint karte (blok 2 i blok 1) i ažurirao još 2 sa dodatkom TC "Stari Merkator" koji sam takođe nacrtao kako za potrebe 1 sprint trke, tako i za potrebe navedenog Seminara. Bilo je tu još nekih poslića i manjih mapica Sportskog centra "Kovilovo", strelišta "Tamnava" i Vrdničke kule koji mogu poslužiti za promotivne i rekreativne orijentiring aktivnosti u kombinaciji sa još nekim sadržajem zabavnog karaktera.

Aktivnosti u maju i junu, kao i planovi za nastavak sezone 2023

Pretposlednjeg vikenda u maju završeno je postavljanje i poslednjih nekoliko fiksnih kontrolnih tačaka prve etape orijentiring poligona na Avali koju je osmislila i postavila orijentiring sekcija PD "Avala" na čelu sa mnom.

Kako je svečano otvaranje poligona bilo u vreme "Svetskih dana orijentiringa", tako smo i dane našeg sporta obeležili na adekvatan način. Svi koji su se prijavili i pojavili na otvaranju poligona mogli su besplatno da ga isprobaju odabirom jedne od 4 trening-mape.

Poligon je sada u fuknciji, a u planinarskom domu i restoranu "Čarapićev brest" možete odabrati i po pristupačnoj ceni kupiti neku od 5 trening-mapa (3 klasične staze, jedna picking controls staza i jednu koridor mapu).

Karte su odštampane na vodootpornom papiru, a5 formata, razmere 1:10.000.

Ubrzo nakon postavljanja poligona, ekipa Orijentiring saveza Beograda na čelu sa mnom bila je deo NIS-ovih sportskih igara gde je među zaposlenima izvršena promocija orijentiringa, a u okviru koje je 30-ak zaposlenih imalo trku. Njima je pre starta prezentovan sport, objašnjena su pravila i procedura starta, a zatim je samostalno trebalo da pređu stazu idealnom varijantom od 5 km.

Preko 90% onih koji su startovali je i završilo trku, a pojedini su imali i izuzetna vremena s obzirom da su se prvi put susreli sa našim sportom.

Dana 27.05.2023. održano je kolo Orijentiring sprint lige Srbije u beogradskom naselju Bele vode. Staza nedostojna ovog ranga takmičenja, laka, praktično bez izbora varijanti.

Tih dana sam zaradio i neku kijavicu, pa se nisam najbolje ni fizički osećao, ali s obzirom da mi nedostaju trke za OSLS i OLS, moram da nastupam i na onima na kojima inače ne bih, da ne moram - što kada nisam fizički adekvatno spreman, što kada znam da će biti ispod nekog prosečnog nivoa kvaliteta.

Zauzeo sam 3. mesto, bez nekih grešaka, a realno nije bilo gde i da se naprave...

Rezultati i prolazna vremena

Paralelno sa ostalim majskim dešavanjima, radilo se i na pripremi 3. i 4. kola Voždovačke orijentiring lige (VOL 2023). Pored delova karte koje sam nacrtao za prvo i drugo kolo, nacrtao sam i još jednu kartu za 3. kolo VOL - deo naselja Medaković 3 i dao mu novi pečat. Stara i nova karta su praktično neuporedive, a kartu i koncepcije staza možete pogledati na www.livelox.com - izaberite Srbiju za zemlju i pronađite 3. kolo VOL.

Kada smo odradili prepodnevnu trku koja se bodovala kao Kadetsko prvenstvo Beograda i kolo Orijentiring sprint lige Srbije, tu nije bilo kraj. Popodne smo se preselili u naselje sa druge strane ulice Vojislava Ilića - Medaković 2, gde smo organizovali 4. kolo VOL - urbanu srednju distancu. 

U toku organizacije popodnevne trke doživeo sam da mi drugi put za godinu dana ljudi prete šamarima, na šta imam nultu toleranciju, a samo nedostatak "muškosti" dvojice pretilaca ih je spasao od teških batina s moje strane, u svrhu samoodbrane.

To što sam od pojedinaca mlađi, ne znači da nemam dostojanstvo, da je njihovo postojanje na ovom svetu vrednije od mog i da je bilo kome ko je po godinama stariji od mene (a mentalno pitanje da li je) dozvoljeno da mi preti.

Ne bih trepnuo i uzvratio bih svakome, u samoodbrani, ko bi digao ruku na mene, koliko god godina da ima i kako god se on zvao i to svima treba da bude jasno, makar i svi započeti projekti propali.

To je sramota pojedinaca koje očigledno nisu svesni s obzirom da ne umeju da se izvine za svoje neartikulisano ponašanje prouzrkovano sopstvenim problemima koje ispoljavaju agresijom nad drugima.

Ukoliko bude bio organizovan, u 2024. godini imaćemo Voždovački sprint kup (VSK) umesto Voždovačke orijentiring lige. Ideja je da bude organizovano vikend takmičenje sa 3 trke u 2 dana, od čega bi imali dve klasične sprint distance i jednu urbanu srednju.

Vikend kasnije, u beogradskom naselju Železnik održano je još jedno kolo Orijentiring sprint lige Srbije. Organizator isti kao na Belim vodama, ali koncepcija staze neuporedivo bolja i interesantnija. Brza, protočna trka, teren sa puno detalja, jako lepa trka za promenu.

Nisam grešio, a prvo mesto sam možda izgubio tako što sam bio sporiji, a možda i zato što je startna stanica bila podešena na beskontaktni režim (što ne sme da se radi), pa je minimum 1 sekundu ranije počelo da mi otkucava vreme, ako ne i cele 2 (koliko sam zaostao za 1. mestom) ili 3, što bi mi donelo 1. mesto.

Kako ovo nećemo nikad uspeti da utvrdimo, ostaje mi samo da kažem da sam uživao u trci, iako sam se maksimalno trudio da je što brže istrčim i da se nadam da se organizatorima ovo više neće ponavljati (a desilo se i na 2. kolu OSLS u Pionirskom gradu...). Zauzeo sam 2. mesto.

Rezultati i prolazna vremena

Dan kasnije održano je Prvenstvo Srbije u miks (sprint) štafetama. Koncepcija staze bila je interesantna, ali karta nije bila ažurirana prema najnovijoj simbologiji.

Puno ekipa konkurentnih za prva 3 mesta, ali je ipak bilo očekivano da se borba za prvo mesto u seniorskoj konkurenciji svede na 2 ekipe, samo je bilo pitanje ko će biti istrajniji i fokusiraniji.

Iako je ovo bilo daleko od najjačeg sastava PD "Avala", uspeli smo da sastavimo ekipu i nastupimo na ovom takmičenju sa debitantkinjom od samo 12 godina u ekipi seniora.

Na žalost, i mala Sosa koja je trčala poslednju izmenu, ali i Irena koja je trčala 1. izmenu - bile su mp, odnosno jedna je preskočila pretposlednju kontrolu, a druga je overila pogrešnu i tako smo Savke i ja trčali uzaludno, mada, naravno, nije nam krivo što jesmo.

Ja sam zaista dao sve od sebe, pa čak i na iskustvo pokušao da uštedim nešto vremena (poznajući simobologiju, a s obzirom da nije ažurirana - neka mesta koja bi bila neprelazna, su zapravo bila prelazna i tuda sam kratio koliko sam bio u mogućnosti). Međutim, imao sam i jednu grešku od bar 20 sekundi (varijanta sa 8. na 9. KT), pa su neke uštede bile i uzaludne s obzirom na ovaj kiks.

U svakom slučaju, naša ekipa ovog puta bila je bez plasmana. Pobednicima čestitam, a ja se nadam da ću u nekom narednom periodu uspeti da sastavim ekipu konkurentnu za top 3, kao 2017. godine, kada sam kao član SK "Rtanj" sa svojim tadašnjim timom ovo prvenstvo i osvojio.

Takođe, nadam se da će ovo prvenstvo biti narednog puta organizovano u skladu sa svim važećim pravilima koja se tiču izrade karte.

Rezultati i prolazna vremena

Uporedo sa treninzima i drugim poslovima, bio sam angažovan i na promociji i reklamnoj kampanji za trku "Drina trail" koja je održana u okolini Bratunca, u Republici Srpskoj. Za nekih 20-25 dana uspeli smo da dođemo do preko 200 prijavljenih takmičara, dok je, na žalost, startovalo samo 109, najpre, po meni, zbog toga što je startnina bila besplatna. Mentalitet našeg naroda je očigledno takav da kad za nešto ne mora da plati, onda ima mnogo drugačiji pristup neko kada plaća. 

S obzirom da je trka prošla odlično u organizacionom smislu, da su svi učesnici koji su nastupili na trci jako zadovoljni i da nose lepe utiske, nadam se i želim organizatoru ove trke da narednih godina ima mnogo više trkača i trkačica.

Iste radne nedelje, ispred Orijentiring saveza Beograda, sa članovima SU "Urbana šuma", pomogao sam realizaciju promocije orijentiringa u OŠ "Marko Orešković". Lep ambijent, podrška direktorke i radnog osoblja. Nadam se da će se neki novi klinci sa roditeljima priključiti ovom klubu u novim orijentiring avanturama.

Takođe iste nedelje, imao sam celodnevnu aktivnost obilaska i reambulacije karte "Devojački bunar" za jedan posao u čijoj organizaciji je trebalo da učestvuje 8-10 ljudi, a od čije realizacije bi benefit imali i sami učesnici, realizatori, jedna sportska organizacija kao vlasnik karte i druga sportska organizacija kao vlasnik opreme.

Na žalost, zbog nestabilnog vremena posao je u neku ruku propao, odnosno odložen je za neki naredni period. Nadam se da će biti i realizovan, pre ili kasnije.

U svakom slučaju, nosim jako lepe utiske sa ovog izletišta na zapadnom obodu Deliblatske peščare. Baš je sređeno i odmah sam dobio želju da se tu organizuje i neko regularno orijentiring takmičenje, najpre klasična sprint ili produžena sprint distanca. Videćemo da li će postojati prostor da se u program nekog takmičenja ova želja i ispuni i realizuje.

U subotu 17. juna PD "Avala" imala je posle dužeg vremena svog predstavnika na Prvenstvu Srbije u planinarskoj orijentaciji iz programa Planinarskog saveza Srbije. Seniorska ekipa ne samo da je učestvovala, već je i osvojila sjajno 2. mesto u konkurenciji 6 ekipa.

Meni je ovo bilo prvo učešće na dnevnoj planinarsko-orijentacionoj trci, pored učešća na jednoj noćoj 2014/2015. godine i postavljanja/skidanja kontrola na jednoj dnevnoj i jednoj noćnoj trci na Avali.

Prešli smo oko 18 km sa nešto više od 600m uspona po brdima i šumama u okolini sela Ždrelo, pod homoljskim planinama. 

Kako se planinarska orijentacija trči sa topografskim kartama razmere 1:25.000 koje su od pre 30 i kusur godina, tako su greške na ovim trkama nešto neizbežno. Kao ekipa imali smo ih 3 - na trećoj KT oko 10 izgubljenih minuta, ka 11. KT 6 izgubljenih minuta i još 7 minuta ka 12. KT, što daje skupa oko 23 minuta viška. Uprkos tome, završili smo prvi, međutim Savke je jednu kontrolu promašio u toku razdvajanja (od 10. KT do cilja), pa nismo imali maksimalan broj bodova u ovom segmentu trke.  

Na vezivanju čvorova su se Savke i Mitya odlično pokazali i tu smo imali maksimalan broj bodova, dok smo na pitanjima i konačno izgubili 1. mesto s obzirom na puno negativnih poena najpre zbog davanja 1 tačnog odgovora na pitanjima gde je trebalo više tačnih da se zaokruži.

U svakom slučaju lepo iskustvo i rado bih se odazivao i na ostala takmičenja u ovom sportu, s vremena na vreme, kada nema nekih bitnih aktivnosti pod okriljem Orijentiring saveza Srbije i Beograda.

Ovo je pre svega dobra zabava jer idete u ekipi sa još 2 člana i prolazite kroz razne neizvesnosti koje nosi takmičenje na karti te starosti i te razmere.

Neuporedivo je takmičenje u orijentiringu i planinarskoj orijentaciji, iako ih neki ponovo polupoistovećuju i pripajaju. Zaista su totalno različiti sportovi iako koriste nekoliko istih (glavnih) rekvizita - mapu, kompas, čipove i prizme sa kontrolnim stubićima, pa zato i treba doživotno da ostanu odvojeni, kako kao sportovi, tako i kao Savezi.

U objavi na Instagramu sam obrazložio neke pojedinosti, pa koga interesuje, može tamo pročitati.

Poslednjeg vikenda u junu održano je tradicionalno orijentiring takmičenje "PTT kup" na Divčibarama. 

Nastupio sam samo 2. dana, na dugoj distanci i ovo je bio pun pogodak. Brza, jako protočna trka, uprkos tome što je na karti bilo 2-3 mesta sa nepreglednim deonicama. U svakom slučaju, za razliku od mnogih ranijih trka na ovom terenu, organizator se potrudio da nam pruži jedno novo iskustvo trčanja na ovom terenu. Bila je ovo jedna urbana duga distanca i jako me je podsetila na dugu distancu koju sam trčao na Mediteranskom prvenstvu u Egiptu 2018. godine.

Obično smo navikli da na Divčibarama idemo po šumskim jarugama, potočićima i šumama, ali je ovog puta bilo dosta trčanja putevima i kroz sve urbaniji centar ove planine. Vreme je bilo idealno za trčanje - prohladno, bez sunca i sparine, dok je trava bila mokra i hladila noge u toku trčanja, što im je davalo dodatnu svežinu da ovih 15.5 km sa preko 350m uspona ne padne tako teško kako možda na prvi pogled izgleda.

U ovih 96 minuta, napravio sam samo jednu grešku, od minut, na pretposlednjoj kontroli, dok sam na početku trke izgubio 20 sekundi na vađenju karte iz fascikle!

Ovo je ujedno i moja prva zamerka organizatoru jer ko nije dovoljno psihički čvrst, ovaj stres na početku trke jako može da utiče na dalji tok.

Druga zamerka je, kao i za PS u miks štafetama, to što nije ažurirana simbologija prema najnovijem, aktuelnom, standardu za karte. To su nedopustive stvari za ovaj rang takmičenja...

Interesantno je što karta, odnosno fajl karte, prolazi kroz ruke barem 4 čoveka i niko ne signalizira nikome da nešto nije u redu (organizator, kontrolor, predsednik komisije za karte, osoba zadužena za obradu vremena).

Zauzeo sam ubedljivo prvo mesto - rezultati i prolazna vremena

Što se tiče planova za dalje - plan je da 30. jula nastupim na planinskoj trci "Kopaonik trail race" na stazi od 15km. Pre toga ću biti barem 10 dana na pripremama na istoimenoj planini, a pre i posle odlaska na Kop radiću na pripremi za državna prvenstva na dugoj i sprint distanci koja me očekuju u septembru. Nadam se da će me zdravlje služiti, a da će pažljivo balansirani treninzi ići po planu u letnjem periodu koji je generalno rizičan zbog visokih temperatura.

Kako ne nastupam za reprezentaciju iz poznatih razloga, dok neki budu na prvenstvima i kampovima, ja ću vredno raditi u sopstvenoj režiji.

Priča oko EYOC-a još jednom potvrđuje kako moje reči o nedomaćinskom poslovanju OSS-a i ljudi koji se nešto tamo pitaju i odlučuju, tako i da treba da istrajem u principima i onome što tražim, a što mi priprada i što zaslužujem i za šta sredstava, dokazano i stoti put, očigledno ima, kad već može da se rasipa za druge stvari.

Kada bih bio delegat na Skupštini i/ili član UO OSS postavio bih sledeća pitanja:

• zašto su Hrvati pametniji od nas pa mogu da pošalju kombi sa jednom ekipom takmičara i 1 trenerom, pri tom bez odlaska na trening kamp pre održavanja EYOC-a, dok mi idemo i na kamp u punom sastavu i vodimo prekobrojne takmičare koji nisu ispunili određene norme i samim tim opravdavamo odlazak 2 umesto jednog trenera, dok se sa druge strane plasira priča kako nema para za ono što ja tražim kao senior, a na kraju Hrvati ostvare neuporedivo bolje rezultate? U čemu je tajna, da li znate?
• Da li ste svesni da ste samo na odlasku na ovo takmičenje, zajedno sa pripremom na istoimenim terenima 2 meseca ranije, potrošili barem 1000e uzaludno i time direktno uticali da ima manje novca za druge reprezentativne i aktivnosti Saveza, a da ne upoređujem iznose onoga što je meni ili bilo kom senioru bilo potrebno u pripremi za svetsko seniorsko prvenstvo, ali samim tim i druga reprezentativna takmičenja? Ili, da je sa tim novcem mogao još 1 takmičar da ode na WOC? Ili, da je sa tim novcem moglo da se plati 30 punih pansiona za, recimo, kamp na Divčibarama, Fruškoj gori ili Resavici (što bi bilo dovoljno da npr. 5 osoba bude 6 dana na ovim terenima i da trenira)?
• Kako sam došao do iznosa od preko 1000e - pa ovako: 2 takmičara viška + 2 prateća lica viška. Umesto 11 ljudi koji su bili u Bugarskoj, 7 je trebalo/zaslužilo da ide na EYOC - 6 takmičara i 1 trener. Ako računamo da su bili tamo 4 dana, da svaka osoba "košta" 50e po danu - 4x(4x50e)=800e to je samo za sam nastup na EYOC-u. Gde je tu prethodni odlazak na kamp i plaćen prevoz i ostali troškovi od strane OSS-a? - Sve to zajedno daje pomenutih preko 1000e.

Boga mi, iz ove mini analize vidimo da OSS sjajno funkcioniše - nikad bolja priča nije bila za mlade reprezentativce i njihove trenere. Videćemo da li će i oni čim zagrebu prvu zvaničnu ili prvih par godina seniorskog staža da nestanu sa orijentiring scene, kao mnogi pre njih, čime će, što bi neki rekli, da "opravdaju uloženo u njih".

Ja ću biti tu da ih ispratim, kao i mnoge do sada zbog kojih za mene nije bilo sredstava, zbog kojih sam sputavan u svom bržem i boljem razvoju, kao i zbog kojih sam izostavljan sa pojednih spiskova. Samo napred, što bi neki rekli - "za našu decu"!

Svako neka radi kako misli da treba, a vreme će pokazati. Međutim, tada će biti kasno da sa mnom pričate o bilo čemu - može, eventualno, o vremenskoj prognozi, ukoliko budem baš bio raspoložen. Mada, sa neznalicama zaista izbegavam da razgovaram, osim ako nisam prinuđen.

Polugodišnji rad i 17. titula sa državnih prvenstava

Iako sam mnogo o čemu mogao da pišem u proteklom periodu, opredelio sam se da ipak to malo prolongiram dok ne prođe prvo ovogodišnje državno prvenstvo, kako bi sve reči imale dodatnu težinu nakon osvajanja 17. titule državnog prvaka, od kojih su 14 individualne, a još 3 su ekipne.

Za početak, nadovezao bih se na prethodni post i njegove krajnje rečenice da obavestim javnost da do dana današnjeg Zapisnik sa sednice UO OSS-a nije objavljen i ne može se videti odgovornost članova UO po imenima za moj neodlazak na Svetsko prvenstvo i uopšte moje onemogućavanje za dalji razvoj i ostvarivanje visokih ciljeva i za naš sport značajnih sportskih rezultata.

Dalje, krenuo bih od projekta mog kluba, PD "Avala", odnosno načelnika i predsednika društva sa mnom vezanog za orijentiring poligon na Avali. Plan nam je da u narednim godinama obuhvatimo celu površinu Avale sa fiksnim kontrolnim tačkama koje će biti deo jedinstvenog orijentiring poligona koji bi imao svrhu infrastrukture za trening i promociju orijentiringa na Avali.

Prva faza ovog projekta je pri kraju i uskoro ćemo objaviti datum svečanog otvaranja, kao i način korišćenja istog.

Sredinom decembra održan je i Seminar stručnog usavršavanja u organizaciji Orijentiring saveza Beograda, a moja uloga osim pripreme celog događaja bila je i da kao predavač obučim polaznike kursa da samostalno crtaju orijentiring karte u sprint standardu, da pripreme kompletnu podlogu za crtanje karte u svim mogućim o-standardima, itd.

Uporedo sa prethodno iznetim dešavanjima išla je priprema i drugih projekata, što Orijentiring saveza Beograda, što dela PD "Avala".

Banat Open je dvnodnevno takmičenje u organizaciji PD "Avala" koje će klub ove godine organizovati ponovo posle više godina pauze. Fantastičnim terenom, nikad korišćenim za orijentiring, želimo da učesnicima pružimo iskustvo koje će pamtiti doživotno u najboljem sećanju.

Mile Stevanović je odradio sjajan posao što se tiče crtanja karte, a ja sam već pripremio većinu vrlo izazovnih staza.

Biće ovo orijentiring praznik za sva vremena!

Pored pripreme Banat Opena, dalje sam pripremao i Beogradski sprint kamp koji je ove godine imao rekordnu posećenost i u vidu ukupnog broja takmičara, a posebno u vidu inostranih učesnika. Na kampu su učestvovale i 3 ruske takmičarke svetskog ranga - Galina Vinogradova, Veronika Kalinina i Ekaterina Savkina. One su, svaka ponaosob, bivše juniorske i seniorske, evropske i svetske prvakinje. Neverovatna čast bila je ugostiti ih, a pritom i dobiti sve pohvale za koncepcije staza i nacrtane/ažurirane karte.

Paralelno sa kampom, u subotu uveče, održano je i novoformirano "Otvoreno noćno prvenstvo Beograda" održano na Adi Cigalniji. Jako sam srećan da je sve prošlo u najboljem redu i zalagaću se da se ovo takmičenje organizuje i u budućnosti.

Svi učesnici otišli su kućama zadovoljni, ali svakako ima prostora za podizanje celog događaja na još viši nivo.

Istakao bih da sam za svrhu kampa nacrtao nove delove nekoliko orijentiring karata, kao i da sam postojeće korišćene na kampu u potpunosti ažurirao i prilagodio svim važećim standardima za crtanje karata.

Uporedo sa pripremom i realizacijom kampa ispred Orijentiring saveza Beograda, radilo se i na pripremi i realizaciji još jednog novog projekta PD "Avala" - Avala trail race - planinska trka, komercijalnog tipa, za sve ljubitelje planinskog, odnosno trail trčanja.

Za prvi put, trku smo organizovali vrhunski, a verujem da će kroz nekoliko godina ova trka doživeti pravi bum sa preko 1000 učesnika.

Moj utisak je da smo ovladali svim organizacionim sposobnostima potrebnim za održavanje raznih vrsta sportskih manifestacija i da to ljudi prepoznaju i da rado dolaze na sve naše trke.

Međutim, iza svih ovih realizacija stoji naporan rad i trud, uz mene, još 2 čoveka (Nikola Spasković i Slobodan Gočmanac) kojima sam jako zahvalan što su pre svega vredni i kvalitetni ljudi, otvoreni i raspoloženi za svaku vrstu razmatranja planova i projekata, a onda i na svakom trenutku saradnje u realizaciji bilo čega što zajednički osmislimo.

Sa takvim ljudima pravo je zadovoljstvo sarađivati i jako sam ponosan na sve što radimo.

Nakon BSK-a i Avala trail-a u februaru, usledila je Skupština Orijentiring saveza Srbije na kojoj je održano proglašenje najboljih iz 2022. godine, kao i početak sezone orijentiring takmičenja za mene.

Na Skupštini nisam bio iz principa, a ne zato što nisam mogao. Jednostavno ekipa koja uništava naš sport svojim neradom/lošim radom ne zaslužuje moje prisustvo. Ostatak ljudi koji ništa ne preduzimaju iako mnogo što šta imaju da kažu povodom "rada" OSS-a praktično postaju njihovi indirektni saučesnici u tome da naš sport propada iz dana u dan, ili da budem precizniji - preživljava iz dana u dan.

Svoja zaslužena odličja uručio mi je predsednik društva na jednom od sastanaka kluba, uz prijatnu atmosferu članova. Ove godine nagrade iz OSS-a za najbolje su izostale u odnosu na prošlu godinu, tako da je vrednost medalje, pehara i diplome u iznosu od 600-800 dinara cela nagrada za sav rad, trud i rezultate u 2022. godini. Jednom rečju - sramota.

Početak takmičarske sezone za mene je bio u Palanci, na jezeru Kudreč - duga distanca i 1. mesto dan pre trke koju sam sa klubom organizovao u naselju "Stepa Stepanović" na novom delu karte koju sam nacrtao.

U Palanci nisam grešio, a kada sam stigao Mareta i kad mi je bio na vidiku negde na polovini trke, nisam nešto previše žurio niti se kidao. Rutinska pobeda bez nekih grešaka na tehnički lakom terenu sa izrazito lakim i nezanimljivim poslednjim delom staze.

Rezultati i prolazna vremena

Trka se bodovala kao 1. kolo Orijentiring lige Srbije.

Usledilo je malo više posla oko crtanja karte, odnosno ispravljanja prošlogodišnje za PSK "Pobeda" i takmičenje od značaja za grad Beograd - Memorijal Čika Duška Jovanovića, zatim oko crtanja karte za WRE trku u sklopu 2. kola Voždovačke orijentiring lige koju 2. godinu za redom organizuje moj klub - PD "Avala", kao i oko organizacije Trofeja Beograda na novoj karti Miljakovačke šume.

Karta Mirijeva koju je prošle godine radio Banković a o kojoj sam pisao na ovom linku dobila je totalno novi sjaj i sada je kako valja. Kada sam dobio fajl prošlogodišnje, ustanovljeno je da je razmera bila totalno pogrešna, tipa 1:3180 umesto 1:4000, a neverovatan broj detalja na terenu je takođe sređen i izmenjen.

Ona prošlogodišnja trka je zaista bila poraz orijentiringa kao sporta... Ali, eto, sad je rešeno i ove godine i od rumunskih takmičara imam pozitivne utiske, uprkos tome što je korišćen isti teren 2 godine za redom za organizaciju WRE trke, a start i cilj su bili praktično na istom mestu, što je takođe nedopustivo i protivno svim pravilima, međutim tu odgovornost treba da snose i IOF savetnik i sam organizator, ali s obzirom da OSS jedva i postoji, znamo kako se svi kiksevi završavaju... bez ikakvih posledica...

U svakom slučaju, bitno je da ima pomaka, ako ništa drugo onda u novoj, kvalitetnoj karti i pokošenoj travi oko takmičarskog centra.

2. kolo novoformirane Orijentiring sprint lige Srbije i moj prvi nastup na sprint trkama ove godine zabeležen je na Košutnjaku na novoj karti Pionirskog grada na Košutnjaku. Moj drugar Đole Arizanović uložio je jako puno truda i energije da nam svima pruži nešto novo - kartu odrađenu iz lidar podloge, uz dodatak svog rada na terenu.

S obzirom da se trka bodovala i kao Juniorsko prvenstvo Beograda, po službenoj dužnosti sam bio uključen oko pomoći u obezbeđivanju infrastrukture za takmičarski centar i slično, tako da sam znao koliko je energije uložio i samo mogu da kažem da mi je žao što nije imao adekvatnu podršku i istu energiju ostalih članova svog kluba u organizaciji ove trke.

Bilo je tu prilično organizacionih problema zbog kojih sam i sam morao da intervenišem i šteta je da toliko uložena energija ne bude ispraćena i od ostatka članova organizacionog odbora. 

U svakom slučaju, u poslednji čas, uz moju pomoć, dovedeno je sve u red da trka može da se organizuje regularno i pristojno, kako je na kraju i bilo, ali ne više od toga.

Što se tiče mene, osvojio sam ubedljivo 1. mesto, a bilo je 2 sitne greške - 1 u odabiru varijante, a 1 jer sam promašio kontrolu pred kraj trke za par desetina metara, mada mi je taj deo terena malo i sumnjiv - da li je baš najtačnije nacrtan jer se radilo o nekim objektima koji su morali da se docrtaju ručno, mimo lidara.

Rezultati i prolazna vremena

Organizacija Trofeja Beograda dan kasnije prošla je fenomenalno, sa preko 260 učesnika na novoj karti Miljakovačke šume koju je Orijentiring savez Beograda isfinansirao, a čime se nastavlja ulaganje u infrastrukturu za rad i trening svih kategorija sportista, kao i obogaćivanje terena za organizaciju različitih takmičenja na teritoriji grada Beograda.

Dve nedelje nakon Trofeja organizovao sam sa klubom 2. kolo Voždovačke o-lige i WRE trku na novoj karti naselja "Medak 2" dok sam vikend kasnije trčao Beogradski maraton, odnosno želeo sam da istrčim ceo maraton (42.195 km) međutim usled teške upale kvadricepsa, morao sam da stanem na 35. km kako ne bih rizikovao tešku povredu pred državno prvenstvo na srednjoj distanci.

Odluka da trčim ceo maraton doneta je u decembru kada sam bio u full treningu usled manje obaveza i jer je tada već bilo jasno da više neću trčati za reprezentaciju niti ići na reprezentativne kampove. 

Trebao mi je novi izazov za redovnije treniranje i motivaciju sam pronašao na taj način. Na žalost, nisam uspeo da cilj i ispunim, međutim jedna mala pobeda je ipak ostvarena - do tog trenutka moj najduži trening, tj. moje najduže trčanje bez pauze bilo je na treningu 2017. godine - 28 km na Adi Ciganliji. Sada je lestvica pomerena na 35 km, a neki drugi put ću ostvariti i taj cilj od 42.195 km.

Ne bih trošio puno reči ovde. Prošao sam pola dužine praktično u sekund prema planu, iako sam manji bol počeo da osećam već na 14. km, ali je i dalje išlo sve to glatko i lagano.

Međutim, između 24. i 28. km upala je eskalirala i već mi je bilo jasno da zamišljeno vreme od 3:10 za ceo maraton neće biti realizovano.

Poželeo sam da probam da završim trku kakvo god vreme bilo, međutim iako sam jako dobro trpeo bol od 28. do 35. km, shvatio sam koje su moguće posledice i da mi je taj rizik sada neisplativ i nepotreban, pa sam trku završio 7 i kusur km pre zvaničnog cilja.

Ispostavilo se da je procena bila dobra - oporavak je trajao sporo i ne tako lako, ali ako imamo u vidu da sam pobedio prilično ubedljivo na državnom prvenstvu na srednjoj distanci u orijentiringu 13.05.2023. vidi se ipak racionalno razmišljanje kojim se standardno vodim.

Nekoliko dana nakon maratona sa OSB-om sam organizovao Gradsko školsko takmičenje sa novim rekordom od oko 150 učesnika, dok sam 11. maja bio angažovan i na pripremi i realizaciji Državnog školskog prvenstva održanog na Adi Ciganliji.  

To je bio čist poslovni odnos i prilika da uz malo truda zaradim neplanirano dodatni novac i to je jedini razlog zašto sam prihvatio ulogu planera staza, postavljača kontrola i da proverim i malo izmenim kartu koju sam već preradio i proširio za potrebu organizacije Beogradskog sprint kampa, odnosno Otvorenog noćnog prvenstva Beograda.

Kako kontrolor takmičenja nije bio na licu mesta na dan održavanja trke, niti je izlazio na teren pre održavanja, praktično sam odradio 5 uloga odjednom, što je, naravno, moralo da adekvatno bude i plaćeno.

Nakon ova 2 školska prvenstva, Beograda i Srbije, održan je Memorijal Ćika Duška Jovanovića, za koji sam, kao što je rečeno, preradio i ustrojio kartu za sprint distancu održanu prvog dana, na kojoj nisam trčao. Drugog i trećeg dana Memorijala sam trčao - 2. dana bilo je, pomenuto, državno prvenstvo na srednjoj distanci, a 3. dana (WRE) trka za svetsku rang listu i kolo Orijentiring lige Srbije.

Na prvenstvu Srbije odradio sam sjajan posao i istrčao trku praktično bez greške. Ispunio sam cilj u osvajanju 17. titule prvaka Srbije, dok je ovo 14. individualna titula pored 3 ekipne. Skor je: 4 titule državnog prvaka na sprint distanci, 5 na srednjoj distanci, 4 na dugoj distanci, uz 1 u miks štafetama, 1 u nokaut sprintu i 2 u šumskim štafetama, a sve to sa 4 različita kluba.

Na žalost, na ovoj trci 2. dana doživeo sam tešku povredu, odnosno neverovatne rane od iskidanih žuljeva na obe noge kakve nikad u svojoj sportskoj karijeri nisam imao... Kada sam došao kući, bio sam u velikoj dilemi šta da radim - da li uopšte da idem na trku sutradan, na dugu distancu ili da ostanem kod kuće.

Iz aspekta ovog trenutka, kada pišem blog, mislim da je pametnije bilo da nisam uopšte polazio na put i nastup na dugoj distanci, međutim, nadao sam se da ću sa bandažama uspeti da izdržim i istrčim trku na mišiće, bez previše uticaja rana na samo trčanje. Ispostavilo se da je moja velika želja ipak bio neracionalan postupak. To što mi fale bodovi za ligu i što treba da osvojim bodove i za sebe i za klub zapravo nije dovoljan razlog da sebe stavljam u rizik da ne treniram narednih nekoliko nedelja... Da je državno prvenstvo, pa i da kažemo da sam morao, ali za sve ostalo, zaista nije toliko vredno.

Rezultati i prolazna vremena PS na srednjoj 2023

Što se tiče organizacije samog takmičenja i prvenstva Srbije, ovaj deo terena gde je bila srednja distanca je ažuriran i karta je bila dobra. Koncepcije - tu i tamo, moglo je to još bolje, sa manje kontrola u pravolinijskom nizu vrtača, ali se vidi napredak i trud da se sa više kontrola zakomplikuje posao takmičarima. Ono što sam primetio i što mi je jako zasmetalno je netačno izmeren uspon. 

Na karti i u biltenu je pisalo 180m uspona na stazi od 4.5 km vazdušnom linijom, međutim, kada sam izmerio uspon idealnom varijantom došao sam do 260m uspona, dok sam ja svojim varijantama popeo 280m. Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju...

Sutradan, na dugoj distanci, ista priča vezana za uspon - nakon trke izmerio sam 610m uspona idealnom varijantom, dok sam ja popeo oko 660m. Osim toga, deo karte oko 2. KT apsolutno ništa ne valja i tu sam izgubio skoro 3 minuta. Između 5. i 6. KT takođe fali veliki put, dok je uopšte taj deo karte sav pod znakom pitanja od 1. do 7. KT, a saznao sam da tu reambulator karte za srednju nije ni zalazio, tako da je jasno zašto postoji razlika između ova 2 dana. Oko 25. KT takođe ista priča kao oko 5. i 6. KT, svašta nešto tu fali...

Smatram da je ovo za jedan klub koji dobija od grada Beograda 200.000,00 dinara za organizaciju ovog takmičenja, koji prihoduje od startnina za 3 dana trka još barem oko 150.000,00 dinara i možda još nešto dobija od opština Despotovac i Žagubica ovo nedopustivo. Ljudi, shvatite da je tačna karta osnovno sredstvo za orijentisanje i ako ona nije dobro nacrtana ili nekoliko godina nakon crtanja nije kvalitetno ažurirana - vi time direktno utičete na regularnost trke i vređate inteligenciju ljudima koji prave greške koje nisu do njih...

Tako sam, pored sve muke sa žuljevima i još uvek prisutnim blagim umorom od maratona, morao još da se nerviram oko netačne karte. Biću iskren, greška na 8. KT od oko 1.5 minut je isključivo moja jer sam skrenuo na skretanju ranije, mada i to pitanje da li bih uradio da mi je fokus bio kako treba, tj. da se nisam prethodno nervirao oko karte i da nisam imao povredu, ali ajde.

Sve u svemu, osim ove moje greške i možda nekih 30 sekundi izgubljenih pred 12. kontrolu, ja nisam grešio. Pored ovih skoro 3 minuta izgubljenih na 2. KT zbog loše karte, imao sam još 2 stajanja između 5. i 6. KT i pred 25. KT još toliko zbog nesigurnosti izazvane neažuriranom kartom. Što se ova 2 aspekta tiče, u zbiru sam izgubio oko 6 minuta, pa je zaista fascinantno da uz 1/3 hodanja na stazi, uz kukanje 2/3 vremena na stazi i razmišljanja u više navrata o odustanku, kao i uz loš pejs i tamo gde sam trčao (odnosno trčkarao), ja zauzimam 3. mesto i imam relativno mali zaostatak za dvojicom domaćih takmičara koji su bili ispred mene.

U svakom slučaju, preživeo sam nekako nedelju i sad vidam rane. Nadam se da će se vreme što pre prolepšati da mogu da vozim bajs makar, dok će trčanje sačekati neko vreme...

Rezultati i prolazna vremena 3. dan

Na livelox.com možete pronaći simulaciju mog kretanja, kao i kretanje drugih takmičara na poslednjim takmičenjima.

Treba imati u vidu da sam pre ove 4 trke poslednji put trčao sa kartom i kompasom na testu karte Miljakovačke šume sredinom marta, a pre toga na takmičenju u Makedoniji. Forma je prolazna, a klasa večna 😉