Posle više od 2 meseca pauze zbog obaveza oko prijemnog ispita, raznih drugih problema pre i posle upisa, stvarno mi je trebalo malo da odem iz Palanke. Bio je to najteži period u mom životu. Nisi sav svoj kada ti ništa ne ide od ruke, kada skoro 2 meseca ne radiš stvari na koje si navikao i koje voliš (treniranje, takmičenja, izlasci,...) već samo učiš. Od stresa sam smršao 4 kg.
Iako me je ovaj sport naučio da se nosim psihički sa raznim poteškoćama, ovog puta ni to nije pomoglo... Dosta vremena je bilo potrebno da se kako-tako "sredim".
Na Kopaonik sam stigao 14. jula, rastrčao oko 9km i lepo se naspavao. Sledećeg dana sam uradio trening sa kartom. Bio je to prvi tehnički trening posle dosta vremena. Napravio sam stazu sa relativno malo uspona kako se ne bih mnogo umorio za predstojeće trke što je bilo sasvim dovoljno da se podsetim starih dobrih navika.
U utorak 16.07. je bio prvi dan takmičenja - duga distanca.
Prvu i jedinu veću grešku sam napravio na 7. kontroli. Kada sam bio na grebenu blizu kontrole, mislio sam da se nalazim između 7. i 8, krenuo sam ka severoistoku, uočio veliki put, relocirao se i vratio na pravo mesto. 
Sledećeg dana 17.07. je bila srednja distanca na istom terenu.
Krenuo sam opet sigurno, bez problema našao prve 4 kontrole, a onda veliki pad koncentracije.
Stigao sam takmičara iz svoje kategorije koji je ka 5. kontroli išao u pogrešnom pravcu. Jurnuo sam posle 4. kako bih ga stigao, a nisam iskontrolisao pravac. Tada sam izgubio svaku šansu za bolji plasman.
Od narednih 15 kontrolnih tačaka, napravio sam 6 velikih grešaka, a višak minuta za prvoplasiranima se samo gomilao.
Posle dana pauze, u petak 19.07. na programu su bile 2 trke - pre podne šumski sprint, a uveče noćna trka.
Kada sam pravio taktiku za sprint mislio sam da će biti samo par kontrola u tom šumskom delu, a ostatak u urbanom, ali sam se prešao. Oko 80% staze bio je u tom prvom, težem delu. Greške su se nizale jedna za drugom. U glavi mi je bilo samo da završim trku.
Što se tiče noćne trke, prvi i glavni problem je slaba lampa, koja osvetljava, recimo, 3 metra. Ali, na trećoj, šestoj i devetoj kontroli je greška isključivo moja.
Treća - mislio sam da sam severno od nje i nastavio uzbrdo. Šesta - loš pravac. Deveta - loš pravac i uopšte varijanta jer sam krenuo bez plana. Ostalo nije bilo loše.
.jpg)
Nakon 1 dobro i 3 loše istrčane trke sledi, možda za neke, veliko iznenađenje. Uprkos slaboj formi, uspeo sam da ponovim rezultat od prošle godine na trci za svetsku rang listu. Ovog puta sam se nalazio u mnogo "većem društvu", pa je samim tim ovogodišnja bronzana medalja značajnija od prošlogodišnje.
Drago mi je što mogu biti ponosan samim sobom. Analizirajući trke na Kopaoniku, shvatio sam da osmogodišnje iskustvo konačno dolazi do izražaja, što daje veliki podstrek za dalji napredak i, nadam se, značajnije rezultate.
Imao sam 2 veće greške. Opet ista priča kao drugog dana. Na trećoj kontroli sam stigao takmičara iz svoje kategorije koji me je povukao na pogrešnu stranu i tu sam izgubio 1.5 minut.
Sledeća greška je bio ulaz na 5. kontrolu. U putu do nje sam pogledao opis, ali na pogrešnom mestu. Gledao sam u treću umesto u petu, a samim tim je i mesto na koje sam prvobitno došao bilo pogrešno. Mislio sam da je kontrola u podnožju, a ona je bila na severozapadu kamena. Tu sam izgubio isto oko 1 minut.
Na kraju veliko treće mesto na trci za svetsku rang listu (WRE). Veličinu ovog rezultata predstavlja i činjenica da sam osvojio skoro 1000 bodova što je najviše do sada.
Na žalost, poslednju trku Kopaonik OPEN-a sam morao da preskočim. Svadba na kojoj sam bio dever nije mogla da se izbegne, pa tako nisam imao ukupan plasman. Krivo mi je, ali dobro. Bitno je da sam uradio ono zbog čega sam došao - napravio rezultat i uživao svakog dana provedenog na Kopaoniku.
Posle takmičenja u planu je bio reprezentativni kamp. Trajao je 4 dana. Na žalost, moram da primetim, da je pripremljen u poslednjem trenutku što je malo neozbiljno od strane organizatora tj. saveza.
Posle takmičenja u planu je bio reprezentativni kamp. Trajao je 4 dana. Na žalost, moram da primetim, da je pripremljen u poslednjem trenutku što je malo neozbiljno od strane organizatora tj. saveza.
- Na prvom mestu smeštaj - spavali smo u Brzeću na znatno nižoj nadmorskoj visini, a na treninge smo putovali 2 puta dnevno i gubili 1-2 sata u prevozu.
- Treninzi - kratki, nedovoljno dobro osmišljeni i odrađeni na pogrešnom mestu. Npr. trening na 1:4000 (šumski deo koji je korišćen na sprintu i noćnoj u sklopu Kopaonik OPEN-a) je po meni bio nepotreban - ako uzmemo da je kamp u sklopu priprema za prvenstvo Jugoistočne Evrope, a tamo je sprint tipično gradski, onda je jasno zašto mislim da je ovaj trening mogao drugačije da se organizuje (bilo šta drugo na 1: 10 000).
- Takođe, trening u ponedeljak popodne, linijska orijentacija, za nas iskusnije je trajao 25-30 minuta što mislim da je kratko.
- Utorak, trening izbora varijanti, monotono trčanje od 6 minuta po putu do prve kontrole, a isto tako i od druge do treće - mislim da je moglo da se napravi malo više kretanja po šumi, da se izbor najbrže varijante ne svede samo na put.
- Sreda ujutru - nepotrebna pauza dan pred završetak kampa.
- Naravno, ako ništa drugo, možemo biti srećni što je kamp uopšte održan :)
.jpg)
