Spanija - COMOF kup (mediteransko prvenstvo)

Reših i ja da napravim blog...

Nakon 4 meseca zimskih priprema (Blažovih), 5-6 puta nedeljnog trcanja po snegu i hladnom otisao sam na prvu trku u 2012. godini. U periodu od 09.02.-13.02. održano je Mediteransko prvenstvo za juniore i seniore u predgrađu grada Alikante-a na jugu Španije. Sa "srpskih" -27 na "španskih" +17 stepeni. To je dodatno otežalo trčanje na terenu koji je veoma specifičan. Prvi put sam trčao na takvoj vrsti terena: kamenita podloga duž cele karte (a ja u butonkama sa spajkovima), bodljikavi žbunovi mediteranske trave i tek po negde četinarska šuma (jelke).

Prvog takmičarskog dana je bila promotivna sprint trka u kojoj su svi muškarci (juniori, seniori, veterani) trčali u istoj kategoriji. Zauzeo sam 34. mesto od 55 takmičara. Rezultati

Na trećoj kontroli sam napravio grešku od jednog minuta prvo u odabiru varijante, a zatim sam morao i da zaobilazim gradilište koje nije bilo ucrtano na karti. Nakon toga, izmedji 5. i 6. kontrole na nizbrdici iskrećem stopalo zbog krupnog sljunka i visokih patika (koje su samo za ravnu podlogu) i tu gubim 20 sekundi zbog hodanja. Do kraja sigurno, bez nekih grešaka.

Druga 2 dana sam trčao u kategoriji M20, inače godinu-2 dana starijoj kategoriji.

Drugog dana je po programu bila srednja distanca gde sam bio 5. od 32 takmičara, a 4. od reprezentativaca na mediteranskom prvenstvu.

Prve 4 kontrole sam odradio dobro, bez nekih problema. Petu kontrolu pretrčavam i gubim 20 sekundi, dok me je 6. kontrola, zbog odabira varijante, koštala medalje. Nisam video put koji vodi ispod četvrte kt do uvale koja vodi na kontrolu, nego sam otišao preko brda i tu izgubio minut, ako ne i više... Do 20. kontrole je sve bilo ok, ali tu pravim grešku, skrećem na zemljani odsek pre, ali posle 30tak sekundi pronalazim gde sam i nalazim kontrolu. Do kraja sigurno.       Rezultati

Trećeg, ujedno i poslednjeg, dana bila je duga distanca. Do prve kontrole bez problema, ali zato od prve do druge... Odmah sam promašio uvalu, ušao sam u prvu desno, umesto pravo i krenuo ka 6. kontroli. Kada sam sišao do puta i do ovog kao bazenčića stao sam zbunjen. Posle 30tak sekundi shvatio sam gde sam i nastavio, sekao brdo i izašao na "jači" put. Plan mi je bio da prodjem pored osveženja i da nastavim polu desno. Ja to osveženje nisam video, pretrčao sam raskrsnicu i otišao desno van karte... Posle par minuta trčanja shvatio sam da nešto nije u redu, skrenuo na sledeći put i krenuo nazad. Vratio sam se na kartu ali nisam znao gde sam, vrteo sam se tu par minuta dok nije naišao jedan takmičar i pokazao mi. Tu sam izgubio 10-12 minuta... već mi je bilo svega preko glave, poludeo sam i rekao sebi "idem samo sigurnim varijantama da pređem stazu do kraja". Tako je i bilo i urodilo je plodom sve do 6. kontrole gde u njenom reonu gubim 3 min, a zatim sam na 8. kt u reonu izgubio 4 minuta... kao i na srednjoj, greška ne ide sama, takođe u reonu 9. kontrole gubim novih 4 min. Za 10. kontrolu biram lošu varijantu i umesto levo putem, otisao sam pravo kroz kanjon gde sam gubio vreme 2 puta na silaženju sa visokog kamenja i na toj kontroli imam 2-3 min viška. Do kraja sam išao sigurno uz zanemarljive korekcije azimuta. Sve u svemu, mnogo grešaka i na kraju očajno 20. mesto od 32. takmičara sa više od 25 minuta grešaka.  Rezultati

Bila je to prva trka u 2012. godini. Fizički sam jak i izdržljiv, taj deo sam dosta popravio (a biću još jači i brži) u odnosu na prethodne godine, ali sam tehnički slab, u toj brzini ne mogu skroz da ispratim kartu. Fale mi tehnički treninzi, ali se nadam da će se i taj deo stabilizovati kad krene sezona u Srbiji.

Retrospektiva vol. 5 (2011. godina)

Poslednji post u nizu serijala "Retrospektiva" - 2011. godinu obeležila je 41 trka, transformacija balkanijade u prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC (gde sam osvojio srebrnu medalju na sprint distanci u Kruševu, Makedoniji), prvi put učešće na kampu sa profi takmičarima (na Kopaoniku, sa Dizelom koji je osvojio srebrnu medlju na evropskom prvenstvu godinu dana kasnije na sprint distanci, Sirakovim i ostalom ekipom bugarskog tima), prvo mesto u kupu i na nekoliko državnih prvenstava (sprint, srednja, kratka, noćna). Ovaj progres je samo nastavljen trend započetih, ozbiljnijih treninga 2010. godine. Međutim, sve je to i dalje bio proces učenja i sazrevanja, mog lično, jer se i dalje "plivalo" u izgradnji stavova i odgovarajućeg trening programa s obzirom na nedovoljno dostignut nivo znanja, uslova i ozbiljnosti u tom trenutku na nivou saveza. SEEOC u Makedoniji je klasičan primer tog sazrevanja gde su rezultati na srednjoj i dugoj mogli biti mnogo bolji da je bilo mnogo više iskustva na jakim trkama gde bez obzira na plasman sazrevaš psihički i navikavaš se na taj vid pritiska koji nosi nastup za reprezentaciju. Iz tog razloga, iz današnje perspektive kada ovo pišem (23.01.2019.) smatram da je bila greška što već iste godine nisam trčao sve trke u Srbiji u kategoriji seniora (M21E), ali je svakako bio pomak što ih je bilo makar 5-6. Karte su kompatibilne sa rezultatima koji se nalaze na desnoj strani bloga, ispod "starih i popularnih postova" i "bitnih linkova". 

Retrospektiva vol. 4 (2010. godina)

2010-u godinu obeležilo je 39 trka i moje prvo reprezentativno odličje - srebrna medalja na dugoj distanci na balkanskom prvenstvu u Belogradčiku (Bugarska). To je ujedno bilo i poslednje (13.) po redu balkansko prvenstvo, a od 2011. se umesto balkanijade organizuje prvenstvo jugoistočne Evrope - SEEOC. 

Letnji kamp održan na Kopaoniku je došao standardno kasno, posle evropskog juniorskog prvenstva. Iako fizički pripremljeniji nego prethodne godine, još je to bilo jako tanko, a iskustvo na jačim inostranim trkama - praktnično nikakvo. Sve se to odigra u par dana i da bi mogao da budeš u datom trenutku na tom, jako zahtevnom nivou, potreban je savez kao institucija da stoji iza tebe, a ta institucionalnost povlači i sve ostalo, te je očigledno gde leži problem. 
No, kako je vreme prolazilo, imajući u vidu da sam 2010. imao 16 godina, polako sam shvatao celu problematiku i tražio način da se uprkos svemu pripremim što bolje. Produkt toga, a pre svega sopstvenim radom, radom sa Blažom Maksimovićem, Dejanom Ilićem i ostalom ekipom bilo je ono što dolazi u nizu godina - 2011, 2012. i 2013; ako se to može nazvati "nekim" rezultatima. Mada, gledajući to iz perspektive vremena kada pišem ovaj post (05.01.2019. god.) i stavova koje sam izgradio, nije to ništa specijalno i ništa nedostižno, što se ispostavilo i sa par mlađih takmičara koji su došli kasnije, već je to samo granica koja je pomerena jer se mali broj ljudi zaista i bavio ozbiljnije, a niko ni do dana današnjeg nije imao uslove kakvi su potrebni za nešto još veće, odnosno zaista veliko. Međutim, treba poštovati svoje uloženo vreme, rad, trud i resurse bez obzira na ishod, to vreme nije protraćeno i sve ima svoje.

Preostao je još 1 retro post - za 2011. godinu. Tu ću napraviti i kratak rezime šta je usledilo od 2011. do 2014. godine, kao i nakon toga, tako da svima činjenice budu kristalno jasne. Pre ili kasnije istina uvek izađe na videlo.