Na poslednja 2 takmičenja (a i još nekim ranije) bili smo svedoci da u Savezu, možda nikad jače, vlada anarhija, makar što se kontrole takmičenja tiče, a ukoliko se do kraja maja ne sazna nešto više o detaljima za letnje reprezentativne aktivnosti, biće reči i o tome.
Memorijal Čika Duška Jovanovića - Metropole jugoistočne Evrope 2022:
Za početak, za nijansu detaljnije ću pisati o sprint trci održanij u petak 06.05.2022. koja se u kategoriji seniora/ki bodovala za svetsku rang listu, kao 1. dan Memorijala Čika Duška Jovanovića - Metropole jugoistočne Evrope - takmičenje od značaja za grad Beograd koje grad Beograd - Sekretarijat za sport i omladinu (su)finansira sa 200.000,00 dinara.
Kao što sam napisao i u FB objavi na stranici "Orijentiring Srbija", imali smo par ekselans primer nepoznavanja i nepoštovanja niza pravila za organizaciju i kontrolu takmičenja, kao i nekorišćenje važećeg standarada za crtanje sprint karata (ISSprOM 2019-2).
U toj objavi sam upozorio javnost, ali i organizatore da dolazim u situaciju da razmišljam da pošaljem pismo na više adresa, što međunarodne krovne orijentiring federacije, što gore pomenutog pokrovitelja takmičenja.
Kao što se nisam žalio na dan takmičenja zvanično, kao što neću uputiti ni zvanično pismo Orijentiring savezu Srbije, tako neću uraditi ni prethodno navedeno, ali je po meni poražavajuće da smo došli do toga da jedan takmičar upravo to pomišlja da uradi.
I ovo je bilo poslednje upozorenje i to ne zato što ja želim nekome da načinim štetu, naprotiv, ja želim da zaštitim sebe i druge normalne ljude koji plate startninu i dođu na takmičenje, koje se pritom debelo sufinansira od grada, i koji očekuju da će organizator zadovoljiti minimum uslova za organizaciju takmičenja, a zna se koji su, da ne ulazim u detalje.
Više puta sam lično pitao organizatore da li ima ko da im proveri kartu - i to ne da radi posao kontrolora što je kod nas u praksi u principu izlazak na teren sa proverom mesta za kontrolne tačke, provera biltena (koji su takođe bili katastrofalni i da odgovorim na pitanje kako: tako što recimo bilten 3 izlazi manje od 20 časova od starta prve trke, pri tom to i nije bilten 3 nego praktično fajl kao dodatak biltenu 2, a u tom dodatku stoji tabela sa nekom žutom markacijom za koju treba da pretpostaviš, iako nigde ne piše, da ti koji su markirani imaju razmeru 1:15 000 na dugoj distanci. Mislim, na šta to liči? Da li to priliči klubu sa takvim renomeom i takmičenju od značaja koje ima "debeli" budžet? ) i slično - nego baš kartu, jer znam da se time retko ko bavi, da ne kažem da lično znam da se kontrolor takmičenja time uopšte ne bavi.
Dobijao sam potvrdan odgovor, ali za koji sam ja zapravo u startu znao da ukazuje na veliku verovatnoću da će se na trci desiti neki problem, a bio je niz katastrofalnih stvari: od toga da su kontrolne tačke postavljane na mestima koja su obuhvaćena Pravilnicima IOF-a i u kojima piše da na tim mestima upravo nikako ne treba postavljati kontrolne tačke (površine sa 2 nivoa), zatim na terenu šrafirana površina nije obeležena trakom (iako površina zapravo nije ni imala potrebe da se "šrafira", ali kad su se već organizatori pravili pametni, onda se to uradi kvalitetno, a ne da pustiš 1 čoveka da "nadgleda", pa dok on gleda na 1 stranu, iza leđa mu prođe 2 Rumuna i slično), nisu ispoštovani minimalni razmaci između simbola kako bi prolazi, odnosno stepenice mogle da se vide golim okom (pa čak i u razgovoru sa rumunskim takmičarom koji je nosio lupu došli smo do toga da ni on nije mogao da zaključi da li sme i može na tom mestu da se prođe ili ne), do nekih "sitnica" kao što je sečenje linija koje povezuju kružnice kontrolnih tačaja, kao i samih kružnica (na mestima gde je to važno da bi se videli krucijalni detalji), preko toga da je takmičarski centar bio u sred neke travuljine gde nisi mogao kao čovek ni da se presvučeš, pa sve do toga da otac nekoga ko trči WRE trku koncipira staze (iako ću se truditi da verujem da nije bilo protoka nedozvoljenih informacija, to ne sme da se radi jer nije fer prema drugim takmičarima).
Takmičenje je prošlo i vreme ne može da se vrati, ali s obzirom da se trke kao što su one koje se boduju za Prvenstvo Srbije, svetsku rang listu, pa i neke druge, finansiraju sredstvima od opštine, grada, republike, nacionalnog ili gradskog granskog Saveza, itd, klubovi takvog renomea ne bi smeli sebi da dozvoljavaju ovakve kikseve, pa i sam kontrolor i Savez koji imaju ingerencije nad ovim takmičenjima.
Trek, rezultate, prolazna vremena kao i komentar o mojoj trci uopšte neću postavljati i pisati jer trka ne zaslužuje ni slovo, a kamoli nešto više.
Od takmičenja nisam ni pogledao opet kartu, a sad dok pišem blog je gledam i samo se ježim šta sve vidim na njoj... baš treba da bude sramota sve ljude koji su dopustili da se desi ovako nešto, da ih ne nabrajam po imenima.
Uprkos bezbroj obaveza, drugi dan Memorijala i srednju distancu u Beloj reci sam propustio delimično i s namerom. Jedan od razloga je taj što sam zapravo na nju sumnjao da će biti problematična, dok sam za sprint 1. dana verovao da će biti više nego dobar, pa odatle tako jaki utisci, jer mi je neverovatno da u sred Beograda neko može da napravi takav skandal, pri tom je prvi dan takmičenja i postoji mogućnost da dođe neko iz Sekretarijata da vidi na šta to liči, pa da nam stave katanac na sport što se tiče finansija... Sumnjao sam da će tako veliku površinu uspeti da reambulišu za takmičenje s obzirom da sam znao da nisu angažovali nikog profesionalno, pa nisam hteo da selektivnu trku na dugoj distanci dočekam iznerviran. Vegetacija i putevi su prethodni put bili katastrofa, ali su se ovog puta ipak više potrudili.
Drugi razlog su karakteristike staza - znao sam da će staza prevazići debelo pobednička vremena i da se onaj ko je koncipirao staze "zaigrao".
Treći razlog je "kriminalni" kalendar i program takmičenja u našoj zemlji za 2022. godinu - megalomanija i nebuloze par ekselans u kojima ja apsolutno ne želim da učestvujem, osim kad moram. Zato od početka sezona i preskačem određena takmičenja - nekad zato što zaista imam obaveze, nekad zato što su na rizičnom terenu i organizuje je rizični organizator, a nekad jer ima "116" trka u kratkom roku za koje ni najspremniji svetski takmičar ne bi mogao da uklopi treninge i da bude u stanju da ih istrči na maksimumu. Tako imamo situaciju da se 25 kola lige Srbije boduje, a da pobednici ni kod seniora/ki (a kamoli u nekoj drugoj kategoriji) za to ne budu adekvatno nagrađeni. Takva liga morala bi da ima debeli nagradni fond da bi imala smisla (a i tad bi bilo upitno da li ima smisla).
Ukoliko se nešto što pre ne promeni, takve egzibicije vode samo sve goroj organizaciji takmičenja i povredama takmičara.
Koncepcija duge distance, koja je ujedno bila i selektivna trka za reprezentaciju i kolo čuvene Orijentiring lige Srbije i trka za svetsku rang listu, bila je svetla tačka ovog takmičenja, barem po mom mišljenju.
Više dužih deonica, sa jednom drastičnijom koja je imala nekoliko varijanti, razmera 1:15 000 za seniore, dovoljno osveženja na stazi, prilično reambulisana karta iako bez angažovanih profesionalaca, dobro procenjena dužina staze, dobro raspoređen uspon, leptir kako bi se malo "razbilo" šlepanje, pohvalno. Ima nekih sitnica kao što su nepresečene linije gde je to neophodno, brojevi kontrola gde je centar leptira koji su pokrivali krucijalni put do kontrole, loša vegetacija/ambijent ispod 2. KT i iznad 14. i 17. KT, ali je to u odnosu na navedene pozitivne stvari, prilično zanemarljivo, iako sam možda zbog toga izgubio prvo mesto ili bi makar razlika bila još manja, jer je belgijski takmičar zaista fizički dosta spremniji od mene.
Prosečan pejs od 6:42 na pretrčanih 15.5 km i samo 4.5 minuta zaostatka u odnosu na Belgijanca pokazuju da iskustvo koje posedujem se, kako prolazi vreme, samo još više učrvršćuje.
Od grešaka koje sam sam prouzrokovao izdvojio bih 9. KT gde sam prošao iznad vrtače umesto ispod i direktno do kontrole i 21. KT gde mi je malo pala koncentracija od iscrpljujućeg brda i vegetacije od 17. preko 18. KT do 19. KT. Na ta 2 mesta sam izgubio ukupno oko 2.5 minuta, dok sam na 2. KT, 8. i 18. KT zbog nepresečenih linija na karti i loše vegetacije izgubio još oko 3-3.5 minuta.
U svakom slučaju, u dosadašnjem delu sezone možda najsvetliji trenutak, iako verujem da sam imao manje obaveza u prethodnom periodu, da nije ovako zgusnut raspored i da se nisam razboleo oko Resavice da bih bio još bolje fizički pripremljen.
Državno prvenstvo na srednjoj distanci - Vlasinsko jezero:
Još jedno diskutabilno takmičenje kojim je trebalo da se pozabavi Savez kao institucija, a ne da se to prepušta kontroloru, koji takođe kao ni prethodni nije briljirao.
Za početak, Savez je, kad je već dopustio da državno prvenstvo bude na 4 sata vožnje od 70% registrovanih takmičara, morao da organizuje prevoz na ovo takmičenje. Čak je i iznenađujuće da je došlo 5 takmičara više u odnosu na Kosmaj prethodne godine gde je bilo 113 ljudi.
Spajanje kategorija i neorganizovanje prevoza kad se već državno prvenstvo organizuje na ovako udaljenoj lokaciji su bili antipropaganda Saveza za učešće na ovoj orijentiring trci.
Kada na to dodamo da je 1. dan takmičenja (trka koja se bodovala za OLS) održan na preko 50% terena za državno prvenstvo, onda možemo samo da pretpostavimo koliko ljude u Savezu briga za državna prvenstva koja treba da budu najsvetliji događaji i najbolje organizovana takmičenja u toku godine, pa čak bolje organizovana i od trka za svetsku rang listu, jer se tiče svih starosnih kategorija.
Ovo je karta 1. dana takmičenja koju nemam prava da komentarišem, niti ću, osim što iz dostupnih informacija mogu da primetim da je na 4.3 km uspon bio 300m, da pobednička vremena nisu bila u okvirima predviđenim za srednju distancu, kao i da je, što sam već pomenuo, korišćeno preko 50% terena, iako je sutradan bilo državno prvenstvo.
Ono što mogu i želim da prokomentarišem je državno prvenstvo na srednjoj distanci, jer sam na njemu učestvovao.
Za početak mi je neverovatno da je kontrolor, koji je pri tom i pisao Pravilnik za takmičenja, dozvolio da se oba dana takmičenja održe na istom terenu. U tački 14.2, strana 10, jasno piše da se "mora izabrati teren na kome duže vreme nije bilo takmičenja, ili teren koji, iako je korišćen, neće dati prednost onima koji su tu već nastupali". Anarhija na delu, kao što smo imali anarhiju na trci za svetsku rang listu na Babama gde se u poslednjih 11 godina u proseku godišnje organizuju 2 trke i ako računamo minimum 2 treninga godišnje (a bude ih više), dobijemo podatak od preko 40 orijentiring aktivnosti, pa je jasno da je u istom stilu organizovano i ovo državno prvenstvo.
Razumeo bih da živimo u San Marinu, pa da kaže čovek mala zemlja, nema terena, ovako - nonsens.
Iskreno, kada sam dobio kartu posle trke za ligu Srbije, prema isečenom delu i praznini gore levo pomislio sam da će biti na istom terenu, ali sam želeo da verujem da će se ipak koristiti plato, a zatim preći asfalt pa malo po tom severnom i severoistočnom delu koji nije korišćen 1. dana + deo terena koji postoji još šire ka istoku, ali uzalud moje pozitivne misli i nade u normalnost našeg sporta u Srbiji. Kada na to dodatmo 100m visinske razlike od starta do platoa iznad 2. kontrolne tačke, pitam se da li su neki ljudi ikada trčali na orijentiring takmičenjima.
I tu sam gajio nade da će se od startnih bokseva ići makar u pravcu 15. KT jer je u biltenu pisalo da će start biti u podnožju, što i jeste bio slučaj, ali sa startnim boksevima, dok je startna prizma bila daleko od toga, u brdu. Logično i jeste bilo da se ide na tu stranu jer je ka severu i severozapadu dosta gusto i pitanje kako i koliko može da se trči.
Nisam verovao da ovako nešto može da se desi, ali eto, uvek postoje ljudi koji briljiraju iznenađenjima, međutim, kao i od početka ove sezone, tako ću i ubuduće učestvovati samo u onim iznenađenjima na koja sam primoran silom prilike - državna prvenstva i selektivne trke, a posle doživljaja iz ovog posta više ni trke za svetsku rang listu u Srbiji ne uzimam za ozbiljno, kako iz kog razloga - negde zbog amaterizma u sportu, negde zbog "jubilarne 140. trke na istom terenu" i sličnih preklapanja.
Ono što mogu da se složim sa Petrovićem i da "ne grešim dušu", koncepcija staze jeste bila prilično dinamična i zanimljiva, ali od 2. kontrolne tačke. Start trke je potpuni debakl organizatora i sve ostalo posle toga je džabe kad ti ljudima napuniš noge do platoa, nateraš ih da moraju da prohodaju 85% vremena do gore i da im presedne dolazak, a da ne pominjemo da je to dan nakon što si većinu već jednom "izmasakrirao" sa 300m uspona na kratkoj stazi, ali koliko mogu da primetim, uspon u subotu je bio daleko više izbalansiran i ne mogu da procenim koliko se osetio, to mogu da kažu oni koji su učestvovali. 2 puta za 2 dana - ne ide.
Iako sam do pred 12. KT bio ubedljivo prvi, a posle toga još neko vreme za nijansu bolji od drugih, od početka, tj. od pentračenja do platoa sam imao loš predosećaj, upravo zbog uspona, jer sam znao da postoji jako malo prostora da se napravi razlika i da će odlučivati možda čak i sekunde, što se na kraju i ispostavilo.
Sve vreme do pred 17. KT sam se vukao i bilo mi je jako teško psihički iako sam prilično dosta vremena išao tačno i bez grešaka. Kada sam video Mareta kako dobro pegla sa 7. na 8. KT, a ja tek potrčao od vrha na platou ka 3. KT i vučem se kao neka baba, baš mi se slošilo, jer mi se učinilo da nije mnogo pre mene startovao (iako je razlika zapravo bila 14 minuta). I taj osećaj, kao što sam i pomenuo, držao me je sve vreme, iako sam zapravo u odnosu na ostale bio više nego dobar, ali džabe kad ne ide onako kako želiš, baš nezgodan osećaj.
Interesantno je da sam na 8. kontroli i prema splitovima i prema livelox-u imao najveću prednost u odnosu na Dušana i da sam bio na nešto malo više od 1.5 minut od toga da da stignem (startovao je 6 minuta pre), međutim očigledno da nije bilo suđeno. Ključna reč na ovoj trci bio je dalekovod - u prvom slučaju mi je napravio problem jer sam ga "slušao", odnosno gledao, a u drugom jer nisam.
Do 11. KT iako uz dosta muke sa samim sobom jer ne mogu da ubrzam, zapravo sam bio ubedljivo prvi, sa preko 4 minuta prednosti. Kada sam krenuo ka 12. KT cilj mi je bio da pratim dalekovod do livade pred KT i onda da se odatle odbacim do KT i to mi je bilo dovoljno da "rešim", odnosno izaberem varijantu. Krenuo sam sa 11. međutim nikako da "upecam" dalekovod, čas ga ima, čas ga nema. Spuštam se livadicom ka mostiću, pratim ga i baš kad sam "rešio" problematičniji deo deonice, što je bio silazak sa 11. KT ka putu, nestaje mi dalekovod iz vidokruga. Krećem prvo 10m u ispravnom pravcu, pa krećem da se vraćam u pogrešnom gledajući neku čistinu u vazduhu za koju mi se učinilo da je dalekovod. Krećem jačim putem nizbrdo pa desno ka ovoj močvari, misleći da idem "prosekom", odnosno slabijom stazom i da se odbijam u pravcu dalekovoda i ka kontroli. Tu vidim da nešto nije u redu i zapravo se brzo ispravljam i vraćam, međutim još sigurno neko vreme gubim jer nastavljam da "silujem" svoju varijantu dalekovodom, umesto da trčim još malo prosekom i da se onda od uvale odbijem do kontrole.
To moje "brzo" ispravljanje je vremenski trajalo preko 2 minuta koliko sam na toj varijanti izgubio i to je zapravo trenutak kada sam ja ispustio pobedu. Iz ove perspektive, najbolja varijanta zapravo je bila odmah se od 11. KT spustiti direktno jarkom na istok ka proseci i sve vreme trčati njom - siguran sam da bi to bila najbrža varijanta, ali šta bi bilo kad bi bilo.
Drugi put sam ispustio pobedu na 16. KT jer ovoga puta nisam pratio dalekovod. Po inerciji sam pogledao kompas i pravac i krenuo da trčim gde mi je pokazao, ali nešto tu nije ispalo kako treba, nemam objašnjenje šta. Stvarno bi mi lakše bilo da nisam pogledao kompas i da sam otišao negde bezveze, ali ovako kad jesam, stvarno je gorak ukus. Suština je bila ispratiti dalekovod do bandere i onda se odbiti od tog mesta do kontrole, što sam i pripremajući se za trku imao na umu za taj deo terena, odnosno karte, ali nije mi se dalo.
Na kraju i treći put ispuštam pobedu i to u finišu, međutim za to i ne mogu da kažem da mi je previše krivo. Do 17. i do poslednje KT sam 2 puta pravio ubedljiviju razliku samo na trčanju, čime sam kao "spasavao" prethodno izgubljeno vreme, međutim odlučilo je ipak to ko je imao malo više sreće, a možda i moja glupost što pričam sa ljudima dok trčim, posebno pred cilj, umesto da se fokusiram na trčanje - koje je posebno od 100-tke bukvalno samo trčanje.
Posle Resavice i ove trke, nadam se da sam završio sa tim da gubim trke za svega nekoliko sekundi, stvarno je glupa priča - na 5 trka pravim razliku 7-10 minuta, a onda izgubim na najgluplji mogući način, stvarno neverovatno.
U svakom slučaju, čestitam Duletu na pobedi, trenira dečko i to me raduje, nadam se da će biti još više mladih koji će ostati u sportu i posle izlaska iz mlađih kategorija i koji će da nastave da treniraju i budu deo reprezentacije.
Inače i sa ovih 4 minuta viška na te 2 kontrole, ne bih išao ispod 43 minuta, što je opet daleko od pobedničkog vremena za prvenstvo Srbije, ali dobro, makar sam isprobao novi šator 😍
