Kako ne bih voleo da se neko oseti povređenim jer nije dobio odgovor na svoje "anonimne" komentare, iako svako ko malo bolje poznaje tu osobu može da zaključi o kome se radi, tako ću kroz ovaj poseban post sumirati svoj rad kao sportskog radnika (od 2019. godine), trenera u proteklom periodu i nekoga ko od 2010. godine radi na promenama u našem sportu kako bi sport napredovao, a sve to kao deo šire priče vezano za komentar vernog fana, uz određena pitanja koja ću postaviti i činjenice koje ću napisati, a za koje mi nije neophodan odgovor.
Komentar koji sam dobio na prethodni post sledi u sledeća 2 print screen-a:
Iako anoniman, stil pisanja, nepismenost i stavovi jasno ukazuju da je sve prethodno napisao Dušan Krnjaić. Tako da kad je tako veliki frajer, mogao je da se potpiše, ali nema veze, znamo se.
Kako bi relativno nova orijentiring zajednica znala i ne bi bila izmanipulisana ili ukoliko je neko zaboravio ili ne zna pojedinosti o tome ko je Dušan Krnjaić, ja ću u kratkim crtama opisati o kome se radi:
- počeo aktivno da se bavi orijentiringom od 2007. godine, godinu dana posle mene;
- postao član reprezentacije Srbije u orijentiringu 2011. godine i zadržao se u istoj do 2015. kao junior;
- medalje za reprezentaciju (2): 1 zlatna medalja u štafetama 2012. na SEEOC-u i 1 bronzana medalja u štafetama 2013. na SEEOC-u;
- još nekoliko istaknutih rezultata sa SEEOC-a: SEEOC 2011 - 5. mesto u sprintu, 4. mesto na srednjoj, SEEOC 2013 - 6. mesto duga distanca;
- prokockana medalja u štafetama 2014. na SEEOC-u;
- na mediteranskom prvenstvu nikada nije nastupio ni kao junior, ni kao senior;
- seniorski reprezentativac nikada nije bio;
- nema niti jedno osvojeno državno prvenstvo u seniorskoj kategoriji, a rekao bih ni medalju sa seniorskih državnih prvenstava;
- 2015. poslednji nastup za reprezentaciju ekskurzijom na SEEOC-u gde je na sprintu bio 20/21, dugu nije završio, a rekao bih da na srednjoj i u štafetama nije ni nastupio;
- generalni sekretar Orijentiring saveza Beograda u trajanju od SEDAM dana 2019. godine;
- godinu dana član UO Orijentiring saveza Beograda;
- završio kurs za Operativnog trenera kao član PD "Avala", gde mu je klub platio 50% školovanja, a da on do svog odlaska iz kluba nije održao ni jedan jedini trening kao trener kluba.
Uprkos svemu navedenom, prilikom svojih prelazaka iz kluba u klubove, kako bih pomogao i njemu i sebi kako na ličnom napretku, tako i u napretku tih klubova i celokupne orijentiring zajednice, vodio sam ga sa sobom i u AOK "Košutnjak" i u AOK "Rtanj", dok smo se prilikom mog prelaska iz Rtnja u OK "Paraćin", a njegovog u SK "Magic map" dogovorili da kroz te dve organizacije u kombinaciji sa radom u Orijentiring savezu Beograda pokušamo da delujemo na brži razvoj sporta.
Kasnije smo se ponovo "udružili" prelaskom u PD "Avala" gde je konačno još jednom, a ne prvi put, izigrao moje poverenje kroz dogovorene projekte gde je, kao i u većini slučajeva, bio nepouzdan "partner".
Karakter je ono što pravi razliku, a o tome kakav je neko karakter govore njegovi rezultati koje sam prethodno naveo, uprkos mnogo više odlazaka na kampove i trke u inostranstvo, za šta je meni bilo uvek drago, jer nisam bio u mogućnosti na ista da odem jer mi do prelaska u OK "Paraćin" nisu drugi plaćali odlaske na bilo šta, izuzev reprezentativnih takmičenja što je pokrivao OSS i izuzev odlaska na EYOC 2010. kada je Opština Smederevksa Palanka donirala sredstva SD Jasenica "preko veze" mojih roditelja u Palanci, a ta sredstva su dalje preneta za troškove odlaska na EYOC te godine u Španiju.
U najvećem broju slučajeva, postojala je nekad otvorena, a nekad prikrivena ljubomora sa njegove strane o čemu savršeno govori i prethodni komentar.
Da ne ostane nezabeleženo, sumiraću u veoma kratkim crtama i svoje reprezentativne i seniorske rezultate, bez navođenja plasmana od 4. do 6. mesta koji se takođe nagrađuju diplomama na postolju na SEEOC-u:
- 15 medalja sa reprezentativnih takmičenja: 2 zlatne (SEEOC 2013 sprint, SEEOC 2012 štafete), 6 srebrnih (Mediteransko prvenstvo - MCO i SEEOC, od čega jedna 2013. godine sa zaostatkom od 1 sekunde za prvim mestom na srednjoj distanci), 7 bronzanih (MCO + SEEOC), od čega su 4 seniorske (3 na mediteranskom 2018. godine u Egiptu i 1 na mediteranskom 2021. godine u Novom Sadu), oba puta u žestokoj konkurenciji Italijana, Francuza, Turaka i Španaca, pre svega.
- 19 titula sa seniorskih državnih prvenstava + 1 sa ekipnog državnog prvenstva 2018. godine u krosu sa AK Partizan.
Pored toga, navešću još nekoliko činjenica o svojim nastupima za reprezentaciju:
- 108 nastupa na balkanskim prvenstvima, Prvenstvima jugoistočne Evrope, mediteranskim prvenstvima, svetskim i evropskim univerzitetskim prvenstvima, svetskim juniorskim i svetskim seniorskim prvenstvima. Ovo je apsolutni rekord jednog takmičara na nastupima za reprezentaciju Srbije, bilo bi ih još mnogo, mnogo više da nisam svoje mesto ustupio Dušanu Markoviću na WOC-u u Danskoj, Marku Radovanoviću na WOC-u u Švajcarskoj, da nisam preskočio nekoliko SEEOC-a i slično zbog različitih okolnosti. Dakle, ja ne idem kao pojedni na ekskurzije, već odlazim kondiciono spreman i sa željom da svaki put probam da budem bolji neko što sam bio prethodni put, a nikako da držim fenjer na začelju.
Slede odgovori na komentare:
- takođe svakome želim sve najbolje u životu, pa i Dušanu Krnjaiću, samo što dalje od mene;
- u šta sam izrastao je možda Dušanu Krnjaiću užasno, meni i ljudima koji mi žele dobro naravno da ne. Ko ti ne želi dobro, ne razume, ne ceni, nije upućen u sav moj doprinos sportu ili je izmanupulisan neistinitim pričama drugih ljudi, naravno da ne može da sagleda celokupnu priču pa da donese sud i o meni i o bilo kome drugom;
- priču o sendvičima "dame sumnjivog morala" koju je Dušan Krnjaić preuzeo ne bih komentarisao, to je takođe još jedna u nizu izmanipulisanih priča koje se plasiraju kako bi omalovažile moj lik i delo;
- kako bih ukratko opisao deo o takmičenjima koje Dušan Krnjaić, ali verovatno i njemu bliski, nisu ili nisu želeli da razumeju, reći ću par stvari, ukratko - fokus na detalje je ono kako ja radim i kako rade profesionalci u svom poslu - mora se voditi računa i o koncepciji staze, ali i o isečenim linijama koje povezuju kontrolne tačke, kružnice samog kruga KT, isečene izohipse gde treba i slično što doprinosi boljoj čitljivosti karte i smanjenju grešaka koje nisu izazvane neznanjem takmičara, već aljkavosti organizatora gde su greške neretko posledica toga da takmičar/ka nešto nije video jer krugovi i linije nisu isečene, ili karta nije ažurirana, a ne zbog svog (ne) znanja. Koncepcija staze na početku trke i neažurirana kompletna karta kod Manastira Beočin iz oktobra jeste bila kriminalna i to može reći svaki realan orijentirac koji je na toj trci bio;
- gde god odem ima problema i ja ih ispravljam, hm - ja se trudim, koliko je u mojoj moći, da ispravim anomalije u sportu koje su u srpskom orijentiringu, na žalost, posađene odavno, a njihov progres je naročit od 2010. godine do danas. Njihovo nerazumevanje Dušana Krnjaića i druge ne oslobađa od odgovornosti da i dalje nastavljaju sa istim, štaviše, ukoliko nisu svesni postojanja tih anomalija, to dovoljno govori o njihovom (ne) znanju. Sa druge strane, svojim radom u OSB-u i klubovima kao sportski radnik i takmičenjem kao sportista pokušavam, kao i ceo život, da optimizujem - ako su to finansijsko-materijalna sredstva, kao sportski radnik pokušavam da optimizujećim delovanjem ostvarim što više sa što manje uz rad na tome da se ta sredstva uvećaju, odnosno kao sportista da uz što manje resursa postignem što više (što sam kao mlađi i uradio naspram uloženih sredstava Dušana Krnjaića) ili da odem tamo gde postoje resursi ali su oni neadekvatno iskorišćeni ili nisu iskorišćeni uopšte, kao što je slučaj i sada u PD "Avala". Međutim, ni kao sportski radnik ni kao sportista nisam takva ličnost koja samo "uzima", kao pojedini user-i, već mnogostruko više sebe i "dajem" i "vraćam dato". To je ogromna razlika između mene i mnogih drugih čija imena nema potrebe da navodim, ali i mogu ukoliko bude bilo potrebe;
- ako "konfliktna ličnost" znači da ne želim da prihvatim mišljenje nekog za koga sam uveren, objektivno, da ima mnogo manje iskustva i znanja od mene i ne želim da pristanem na fiks ideje nekoga za koga sam takođe uveren, objektivno da ima manje iskustva i znanja od mene, onda jesam konfliktna ličnost, uprkos tome što svakoga saslušam, tako da je apsolutna laž da "ne znam da saslušam druge". Ukoliko procenim da neko nije uložio dovoljno vremena, znanja i iskustva da bi mogao ispravno da da sud o nekoj temi, mogu da saslušam, ali uopšte nisam u obavezi da prihvatim i uvažim takvo mišljenje. Tako je bilo uvek do sada, tako će biti i ubuduće ukoliko imam moć odluke o nečemu. Ukoliko je to nešto bezazleno što ne može da napravi neku štetu, mogu da pristanem na neki rizik ili kompromis, ali da odgovaram za nečije gluposti, što mi se desilo par puta u životu i zbog samog Dušana Krnjaića, ne pada mi na pamet i svako normalan će reći da je to u redu. Tako da odgovor na konstataciju da sam "konfliktna ličnost" leži u odgovoru na pitanje da li si ti zaista "stručan" da bih se složio sa tobom i da bi nastavili zajedničku saradnju;
- "moje znanje orijentiringa u praksi je na osrednjem nivou" - na kom je nivou onda znanje orijentiringa nekoga ko nije odškrinuo vrata profesionalnog sporta i ko se za reprezentaciju takmičio 5 godina, od čega 3 godine nešto ozbiljnije, a poslednje 2 rekreativno? 2022. godine u Rumuniji, da su takmičari bili diskvalifikovani koji su trebali, bio bih 6. na sprintu što se ne razlikuje od rezultata Alekse Bankovića 2025. u Bugarskoj, pa bih postavio pitanje - da li je Aleksa Banković svojim neznanjem došao do ovog rezultata ili svojim predanim radom i treningom? Isto važi za dugu distancu u Rumuniji, ali i na dalje rezultate da sam nastavio da budem deo reprezentativnog tima od 2023. do 2025. godine, što ne znači da neću nekada u budućnosti jer će moja sportska karijera trajati i dalje (vreme će pokazati), za razliku od nekoga ko nije ni odškrinuo vrata profesionalnog sporta, a kamoli da se duže zadržao;
- da razbijemo još jednu izrečenu neistinu vezanu za moje zalaganje za seniore, tj. sportiste uopšte - 2010. godine, što sam na početku objave i napisao, OSS je tražio da juniori plaćaju ili doplaćuju za nastup reprezentacije na EYOC-u, dok su seniori išli u punom sastavu na WOC. Svako normalan može da konstatuje da ovo nije normalno i naravno da sam već sa 16 godina koliko sam tada imao bio svestan da je to pogrešno i anomalija u radu Nacionalnog Saveza i da sam se bunio protiv toga. Isto važi i za 2011. godinu gde nismo imali adekvatan trening-kamp jer su seniori takođe u punom sastavu išli na WOC u Francusku, ali je to što sam se bunio ipak imalo efekta pa već 2011. godine kadeti i juniori nisu plaćali za odlazak na EYOC. Iste godine sam postavio pitanje zašto juniori ne idu na JWOC više od deceniju, pa je i to dalo rezultata i na JWOC sam 2012. godine otišao ja prvi posle više od 15 godina pauze i od te godine svake godine juniori idu na JWOC, tako da se i kroz te dve situacije vidi moj doprinos promenama u OSS-u (ne kažem da sam jedini zaslužan za to, ali jesam postavio pitanje i napravio pritisak da bude promena i pomaka). Već 2013. godine imamo situaciju da juniori idu na EYOC i JWOC, dok seniori nastupaju 1+1 na WOC-u, dok je na EOC išao samo Dejan Popović Pop 2012/2013. koliko se sećam o svom trošku, što je nova anomalija u sportu. I ovde dolazimo do suštine, od 2014/2015. godine dolaskom Mrguda Pajka na mesto (v.d) selektora menjaju se stvari i umesto da postoji neki balans između juniora i seniora, seniori totalno gube na značaju, dok se juniorima pruža sve i svašta, a njihova fizička spremnost kasnije (posle ere Bilića i mene) ne da je smešna, nego vređa inteligenciju normalnim, realnim i objektivnim ljudima. Tek kasnije, od 2016/2017/2018, posle 2 godine pauze, daje se prostor i seniorima da učestvuju na kampovima i to navodeći ih kao tehnička lica - i to je rezultat mojih postavljenih pitanja i pritisaka i od tada imamo i juniore i seniore na kamopovima, ali i dalje sa više podrške nespremnim juniorima u odnosno na seniore koji su osnova sporta. U poslednjih nekoliko godina imamo situaciju, koju ne bih iscela ponovo ponavljao, vezano za odlazak na kamp juniora u mađarsku, bugarsku itd. u vreme "selektorovanja" Aleksandra Petrovića, zatim se dopušta da seniorka koja ne može da trči na 3 km ni 4 min/km nastupa na WOC-u i slično, da bi finale bilo 2025. godine gde se osvaja od 40 mogućih medalja samo 1 na SEEOC-u, a nema mediteranskog prvenstva kojim bi se maskirao totalni debakl "stručnog štaba" i cele reprezentacije. Da zaključim - ne sve ni juniorima, ne sve ni seniorima, nego izbalansiran odnos prema zaslugama i ispunjenim kriterijumima, bez slanja ljudi 18+ na reprezentativna takmičenja i kampove koji ne mogu ni 4 min / km da trče na 3 km;
- "nisam dobar takmičar več dobrih 6-7 godina" - nakon povlačenja iz reprezentacije 2022. posle seeoc-a nisam imao najviše sportske ambicije, pa je sasvim normalno da imam pravo na manji obim treninga. Dokle god je selektor A. Petrović neću imati reprezentativne ambicije, međutim od ove godne pa na dalje hoću imati klupske ambicije, pa će i rezultati biti bolji o čemu će vreme pokazati. Tako da smo raspršili još jednu neistinu - manji obim treninga je krenuo 2023. godine, da bi 2024. i 2025. bio još manji, međutim od druge polovine 2025. polako sam krenuo da podižem obim da bih do takmičenja "Serbia Open" na Zlatiboru u septembru 2026. bio totalno fit, a progres će se, Bože zdravlja, nastaviti i u predstojećim godinama;
- "gledati mene kako tražim keš i ulaganje u nešto što će "možda" i to veliko možeda da napravi rezultat za prolazak kvalifikacija", daj da se ne zezamo - odgovor na još jednu neistinu možete pročitati u ovom mom postu na blogu od pre 3 godine i to je jedina istina - https://savalazic.blogspot.com/2022/12/srpski-orijentiring-iza-zavese-part-3.html , dakle, keš nikada nisam tražio, a ovo je nešto najnormalnije, minimalno, što jedan Nacionalni Savez treba da pruži jednom senioru/ki koji se sprema za svetsko prvenstvo i najbolji rezultat u istoriji našeg sporta. Ako sam ja kao sportista verovao u to i na to bi i klub i ja lično uložili još 4 puta više sredstava, onda je još normalnije da Nacionalni Savez to podrži. Međutim, kad imate skup ljudi koji nisu odškrinuli vrata profesionalnog sporta ni kao takmičari ni kao sportski radnici, onda je 1 medalja na SEEOC-u 2025. godine logičan sled događaja takvih likova, takvih razmišljanja, stavova, itd. što čini upravo takav Nacionalni Savez - zarobljen u prošlost i bez naznake da će biti bolje u skorijoj budućnosti.
- što se tiče mog angažovanja kao sportskog stručnjaka u PD "Avala", ali i ranije - licencu sam dobio početkom septembra 2024. godine i od tada do danas sam za PD "Avala" organizovao 76 orijentiring treninga, pored svih drugih organizovanih kampova, takmičenja, tim bildinga i slično. Uz to, u svojoj sportskoj karijeri imam saradnju sa nekoliko sportista individualno:
- Luka Ivković, Hrvatska - od 2015, do 2018. godine;
- Mia Krtinić, Marko Radovanović - od 2019. do 2020. godine;
- Eva Šolaja, mesec-dva 2020. godine;
- Anastasija Ljubenović, nekoliko meseci u toku 2023/2024. godine;
- Nevena Najdanović, 2025. godina.
- Luka je napredovao sa 11:50 na 09:50 na 3 km što bih istakao najveći progres kod njega, uz usavršavanje orijentiring tehnika i progresa i na tom planu - posle toga je prestao da se bavi orijentiringom zbog fakulteta i posla; Mia i Marko su tih godina bili najbolji juniori, ali su kasnije prestali da se bave sportom zbog fakulteta, posla i nedovoljne motivacije; Evi i Anastasiji nije odgovarao dugoročan sistem, a meni nije odgovarala njihova nedisciplina.
- ideja rada u ovih nepunih godinu i po dana u PD "Avala" je bila da se prvo napravi grupa za treninge sa postojećim orijentircima iz kluba i drugih klubova koji su željni orijentiring treninga, da se novi polako uključuju po preporuci, a da se sa nešto masovnijim prilivom novih ljudi krene od februara 2026. što će tek uslediti. Dakle, ovo je jedan ciljani i isplanirani protokol, koji će dati pre ili kasnije rezultate, a vreme će pokazati, tako da Dušane Krnjaiću i drugi, samo budite strpljivi i bez stresa.
- ostale paušalne komentare i pisanija Dušana Krnjaića o meni ne bih komentarisao. Sve ovo što sam do sada napisao je sasvim dovoljno.
Da bi imao šta da kažeš i pokažeš, prvo moraš da imaš rezultate iza sebe, a priča koja nije potkrepljena radom i rezultatima ostaje samo to - priča i manipulacija ljudima koji su novi, nesvesni, zaboravljaju stvari ili su bili mlađi kada se mnogo što šta dešavalo, a ostali koji podržavaju tu priču a nisu među izmanipulisanim mogu biti samo zlonamerni ili da im zbog svojih ličnih interesa odgovara ono što podstrekuje Dušan Krnjaić.
