Na novoj karti Tornik, na Zlatiboru, Orijentiring savez Srbije organizovao je prvenstvo Srbije u štafetama. Teren koji smo još pre 2 godine Nikola Maksimović i ja razgledali pikiran je od strane OSS ekipe i drago mi je da je ovako nešto sprovedeno u delo. Nedostaje nam novih karata, na novim terenima, a posebno atraktivnim u svakom smislu kao što je Zlatibor. Puno smeštajnih kapaciteta, dobro saobraćajno i autobuski povezan, ne tako daleko, puno predela za šetnju, razgledanje i za bilo koji način odmora u prirodi. Pri tom, Zlatibor je, uz Kopaonik, planina koja mi je je još kao klincu postala jako draga jer sam sa roditeljima nekoliko vezanih godina letovao tamo kako bih ojačao svoje disajne organe koji su zbog bronhitisa bili slabi.
Sve ovo činilo me je radosnim što idem na trku i informacija od ponedeljka da nećemo nastupiti u najjačem sastavu (otkazivanje Milića zbog povrede koju je zadobio na Kopaoniku - nije uspeo da se oporavi) nije uticala na moje raspoloženje oko odlaska na trku.
Konačno mogu da kažem da sam preživeo sve probleme, uključujući i temperaturu i pad kompletnog imuniteta od vode kojom smo se otrovali na SEEOC-u. Od ponedeljka sam uradio 2-3 lagana treninga nakon 7 dana pauze zbog agonije zdravstvenog stanja i koliko toliko sposoban sam dočekao trku.
Znao sam da Dejan (el prezidente) neće moći da ide brže od 65-70 minuta pa sam u skladu sa tim i krenuo zagrevanje nešto kasnije. Mare je 1. izmenu odradio odlično, nerespektujući nikoga previše, i uz nekoliko sitnih greškica (kao i ja) zamenio je 2. tik iza jedne od ekipa Pobede, a ispred druge ekipe Pobede i Stražilova. Dejan je zatim takođe za svoje uslove išao vrlo, vrlo dobro, po splitovima videh da je mogao eventualno 5-7 minuta bolje, ali svaka mu čast i za ovo, stvano skidam kapu za trud. Ja sam krenuo sa 5. pozicije daleko iza ostalih štafeta. SK AOK Košutnjak je jedino bio nešto bliže, ali nakon izgubljenog vremena na 1. (40 sekundi, ne vidi se lepo livada na karti pred kontrolu od linije koja povezuje startnu prizmu sa 1. kt i prva staza nedaleko od KT je duža i sličnog oblika kao 2. staza), 5. (20 sekundi, nisam video kontrolu u potočiću, a znao sam da se nalazim na pravom mestu) i 6. (1.5 min, kameni odsek je bliže putu i malo dalje od raskršća staza u prirodi nego što je to prikazano na karti), znao sam da je teško da mogu da stignem Ugora, koji je, ispostaviće se, imao identičnu stazu kao i ja. Međutim nisam se predavao, a od 7. do 11. KT sam dodao još jači gas i grizao. Na 13. KT gubim još nekih 30 sekundi (moja greška, ranije sam skrenuo sa puta, bez razloga), približavam se prolazu pored cilja i videh da je Ugor već završio. Znao sam da je to to i da sam ostao 5. samo je bilo pitanje sa kojim vremenom. Utrčao sam u cilj sa najboljim vremenom od svih seniora, što je koliko toliko bila nagrada za celodnevno cimanje iz Beograda (izlazak iz stana u 05:50 i dolazak kući u 21:30 uveče).
Sve u svemu realan plasman i zauzeto 5. mesto. Očekivao sam da možda možemo da zakuvamo čorbu ukoliko neko od protivničkih štafeta bude MP ili napravi kiks, međutim svi su trčali sasvim solidno, a neko čak i bolje nego ikad tokom ove sezone. Ukupno imam oko 3 minuta viška, što znači da je moglo da se ide između 37 i 38 minuta. Jedino što uspon napisan na karti nije lepo prezentovan. Brojeći izohipse umesto 240 koliko piše na karti, došao sam do 305m uspona.
Нема коментара:
Постави коментар