Sezona 2026 je startovala trkama u mađarskoj proteklog vikenda. Selo Pirto, jug mađarske i Boroka kupa - spring, Juniper Open.
Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo dobra godina.
Šalu na stranu, daleko sam još uvek od takmičarske forme, ali "feedback" je dobar - u odnosu na isto takmičenje u novembru 2025; ali na drugoj lokaciji, napredovao sam kondiciono, mada je i mentalno bio manji pritisak s obzirom na to da je ovaj teren lakši nego Bocsa.
U svakom slučaju, odlazak je opravdao svrhu - malo sam istestirao sebe, provežbao nekoliko različitih o-tehnika i video koje su moje trenutne mogućnosti i gde su limiti.
Preko limita nisam išao, tako da je ovo bio jedan dobar, dozirani tempo trčanja u kom sam mogao sve da držim pod kontrolom što se može i videti kada pogledamo greške, odnosno izgubljeno vreme u odnosu na trenutno moje optimalno.
Prvog takmičarskog dana imao sam oko 90 sekundi viška - 40 sekundi na 3. kontrolnoj tački, 30 sekundi na 17. KT i 20 sekundi na 23. KT.
Na 3. KT sam na trenutak izgubio ritam i pravac, ali sam se ubrzo korigovao.
Na 17. KT sam pretpostavio gde se KT nalazila, međutim, iskreno, nisam hteo da se "bodem" kroz jedan manji prolaz kroz grmlje, već sam svesno malo više išao okolo.
23. KT sam za malo pretrčao, zastao, video o čemu se radi i vratio se ka KT.
Drugi takmičarski dan izveo sam baš rutinski, praktično bez i jedne jedine greške.
Jedino mogu da konstatujem da sam jedno 30-ak sekundi izgubio blizu mesta gde se seku trek ka 4. i 7. KT. U blizini tog segmenta postoji nekoliko staza koje nisu ucrtane pa sam se na trenutak zapitao o čemu se radi zbog čega sam malo i krivudao da bih iščekirao neke detalje na terenu i da bih se uverio da sam na dobrom pravcu.
Osim toga što organizator treba malo da ažurira to parčence terena, moja sama izvedba bila je perfektna i ovom trkom sam posebno zadovoljan. Daje vetar u leđa za dalji rad na sebi u okviru priprema za takmičenje godine, na Zlatiboru, početkom septembra.
Za kraj, ne bi bilo zgoreg da pomenem da je vikend pre Boroke bio Beogradski sprint kamp u organizaciji Orijentiring saveza Beograda gde obavljam funkciju Generalnog sekretara. Hvala Maretu, Saletu, Maji, Spasku i Peđi na pomoći u organizaciji. 70-ak učesnika, od čega 15-ak iz bugarske je uzelo učešće, a za ovu svrhu su nacrtane i nove površine mapica za sprint orijentiring u mojoj režiji. Na programu je bilo 6 trening-trka različitih sprint o-tehnika u 3 dana kampa i 3 godišnja doba koje smo imali - prvog dana bilo je sunce, drugog kiša i sneg, a trećeg vedro ali hladno vreme.
Bio sam prilično opterećen u nedeljama uoči i nakon kampa jer se paralelno radi na više frontova - od pripreme i organizacije kampa, crtanja novih mapa, pripreme Trofeja Beograda, Avala trail planinske trke, do administrativnih poslova takođe na više frontova.
Malo mi je bio pao imunitet pa sam završio sa ispijanjem antibiotika između kampa i Boroke, uoči, tokom i nakon kampa propustio sam i više treninga nego što sam mislio da ću, pa je sve to zajedno uticalo da ne idem još malkice brže na trkama, ali u svakom slučaju nisam nezadovoljan i ne žalim se, več samo konstatujem. Biće dana kada ću biti totalno fit i radujem se tome.
Šlag na torti bio je odlazak u Budimpeštu gde sam evocirao uspomene na dane ekskurzije u 3. godini srednje škole pre praktično 15 godina. Upravo sam šokiran ovim podatkom, da je prošlo toliko vremena. Vreme baš leti, neverovatno.
Hvala i mojoj dragoj Miličici koja mi je pravila društvo tokom ovog putovanja 😍
Sledi jedno 70 dana "pakla" od obaveza, gde ću, uzgred, probati da još napredujem u smislu forme, ali pre svega glavni cilj je da ostanem zdrav i da svi projekti prođu kako treba.
Možda bude prostora i da istrčim neku od trka u Topoli, Mirijevu ili Šidu, ali će odluka o nekom od tih nastupa svakako biti u zadnji čas i ad hoc, bez rezultatskih očekivanja, jer će zbog obaveza svaki potencijalni nastup zaista biti uzgred.
Trenutno mislim da će prvi mentalno relaksiraniji nastupi biti kada prođu sve velike obaveze - državno prvenstvo na dugoj distanci u Bogovađi krajem aprila, a zatim i državna prvenstva u sprintu, sprint štafetama, na srednjoj i u šumskim štafetama u maju.
Ono što je sigurno, nakon što preguram vrlo intenzivan period od danas do kraja juna, kada popuste svi grčevi, sledi laganiji jul i avgust i potpuni fokus da se na Kopaoniku pripremim za nastupe na Zlatiboru.
