Kako nikad ranije nisam trčao na ovom terenu i ovoj karti, nisam znao tačno šta me čeka, ali sam prema utiscima takmičara koji su trčali, prema karti i rezultatima od ranijih godina mogao da pretpostavim i da u skladu sa tim napravim svoju taktiku.
Jedini razlog zašto sam danas nastupio je odlazak u penziju Miroslava Miška Stevanovića i znak poštovanja prema njemu. Hvala na 20 godina organizovanja takmičenja u Beogradu i okruženju i čestitke na odlasku u penziju.
Elem, da se vratimo u surovu realnost i budemo totalno objektivni. Da se ja pitam, ova trka ne bi smela da se boduje za OLS. Za početak, nisu sve kontrole bile na svom mestu - a pravo iznenađenje bilo je na 6. KT kada sam došao na mesto gde su bili "cvrčak" sa brojem 36 i uspravna krep traka kao obeležena kontrolna lokacija, ali samog stubića sa prizmom i stanicom nije bilo. Posle 30 sekundi dileme između odlaska na cilj sa odustajanjem od trke i nastavka bez te kontrolne tačke izabrao sam da nastavim, u svojoj glavi već čekirajući da je trka neregularna i da mi od tog trenutka više nije bio bitan plasman jer stajati minut i kusur u mestu i blejati u prazno zaista nema smisla.
Kontrola je na kraju bila izvan kruga, na nekih 30m udaljenosti od "cvrčka".
Kako sam sumnjao u kvalitet karte i pre odlaska na samu trku, plan je bio kretati se što više stazama i "gađati" kontrole sa što manje udaljenosti od puta.
U taj "kvalitet" karte uverio sam se već u pokušaju da idem pravo sa 2. na 3. KT kada sam se brže-jače-bolje vratio na put i išao okolo. Tog plana sam se držao gotovo svuda gde sam mogao.
Držao sam se plana i dalje, sve do izmene karte, a zatim i sve do 19. KT, s tim što ova staza što ide od 14. KT južno, odnosno od 20. ka 21. KT severno - ne postoji. Strpljenje me je držalo prilično, međutim fitilj je sagoreo oko 20. KT.
Prvo dolazak do nje, koji je bio - baš kao i pokušaj držanja pravca sa 2. na 3. KT u istom reonu - praktično nemoguć, kontrola je negde. Zatim je usledio vrhunac na 21. KT, mada delom i svojom greškom jer sam postao nervozan i nestrpljiv zbog prethodne kontrole. Kako staze kojom je logično da se ide nije bilo, iz ove perspektive najpametnije je bilo seći pravolinijski preko 16. KT, međutim na licu mesta nisam iskontrolisao svoje kretanje i počeo sam da sečem tamo gde nisam planirao. Izbio sam na stazu kod "iksa", ali kako to obično biva kod paralelne greške - sve se slaže (iks - tu, drvo - tu, na dobrom sam mestu?! - malo sutra) - dolazim do kontrole - nije moj broj. Kiks. Ne znam gde sam, a vreme teče.
Nekako se relociram, nađem i tu 21. i sledeću, 22. KT, i već razmišljam "samo da se dokopam cilja".
Finale na 23. KT gde još jednom, za kraj, postoji svašta što nije na karti i ne postoji ono što jeste nacrtano. Pronalazim je "birajući pomoć" 50-50%, pitajte publiku i pitajte prijatelja, nalazim je i konačno se dokopavam cilja. Gledam u sat - 35 minuta - čak nisam ni tako loš ahahahahh.
Šalu na stranu, greota ovako finog terena. Ako bi kartu nacrtao neki dobar kartograf, najbolje bi bilo češke nacionalnosti, ali bi se zadovoljili i sa nekim kvalitetnim Bugarinom, identična koncepcija staze bi bila sjajna. Ovako, sa ovom kartom, možemo da kažemo da je pasulj bio dobar, ako smo ga jeli.
Za kraj, da sumiram, zaista poštujem svačiji rad, uloženo vreme, novac i trud, ali mislim da je bolje praviti 15 trka u toku godine na jednom te istom terenu sa kvalitetnom kartom, nego da se sa 2 šumska kola Orijentiring lige Srbije za redom vraćamo kući sa ovakvim utiscima.
No, to je već na UO i rukovodstvu OSS i njihovom pogledu na razvoj i unapređenje našeg sporta. Stvari se ponavljaju godinama, tako da ne gajim optimizam da nas čeka "svetla budućnost" po ovom pitanju.
Нема коментара:
Постави коментар