Nakon prvenstva Srbije u štafetama početkom prethodnog meseca, a s obzirom na brojne obaveze, bilo je logično napraviti pauzu, jer je 90% planiranih trka za ovu sezonu istrčano.
Kako je ova sezona bila u znatno slabijem ritmu treninga, tačnije 4 puta slabijem u odnosu na 2017. i 2018. godinu po broju pređenih kilometara za period od 11 meseci, logično je s većim ciljevima za 2020. godinu, da će se i broj kilometara u nogama vratiti na taj nivo, ali u malo izmenjenom programu sa akcentom na brdo. Ovo je još 1 razlog zbog čega je napravljena ranija pauza - kako bih se odmorio za ono što me čeka već od današnje trke, a to su pripreme za narednu sezonu.
Psihički je mnogo lakše kada dostignete neki početni nivo dok je još lepo vreme, jer je jako nezgodno počinjati u novembru ili decembru, kada je kratak dan, hladno, mokro i klizavo vreme. Em možete da se povredite, em postoji velika verovatnoća da ćete neki trening preskočiti. Ovako kada se stare navike reaktiviraju i ustroje, napravi "to do" lista, na vreme isplaniraju alternativni treninzi, uglavnom sve ide svojim tokom.
Što se tiče današnje trke, do srede sam bio u dilemi da li ću biti negde u šumi i slikati takmičare ili ću trčati. Kako nije bilo puno dugih distanci ove sezone, kako me narednog vikenda čeka poslednje kolo Lige Srbije na Bukulji (gde bi trebalo da overim pobedu u ukupnom plasmanu) koje će takođe biti duga distanca, kako mi je današnje takmičenje na pola sata od stana, stvarno bi bilo šteta da sam ga propustio. Uradio sam 3 treninga ove nedelje, 2 dužine i jednu tzv. golgotu od 1100m sa 120m uspona (sa zagrevanjem i rastrčavanjem) kao mini test, da vidim koliko ću je istrčati sledeći put recimo u martu mesecu. Bio sam prilično svež i rasterećen, a cilj mi je bio da krenem jako pa koliko izdržim.
Trka se sastojala iz 3 karte (staze) koje su išle od najduže ka najkraćoj, što je psihički bilo prilično olakšavajuće. Protočna trka, mene je poslužila svežina i iz svega toga proizašlo je 1. mesto, sa malo (prijatno) iznenađujućom prednosti u odnosu na ostale takmičare.
1. kontrola u 1. krugu, kao da sam znao da će odmah biti duža deonica na tu stranu. Iako sam imao prvo vreme po splitovima, ipak bih možda išao još minut-2 brže da sam išao putem do "žute" proseke, međutim ovuda sam trčao na aprilskoj trci, znao sam da je čisto i samo sam "nagazio" gas do daske do pripajanja dolina negledajući kartu, a posle nastavio takođe poznatom rutom za koju sam se taktički pripremao u četvrtak i petak.
Sa 4. na 5. KT prva greška i izgubljeno oko 1.5 min. Optimistički sam krenuo paralelno sa dalekovodom i prosekom, međutim samo sam sebi napravio problem umesto da probam da pronađem ovu stazu ili da nastavim niže paralelno sa potokom gde je niža vegetacija. Sledi niz odlično odrađenih kontrola, do 1. kontrole u 2. krugu (inače deveta), gde sam imao manju nesigurnost jer je reon na karti u tom delu prilično oskudno predstavljen. Završavam krug bukvalno bez greške.
U trećem krugu na 1. kontroli (inače osamnaesta) ponovo problem. Došao sam do mesta gde bi trebalo da bude kontrole, međutim ništa, čistina, bela šuma svuda oko mene. stajao sam ceo minut u mestu pokušavajući da shvatim da li sam otišao u pogrešnom pravcu i gde bi to moglo da bude. Međutim sve se poklapalo, a zapravo, tu je bila jedna neucrtana staza i objekat, odnosno uvalica koja je bila u prirodi u odnosu na ono što je na karti još jedno 50m dalje ka sledećoj stazi u pravcu istoka. Nakon toga, dolazim na sledeću KT, stoji drugi broj kontrole. U trenutnu počinjem da "gorim", ali bukvalno sledeće sekunde gledam u kartu, vidim da se na karti poklapa sa brojem u prirodi, smirujem sebe i nastavljam dalje sa pričom u sebi da treba biti još vrlo malo strpljiv i završiti trku bez većih problema kao što je to bilo u 90% toka trke.
Do kraja sigurno do 1. mesta sa pređenih 14.63km, vremenom od 95:26 i prosečnim pejsom od 6:31 min/km (prema vazdušnoj liniji 7:59 min/km).
 |
| OK Paraćin |
Нема коментара:
Постави коментар