Proteklog vikenda održano je tradicionalno takmičenje Boroka Kupa - Juniper open - autumn, na jugu mađarske, u predelu između sela Bocsa i Kaskantyu, koje je ujedno bilo i poslednje ove sezone. Od ovog takmičenja, naš klub, OK Paraćin, bogatiji je za još jednog člana u seniorskoj konkurenciji - Strahinju Strelića.
Kao uvod, pre polaska, mladi Strelkan i ja napravili smo jedan sprint trening kod mene u komšiluku. Nije što sam je ja koncipirao, ali stvarno dobra staza hahahahah.
Na ovoj karti sam trčao 2012. godine tako da sam znao šta me čeka, ali je prošlo puno godina tako da nekih ključnih tačaka u žuto-zelenom na samom terenu nisam do kraja mogao da se setim, što me je koštalo nekog izgubljenog vremena.
Prvog dana staza je bila dužine 9 km vazdušnom linijom sa 25 kontrolnih tačaka i sastojala se od 2 karte. U prvom delu izgubio sam 6 minuta. Od toga 1 minut na 5 metara od 8. kontrole, gde sam stajao u mestu, znajući da sam na pravom mestu, ali je ona jednostavno bila zavučena u sam žbun iako je opis kontrole sedlo (između dva vrha).
Grešku od 5 minuta pravim na putu do 13. kontrole. Nakon praktično 11 tehničkih deonica od 12 kontrola konačno je bilo prostora da se malo doda gas, međutim po izlasku sa kontrole i penjanju na sledeće brdo (zapravo brdašce jer je ekvidistanca 2m i sve je blago talasasto) dodajem gas - u pogrešnom pravcu. Posle jedno 100m uviđam da je pravac pogrešan, zavijam u desno, ali gubim osećaj, pravim paralelnu grešku i od trenutka crvenog dela na treku pokušavam da se relociram što je brže moguće. Posle određenog vremena uviđam gde sam i vraćam se ka kontroli, ali je sve to trajalo predugo.
U drugom krugu pravim jednu grešku od 1.5 min na 16. KT. Nisam uspeo lepo da ispratim pravac u gustoj šumi, te sam izašao tačno na ivicu bele, levo od kontrole. Odatle je makar bilo lako stići do kontrole, ali vreme teče...
Do kraja nije bilo problema osim što se iscepah sav oko 22. KT, gde je dosta gušće nego što je prikazano na karti. Tu sam izgubio nekih 30-40 sekundi u provlačenju, a slična situacija je bila i drugog dana na praktično istom mestu (oko 5. KT).
Sve u svemu izgubljenih oko 8 minuta, zauzeto 14. mesto od 30 takmičara i pređenih 12.4km.
Drugog dana staza je bila dužine 12.3 km vazdušnom linijom sa 32 kontrolne tačke. Prvu grešku pravim na 7. KT gde gubim 1 min u reonu kontrole. Cilj mi je bio da se od puta odbijem pod pravim uglom do kontrole. međutim, problem je nastao jer sam mislio da treba da ispratim vrh do kontrole, a to je zapravo bila mini vrtača (u trku nisam lepo video). Sledeću grešku pravim na 11. KT od 3 minuta. Jako je nezgodan taj tu deo, jer se konstantno ide u cik-cak. Nisam uspeo sve lepo da ispratim, pa sam imao malo problema.
Sledeće nenadoknadivo vreme od 1.5 min gubim pred 13. KT gde sam morao da idem do toaleta (crvena tačka pored KT) jer je padala kiša i duvao vetar, oprema je bila natopljena, pa mi je zbog toga reagovao stomak, ali mi je nakon toga bilo mnogo lakše nego da sam se mučio i trpeo do kraja trke...
Na polasku sa 15. ka 16. KT cilj mi je bio da se probijem što pre do puta i idem okolo njime do kontrole. Međutim, tu je toliki haos, da umesto levo, ispadoh pravo na put... Tu sam izgubio još 1.5 min u probijanju i "ispada" da je bolje da sam do kontrole išao uz liniju nego okolo, ali ko je mogao da pretpostavi, namera je bila najbolja...
Još jedan "slučaj guste šume" ošamario me je na 19. KT gde sam izgubio 3 min. Lepo sam optrčao okolo upravo jer sam video kakvo je stanje sa gustinom šume, usporio pri odvajanju sa puta i ulasku prvo u prohodnu, pa u teže(ne)prohodnu šumu, međutim verovatno sam prošao malo pored kontrole, nisam je video i kiks.
Posledjni "ringišpil" bio je na 26. KT gde sam izgubio još 2.5 min. Idem pravo sa 25. do ivice zelenog, izlazim na put, putem do "žutog" sa desne strane, tu usporavam i idem pravo ka mestu gde bi trebalo da bude kontrola. Ne vidim je i odmah kreće šetnja u krug. Posle nekog vremena nailazi Cane, pronalazi je i zove me...
Sve u svemu izgubljenih oko 12 minuta, zauzeto 12. mesto od 28 takmičara i pređenih 15.8 km, dok sam u ukupnom plasmanu bio 11.
Neki objektivni zaključak je da nije bilo toliko loše. Od 2 dana trka, osim kiksa na 13. KT prvog dana, nemam šta više sebi da zamerim jer su ove ostale situacije više stvar sreće na koju ne možete uticati i utreniranosti na ovom terenu nego sad nekog "neznanja". Hvala klubu što nam je omogućio da učestvujemo na ovom takmičenju, a mi, takmičari, nastavljamo sa svojim pripremama za narednu sezonu.
